Mousese Ea Malasu 29
1 Hina Gode da Moua: be soge ganodini Mousesema e da Isala: ili dunuma gousa: su hamoma: ne sia: i. Amo gousa: su E da musa: gousa: su Sainai Goumia hamoi amoga gilisi. Amo gousa: su ea hou da haguduga dedei diala.
這是上主在曷勒布山與以色列子民訂立的盟約以外，在摩阿布地方吩咐梅瑟同以色列子民訂立盟約的言辭。
2 Mousese da Isala: ili dunu huluane gilisima: ne sia: ne, ilima amane sia: i, “Dilia da Hina Gode Ea hou amo Idibidi hina bagade amola ea ouligisu dunu amola ea soge amoma hamoi, ba: i dagoi.
梅瑟將所有的以色列人召來，對他們說：你們親自看見了上主當著你們的面，在埃及地對法郎，對他的臣僕，對他全國所做的一切，
3 Dilia da olo bagade, musa: hame ba: su hou amola gasa bagade hou Hina Gode Ea hamoi, amo huluane ba: i.
那些驚人的折磨、神蹟和偉大的奇事，你們都親眼看見過。
4 Be Hina Gode da dili dawa: ma: ne amola noga: le nabima: ne, dilima asigi dawa: su amola ge noga: iwane hame i.
但是，直到今天，上主還沒有給你們一顆能明瞭的心，能看見的眼，能聽見的耳。
5 Ode 40amoga Hina Gode da wadela: i hafoga: i soge ganodini dili oule ahoasu. Dilia abula amola emo salasu da hame wadela: lesi.
我在曠野四十年之久領導你們，你們身上的衣服沒有穿壞，腳上的鞋也沒有穿破；
6 Dilia da agi moma: ne amola waini hano o eno agoai hano moma: ne hame ba: i. Be Hina Gode da dilia liligi huluane dilima iasu. Bai E da dilia Godedafa, amo dilima olelemusa: agoane hamosu.
當時你們沒有吃糧食，也沒有喝清酒醇酒，這是要你們知道，我上主是你們的天主。
7 Ninia da wali esalebe sogega doaga: loba, Hesiabone fi hina bagade (Saihone) amola Ba: isia: ne hina bagade (Oge) da ninima gegemusa: misi. Be amo dunu ninia da hasali dagoi.
你們一來到此地，赫市朋王息紅和巴商王敖格出來與我們交戰，我們擊敗了他們，
8 Ninia da ilia soge lale, fifili, Liubene fi, Ga: de fi amola Yousefe ea fi la: idi amo Ma: na: se, ilima i.
佔領了他們的土地，分給了勒烏本人和加得人以及默納協半個支派作產業。
9 Dilia! Dilia hahawane didili hawa: hamoma: ne, amo gousa: su sia: huluane noga: le nabawane hamoma.
所以你們應謹守遵行這盟約的話，好使你們在所做的一切事上，都能順利。
今天你們全都站在上主你們的天主面前，──你們的首領、族長、長老、官長、和以色列所有的男子，
11 Wali eso, dilia huluane, dilia hina bagade dunu, ouligisu dunu, dunu, uda, mano amola ga fi dunu (ilia da dilia fi amo ganodini esala amola lalu habesa amola hano nasu gaguli maha) dilia huluane da dilia Hina Gode midadi lela.
你們的幼小和妻子，以及在你營中的外方人，從為你砍柴到為你汲水的人，──
12 Dilia da wali eso amo gousa: su dilia Hina Gode da dilima hamonana, amo hamomusa: amola fa: no bobogema: ne sia: musa: lela.
都來同上主你的天主締結盟約。即上主你的天主今天與你所立附有詛咒的誓約，
13 Bai Hina Gode, E da musa: dilia aowalali A: ibalaha: me, Aisage amola Ya: igobe ilima ilegele sia: i defele, E da wali dilia Gode esala amola dilia da wali Ea Fidafa, E da sia: sa.
好叫他今天，有如他向你所許過的，有如他向你祖先亞巴郎、依撒格和雅各伯所誓許的：立你做他的人民，他做你的天主。
14 Be amo gousa: su amola amoma nabasu hou da dilima fawane hame.
我不但與你們立這約和這誓，
15 Be amo gousa: su da nini huluane wali guiguda: lela, ninima amola ninigaga fi wali hame lalelegei ilima E da hamosa.
而且也與那些今天與我們同站在上主我們的天主面前的人，和那些今天不與我們同在這裏的人立約。
16 Dilia dawa: ! Dilia da musa: Idibidi soge ganodini esalea amola fa: no eno dunu fi ilia soge ganodini lalea, amo esalebe fi ilia hou dawa: dagoi.
你們清楚知道，我們怎樣在埃及地住過，怎樣由一些民族中間走過；
17 Dilia da ilia wadela: i loboga hamoi ifa, igi, silifa amola gouli amoga hamoi ogogosu ‘gode’ ba: i dagoi.
你們也見過他們的醜惡之物和他們那裏所有的木、石、金、銀的偶像。
18 Dawa: ma! Noga: le ouligima! Dunu o uda o sosogo fi o fi guiguda: lela amo da ninia Hina Gode yolesili, eno fi ilia ogogosu ‘gode’ liligi ilima nodone sia: ne gadomu da hamedei. Amo hou da fedege sia: agoane idifi da heda: le, gamogai bogosu ifa hamosa.
惟願在你們中沒有一個男人或女人，或家族，或支派，今日存心遠離上主我們的天主，去奉事這些民族的神；惟願在他們中沒有一根生出毒草和苦艾的根子，
19 Dunu afae wali eso lela da amo gousa: su sema nabasea, be hi hanai gasa fi fawane hamobeba: le hahawane ba: musa: dawa: sa, amo ba: sa: besa: le dawa: ma! Amo hou da dili huluane gugunufinisimu, noga: i hamosu dunu amola wadela: i hamosu dunu defele wadela: mu.
以致有人在聽了這咒誓之後心中慶幸說：「我雖隨心所欲地行事，仍平安無事。」這要使濕地與乾地同歸於盡。
20 Hina Gode da agoaiwane dunu hame gogolema: ne olofomu. Be e da Hina Gode Ea gia: i bagade ougi hou amo ba: mu. Amasea, se iasu hou huluane amo buga ganodini dedei da ema doaga: mu. Hina Gode da amo dunu dafawane wadela: mu.
上主決不肯寬恕他；上主的烈怒和憤恨必向這人發作，這書上載的一切詛咒都要降在他身上，上主必由天下抹去他的名字。
21 Isala: ili fi huluane da beda: iwane dawa: ma: ne, Hina Gode da gagabusu huluane gousa: su ganodini Hina Gode Ea olelesu buga ganodini dedei, amo gagabusu huluane E da agoai dunuma aligima: ne imunu.
上主將把他由以色列各支派中分出，照這法律書上所載的一切詛咒，使他遭受災禍。
22 Hobea diligaga fi amola ga fi soge sedagaga misi da se nabasu amo Hina Gode da dilia sogega iasi amo ba: mu.
未來的一代，即繼你們而興起的子孫，和遠地來的外方人，見了這地的災禍和上主所降的災殃，
23 Dilia soge huluane da gugunufinisi dagoi, salafa amola sali amoga dedeboi dagoi ba: mu. Ha: i manu da hame bugi amola wadela: i gagalobo da heda: mu gogolemu. Dilia soge da Sodame, Gomoula, A:dama amola Seboimi, (amo moilai Gode da gia: iwane ougiba: le gugunufinisi), amo defele ba: mu.
見了硫磺、鹽鹵和被焚毀的整個地區，不能耕種，沒有出產，寸草不生，正如上主在忿怒和氣憤中消滅的索多瑪、哈摩辣、阿瑪得和責波殷所受的破壞一樣，
24 Amasea, fifi asi gala dunu da amane adole ba: mu, ‘Hina Gode da abuli ilia sogega agoane hamobela: ? E da abuliba: le ilima gia: iwane ougibala: ?’
各民族要問說：「為什麼上主這樣對待了這地﹖這盛怒為何如此猛烈﹖」
25 Amola bu adole iasu da agoane, ‘Bai Hina Gode Ea fi dunu da gousa: su (amo E da ilia aowalali Idibidi sogega fadegaloba, ilima hamoi) amo gugunufinisi dagoi.
人必回答說：「這是因為他們離棄了上主他們祖先的天主，領他們出埃及地時，與他們所締結的盟約，
26 Ilia eno ogogosu ‘gode’ liligi amo ilia musa: hame dawa: i amola Hina Gode da ilima mae nodone sia: ne gadoma: ne sia: i, amo ogogosu liligi ilima hawa: hamosu.
而去事奉了其他的神，叩拜了他們素不認識，沒有給他們指定的神；
27 Amaiba: le, Hina Gode da Ea fi dunuma ougi galu amola ilima se nabasu amo buga ganodini dedei ilima iasu.
上主於是向這地大發忿怒，使這書上記載的一切詛咒都降在這地上。
28 Hina Gode da gia: i bagade ougi ba: i. E da ougiba: le, ili sogega fadegale, ga fi dunu ilia sogega sefasili, ilia da wali eso amogawi esala.’
上主遂在忿怒激忿和烈怒中，將他們由本地拔除，拋棄在異國，就像今天一樣。」
29 Ninia Hina Gode da liligi mogili wamolegesa. Amo ouligibi hou da Ea: Be E da Ea Sema amola hamoma: ne sia: i mae wamolegele, ninima olelei, amola nini eso huluane ouligima: ne, ninima i. Amaiba: le ninia amola ninigaga fi da amo sema amola hamoma: ne sia: i mae yolesili nabalumu da defea.”
隱密的事，屬於上主我們的天主，已啟示的事，卻永遠與我們和我們的子孫有關，為叫我們實行這法律上的一切話。
