Gadili Asi 8
1 Amalalu, Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Felouma masa! Ema amane sia: ma, “Hina Gode da amane sia: sa, ‘Na dunu fi di gagui amo Nama nodone sia: ne gadomusa: fisidigima.
上主又對梅瑟說：「你去見法朗向他說：上主這樣說：你該放我的百姓走，好叫他去崇拜我。
2 Di da higasea, Na da dia sogega se iasimu. Soge huluane da guama amoga dedeboi dagoi ba: mu.
你若拒絕不放，我要用蝦蟆打擊你的全境。
3 Naile Hano da guama amoga nabaidafa ba: mu. Amasea, guama da hano yolesili, dia diasu amola dia debea amoga heda: mu. Ilia da dia eagene ouligisu dunu amola ilia diasuga masunu. Amola ilia dilia ha: i manu ofodo amola gobele nasu amo ganodini ba: mu.
河中要滋生蝦蟆，牠們要上來進入你的宮殿和臥室，爬上你的床榻，進入你臣僕和你百姓的房屋，進入你的爐灶和搏麵盆。
4 Ilia da di, dia fi dunu amola dia ouligisu dunu ilima soagala: le, fila heda: mu.
這些蝦蟆要爬到你、你百姓、你臣僕的身上。」
5 Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Di Elanema ea dagulu lale, hano amola hano logo amola hano wayabo huluane amo da: iya ea dagulu ligia gadoma: ne sia: ma. Guama da heda: le, Idibidi soge huluane dedeboma: ne sia: ma.”
上主對梅瑟說：「你給亞郎說：將你手中的棍杖伸在河、溝渠和池沼之上，使蝦蟆上到埃及地上。」
6 Amalalu, Elane da ea dagulu hano da: iya ligia gadoi. Amola guama da heda: le, Idibidi soge huluane dedeboi.
亞郎將手一伸在埃及的水上，蝦蟆就上來遮蓋了埃及地。
7 Be Felou ea fefedoasu dawa: dunu da ilia hou hamobeba: le, guama da heda: i.
而巫士也用巫術作了同樣的事，使蝦蟆上到了埃及地。
8 Felou da Mousese amola Elane misa: ne sia: i. E da elama amane sia: i, “Alia Hina Godema E da amo guama sefasima: ne sia: ne gadoma. Amasea, na da dia fi ilia da Godema gobele salasu hou hamoma: ne, logo doasimu.”
法朗召梅瑟和亞郎來說：「請你們祈求上主，使這些蝦蟆離開我和我的人民，我必放這百姓去祭獻天主。」
9 Mousese da bu adole i, “Na da di, dia ouligisu dunu amola dia fi dunu amo fidima: ne hahawane Godema sia: ne gadomu. Na sia: ne gadoma: ne, di eso ilegema. Amasea, guama huluane da fadegale, Naile Hano amo ganodini fawane guama ba: mu.”
梅瑟回答法朗說：「請給我指定，叫我幾時為你，為你的臣僕和你的人民祈求，使蝦蟆離開你和你的宮殿，而只留在河中! 」
10 Felou da bu adole i, “Dia na fidima: ne, aya sia: ne gadoma!” Mousese da amane sia: i, “Dia adole ba: i defele na da hamomu. Amasea, ‘gode’ eno ninia Hina Gode defele da hamedafa gala, amo di da dawa: mu.
法朗說：「明天。」梅瑟回答說：「就照你說的話作，為叫你知道，沒有誰能相似上主，我們的天主。
11 Di, dia eagene ouligisu dunu amola dia fi huluane da guama afia: i dagoi ba: mu. Naile Hano ganodini fawane da guama ba: mu.
蝦蟆必要離開你，你的宮殿，你的臣僕和你的人民，而只留在河中。」
12 Amalalu, Mousese amola Elane da Felou yolesili, asili Hina Gode da guama sefasima: ne, Ema sia: ne gadoi.
於是梅瑟和亞郎離開法朗走了。梅瑟遂呼求上主，除去加於法朗的蝦蟆。
13 Hina Gode da Mousese ea sia: ne gadoi defele hamoi. Guama huluane diasu amola gagoi amola ifabi amo ganodini esafulu da bogogia: i dagoi.
上主就照梅瑟所求的作了；在房屋、院庭和田地中的蝦蟆都死了。
14 Idibidi dunu da guama bogoi amo gilisili ligisi biba heda: i dialu. Soge huluane da gaha bagade nabi.
人把蝦蟆堆成堆，遍地發出腥臭。
15 Be Felou da guama bogoi dagoi ba: beba: le, ea dogo da bu igi agoane hamoi. Hina Gode Ea sia: i defele, e da Mousese amola Elane ela sia: hame nabi.
法朗見災情減輕，又硬了心，不肯聽梅瑟和法郎的話，正如上主所說。第三災、蚊子
16 Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Di Elanema amane sia: ma. E da ea daguluga osoba fama. Amasea osobo su Idibidi soge huluane amo ganodini da afadenene mimini ba: mu.”
上主又對梅瑟說：「你給亞郎說：伸你的棍杖擊打地上的塵土，塵土要在埃及全地變成蚊子。」
17 Amaiba: le, Elane da ea daguluga osobo fai. Osobo su Idibidi soge ganodini huluane da afadenene mimini hamoi. Ilia da dunu amola ohe fi amo da: iya fila heda: le dedeboi dagoi.
他們便照樣作了；亞郎伸手，用棍杖擊打地上塵土，蚊子就來到人和牲畜的身上。埃及全國的塵土都變成了蚊子。
18 Idibidi fefedoasu dunu da gasa fili mimini hamomusa: hamonanu. Be hamedei. Mimini da bagohame soge huluane ganodini ba: i.
巫士也想照樣用巫術產生蚊子，但都沒有成功。蚊子仍留在人和牲畜的身上。
19 Idibidi fefedoasu dunu da Felouma amane sia: i, “Gode Hi da amo hou hamoi.” Be Felou ea dogo da ga: nasi hamoi. E da Hina Gode Ea sia: i defele, Mousese amola Elane ela sia: hame nabi.
巫士向法朗說：「這是天主的手指。」但是法朗還是心硬，不肯聽從梅瑟和亞郎，正如上主所說。第四災、狗蠅
20 Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Hahabedafa, Felou da Naile Hano amoga ahoanumu. Di ema ba: la masa. Ema amane sia: ma, ‘Hina Gode da agoane sia: sa, Na fi dunu da Nama nodone sia: ne gadomusa: , di ili ga masa: ne fisidigima.
上主對梅瑟說：「明天早晨，法朗往水邊去的時候，你要去見他對他說：上主這樣說：放我的百姓去崇拜我罷!
21 Na da dima sisasa. Di da fisidigimu higasea, Na da dima se nabasu imunu. Na da fane dima amola dia eagene ouligisu dunuma amola dia fi dunu huluane ilima asunasimu. Idibidi dunu ilia diasu huluane da fane amoga nabai ba: mu. Amola Idibidi soge osobo huluane da fane amoga dedeboi dagoi ba: mu.
你若不放走我的百姓，看，我要叫狗蠅到你和你臣僕，以及你人民身上，進入你的宮殿，埃及人的房屋和他們所在的地方都要充滿狗蠅。
22 Be Gousiene amo Na fi ilia esalebe soge amoga Na da fane hame asunasimu. Di da Na, Hina Gode, da amo hou hamonanebe dawa: ma: ne, Na da Na fi amola dia fi hisu ba: sa. Amo musa: hame ba: su hou da aya ba: mu.”
那時，我要使我百姓所住的哥笙地例外，在那裏沒有狗蠅，為叫你知道，在地上只有我是上主。
我要將我的百姓同你的百姓分開。明早必發生這奇事。」
24 Hina Gode da fane gilisisu bagohame amo Felou ea diasuga amola eagene ouligisu dunu ilia diasuga asunasi. Fane idimu hamedeidafa misiba: le, Idibidi soge huluane da gugunufinisi dagoi ba: i.
上主就這樣行了：成群的狗蠅進了法朗的宮殿和他臣僕的房屋，埃及全境的土地都為狗蠅毀壞。
25 Amalalu, Felou da Mousese amola Elane ema misa: ne sia: i. E da elama amane sia: i, “Defea! Dilia Hina Godema gobele salasu hou hamoma: ne, Idibidi soge ganodini hamomusa: masa.”
法朗又召梅瑟和亞郎來說：「你們去，在此地祭獻你們的天主! 」
26 Be Mousese da bu adole i, “Agoane hamosea da moloi hame ba: mu. Ninia ohe fi amo gobele salasu hamoma: ne medole legesea, Idibidi dunu da higa: i ba: mu. Amo hou ninia Idibidi dunu ilia siga ba: ma: ne hamosea, ilia da amo hou higa: iba: le, nini igiga gala: le legemu.”
梅瑟回答說：「決不能這樣行，因為我們給上主我們的天主所獻的祭物，是埃及人視為不可侵犯的。若是我們在埃及人前祭殺他們視為不可侵犯的東西，他們豈不用石頭打死我們﹖
27 Logo afae fawane gala. Ninia da eso udiana amo wadela: i hafoga: i soge ganodini ga ahoasea, ninia Hina Gode Ea sia: defele, Ema gobele salasu hamomu.”
我們要走三天的路程，到曠野裏給上主我們的天主獻祭，全照他吩咐我們的。」
28 Felou da amane sia: i, “Defea! Dilia Hina Godema gobele salasu hamoma: ne, wadela: i hafoga: i sogega masunu da defea. Be sedagaga mae masa. Amola na fidima: ne Godema sia: ne gadoma.”
法朗回答說：「我讓你們到曠野裏給上主你們的天主獻祭，但是不可走的太遠。也請你們為我祈禱。」
29 Mousese da bu adole i, “Na da ga ahoasea, na da Hina Godema E da fane amo dima, dia eagene ouligisu dunuma amola dia fi huluane ilima fisili sefasima: ne sia: mu. Be di da ninia fi ilia Hina Godema gobele salasu hamoma: ne masunu logo damumusa: , ninima bu mae ogogoma.”
梅瑟說：「我現在辭別你去祈求上上主，明天狗蠅將會離開陛下，你的臣僕和你的人民，但希望陛下不再欺騙，不放百性去給上主獻祭。」
30 Mousese da Felou yolesili asili, Godema sia: ne gadoi.
於是梅瑟離開法朗去祈求上主。
31 Amola Hina Gode da Mousese ea adole ba: su defele hamoi dagoi. Fane huluane da Felou, ea eagene ouligisu dunu amola ea fi dunu huluane yolesi dagoi. Fane afae esalebe da hamedafa ba: i.
上主便照梅瑟祈求的行了，叫狗蠅離開法朗、他的臣僕和人民，一個也沒有留下。
32 Be Felou da bu eno ea dogo ga: nasi hamoi. E da Isala: ili dunu ga fisili masa: ne hame fisidigi.
但是這一次法朗還是心硬，不肯放走百姓。
