Mui 21
1 Hina Gode da Ea ilegele sia: i defele Selama hahawane hamoi.
上主照所許的，眷顧了撒辣；上主對撒辣實踐了他所說的話。
2 Amo eso defei, Gode da sia: i defele, Sela da abula agui amola dunu mano lalelegei. A: ibalaha: me da da: i hamone, amo esoga Sela da ema dunu mano lai.
撒辣懷了孕，在天主所許的時期，給年老的亞巴郎生了一個兒子。
3 Amo dunu mano Sela da ema lai, A:ibalaha: me da dio asuli amo Aisage.
亞巴郎為撒辣給他所生的兒子，起名叫依撒格。
4 Aisage da eso godoane esalu, A:ibalaha: me da Gode Ea hamoma: ne sia: i defele, ea gadofo damui.
生後第八天，亞巴郎照天主所吩咐的給自己的兒子依撒格行了割損。
5 Aisage da lalelegeloba, A:ibalaha: me ea ode esalu da ode 100 ba: i.
他兒子依撒格誕生時，亞巴郎正一百歲；
6 Sela da amane sia: i, “Gode da nama hahawane ousu i. Dunu huluane amo hou nabasea da hahawaneba: le, ilia da na amola gilisili oumu.”
為此撒辣說：「天主使我笑，凡聽見的也要與我一同笑。」
7 E eno amane sia: i, “Dunu da Sela da manoma dodo maga: me imunu hamedei liligi agoane sia: mu galu. Be na da A: ibalaha: me ea da: i hamoi esoga ema dunu mano lai.”
又說：「誰能告訴亞巴郎，撒辣要哺養兒子呢﹖可是我在他老年，卻給他生了個兒子。」
8 Aisage da asigilalasi amola ea: me ea dodo nasu fisi. Amo esoga, A:ibalaha: me da lolo nasu bagade hamoi.
孩子漸漸長大，斷了乳；在依撒格斷乳的那天，亞巴郎擺了盛宴。
9 Isiama: ile (amo Idibidi hawa: hamosu uda Ha: iga ea mano) da Aisagema habosesele hedei.
撒辣見那埃及女人哈加爾給亞巴郎生的兒子，戲笑自己的兒子依撒格，
10 Sela da amo hou ba: beba: le, A:ibalaha: mema amane sia: i, “Amo udigili hawa: hamosu uda amola ea mano sefasima. Amo uda ea mano da dia nana liligi amola muni la: idi lamu da defea hame galebe. Nagofe Aisage hi fawane lamu da defea.”
就對亞巴郎說：「你該趕走這婢女和她的兒子，因為這婢女的兒子不能和我的兒子依撒格一同承受家業。」
11 Amo sia: nababeba: le, A:ibalaha: me da se bagade nabi. Bai Isiama: ile amola da ea mano galu.
亞巴郎為了他這兒子的事很是苦惱。
12 Be Gode da A: ibalaha: mema amane sia: i, “Isiama: ile amola dia udigili hawa: hamosu uda Ha: iga ela hou dawa: beba: le, mae da: i dioma. Sela ea sia: defele hamoma. Dia fidafa da Aisagema lalelegemu.
但天主對亞巴郎說：「你不必為這孩子和你的婢女苦惱；凡撒辣對你說的，你都可聽從，因為只有藉依撒格你的名才能傳後。
13 Be Na da udigili hawa: hamosu uda ea mano ema mano bagohame imunu. E amola da fi bagade hamomu. Bai e amola da dia mano.”
至於這婢女的兒子，我也要使他成為一大民族，因為他也是你的孩子。」
14 Aya hahabedafa, A:ibalaha: me da ha: i manu amola gadofo houga: i hano nasu hano amoga nabai, amo Ha: igama i. E da Isiama: ile amo Ha: iga ea baligi da: iya ligisili, ela asunasi. Ha: iga da asili, Biasiba wadela: i hafoga: i soge ganodini udigili lalu.
第二天，亞巴郎清早起來拿了餅和一皮囊水，交給哈加爾，放在她肩上，又將孩子交給她，打發她走了。她一路前行，在貝爾舍巴曠野迷失了路。
15 Hano amo da gadofo houga: i dialu amo huluane da ebele ba: loba, e da mano ifa fonobahadi hagudu ligisili,
那時皮囊裏的水已用盡，她把孩子丟在一堆小樹下，
16 asili, dadi gala: i ea defei amoga asili, fi galu. E amane dawa: i, “Na da na mano bogomu ba: mu higasa.” E da muni esala dinanu.
自己走開，在約離一箭之遠的對面坐下，自言自語說：「我不忍見這孩子夭折。」就坐在對面放聲大哭。
17 Gode da mano ea dibi nabi dagoi. Gode Ea a: igele dunu da Hebene amoga Ha: igama welalu, amane sia: i, “Ha: iga! Di da abuli da: i diobela: ? Mae beda: ma! Gode da mano ea dibi nabi dagoi.
天主聽見孩子啼哭，天主的使者由天上呼喚哈加爾說：「哈加爾! 你有什麼事﹖不要害怕，因為天主已聽見孩子在那裏的哭聲。
18 Di da dia mano lobolele wa: lesima. Na da ea lalelegemu fi bagade hamomu.”
起來，去扶起孩子來，用手攙著他，因為我要使他成為一大民族。」
19 Amalalu, Gode da Ha: iga ea si fadegale, e da hano uli dou ba: i. Amaiba: le, e da asili gadofo houga: i amo hanoga nabalu, ea manoma i.
天主於是開了她的眼，她看見了一口水井，遂去將皮囊灌滿了水，給孩子喝。
20 Asili, amo mano da asigilaloba, Gode da noga: le fidi. E da hano hame wadela: i soge ganodini esalu. E da dadiga gala: su hou bagade dawa: i.
天主與孩子同在，他漸漸長大住在曠野，成了個弓手。
21 E da Balane wadela: i hafoga: i soge amo ganodini esalea, ea: me da Idibidi uda Isiama: ile lama: ne hogole, ema i.
他住在帕蘭曠野；他母親由埃及地給他娶了一個妻子。
22 Amo esoga, Abimelege amola ea dadi gagui ouligisu dunu amo Faigole, da A: ibalaha: mema amane sia: i, “Dia hou huluane amo ganodini Gode da noga: le fidilala.
那時阿彼默肋客同他的司令非苛耳對亞巴郎說：「在你所作的一切事上，天主常與你同在。
23 Amaiba: le, wali nama gousa: su hamoma. Gode ba: ma: ne, moloidafa sia: ma! Di da na mano amola nagaga fi ilima hame ogogomu amola hame hohonomu, amane ilegele sia: ma! Di da nama amola na soge amo di da sofe misi defele ganodini esala, amoma asigi hou na da dima olelei defele hamoma.”
現在你在這裏要指著天主對我起誓：總不要虧待我和我的子子孫孫。我怎樣厚待了你，你也要怎樣厚待我和你寄居的地方。」
24 A: ibalaha: me da amane sia: i, “Na da amane dafawane ilegesa!”
亞巴郎回答說：「我願起誓。」
25 Amalalu, A:ibalaha: me da Abimelegema egai. Bai Abimelege ea hawa: hamosu dunu ilia da hano uli dou gegene gasawane lai. Amola A: ibalaha: me da amo hou higale ba: i.
亞巴郎為了阿彼默肋客的僕人霸佔了一口水井，就責斥阿彼默肋客。
26 Be Abimelege da bu adole i, “Na da hame dawa: ! Nowa da hamobela: ? Di da nama hame adoi. Na da wahadafa nabi.”
阿彼默肋客回答說：「我不知道誰作了這事，你也沒有通知我，我到今天才聽說。」
27 Amaiba: le, A:ibalaha: me da sibi amola bulamagau lale Abimelegema i. Ela da gousa: su hamoi dagoi.
亞巴郎遂把牛羊交給阿彼默肋客，二人互相立了約。
28 A: ibalaha: me da sibi mano aseme fesuale gala ea sibi gilisisu amoma afafai.
亞巴郎又將羊群中七隻母羔羊，另放在一邊。
29 Amola Abimelege da A: ibalaha: mema amane adole ba: i, “Amo sibi mano aseme fesuale gala di da afafai, amo ea bai da adila: ?”
阿彼默肋客問亞巴郎說：「將這七隻母羔羊另放一邊，請問有什麼意思﹖」
30 A: ibalaha: me da bu adole i, “Amo sibi mano fesuale gala, di lama! Amo da na amo hano uli dou nisu dogoi, amo dafawane dawa: ma: ne, amo sibi da ba: su ilegei gala.”
他答說：「你要由我手中接受這七隻母羔羊，作我挖了這口水井的憑據。」
31 Amaiba: le, amo hano uli dou ea dio da Biasiba. Bai amo dunu aduna da gasa bagade gousa: su amogai hamoi galu.
因為他們二人在那裏起了誓，為此那地方叫做貝爾舍巴。
32 Biasiba amoga ilia gousa: su hamonanu, Abimelege amola ea dadi gagui ouligisu dunu amo Faigole, da Filisidini fi ilia sogega buhagi.
他們在貝爾舍巴立了約，阿彼默肋客同他的司令非苛耳起身回培肋舍特地去了。
33 A: ibalaha: me da ‘da: malisigi’ ifa Biasiba sogega bugi. Amoga e da Hina Gode, Eso huluane Esalalalusu Gode, Ema nodone sia: ne gadoi.
亞巴郎在貝爾舍巴栽了一株檉柳，在那裏呼求了上主，永恒天主的名。
34 Amola A: ibalaha: me da Filisidini soge amo ganodini ode bagohame esalu.
亞巴郎在培肋舍特人地內住了許久。
