Mousese Ea Malasu 28
1 Dilia da dafawanedafa dilia Hina Gode Ea sia: nabasea amola Ea hamoma: ne sia: i na da wali eso dilima olelesa amo huluanema noga: le fa: no bobogesea, dilia Hina Gode da sogebi amo osobo bagade fi huluane ilia sogebi baligisa amo dilima imunu.
Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог држећи и творећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи.
2 Dilia Hina Gode noga: le nabasea, dilia da amo hahawane dogolegele hou huluane ba: lalumu.
И доћи ће на те сви ови благослови, и стећи ће ти се, ако узаслушаш глас Господа Бога свог,
3 Dilia da moilai bai bagade ganodini amola soge ganodini, Hina Gode Ea hahawane dogolegele fidisu ba: mu.
Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу,
4 Dilia mano da hahawane dogolegele fidisu ba: mu amola dilia ha: i manu bugi, dilia ohe mano, dilia bulamagau mano amola dilia sibi mano huluane da Hina Gode Ea hahawane dogolegele fidisu ba: mu.
Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.
5 Dilia ha: i manu fai esa ganodini sali amola ha: i manu huluane, Hina Gode da hahawane dogolegelewane fidimu.
Благословена ће бити котарица твоја и наћве твоје.
6 Dilia da gadili ahoasea amola ganodini bu masea, dilia hou huluanedafa dilia Hina Gode da hahawane dogolegele fidimu.
Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш.
7 Dilima ha lai dunu da dilima doagala: sea, dilia Hina Gode da amo sefasimu. Ilia da dilima logo afaega doagala: musa: misunu be logo osea: i amoga diliba: le hobeamu.
Даће ти Господ непријатеље твоје који устану на те да их бијеш; једним ће путем доћи на те, а на седам ће путева бежати од тебе.
8 Dilia Hina Gode da dilia hawa: hamosu hahawane dogolegelewane fidimu. E da dilia diasu amo gagoma amoga nabalesimu. Soge amo E da dilima iaha, amo ganodini E da dili hahawane dogolegele fidimu.
Господ ће послати благослов да буде с тобом у житницама твојим и у свему за шта се прихватиш руком својом, и благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој.
9 Dilia da dilia Hina Gode amo noga: le nabasea amola Ea sema amoma noga: le fa: no bobogesea, E da Ea ilegele sia: i defele, dili Ea fidafa dialoma: ne hamomu.
Поставиће те Господ да му будеш народ свет, као што ти се заклео ако уздржиш заповести Господа Бога свог и узидеш путевима Његовим.
10 Amasea, osobo bagade fifi asi gala huluane da dilia da Hina Gode Ea Dio lai dagoi amo ba: mu. Ilia da diliba: le beda: mu.
И видеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе.
11 Hina Gode da soge amo E da dilia aowalalia imunu ilegele sia: i, amo ganodini dilima mano bagohame, bulamagau bagohame amola ha: i manu bagade imunu.
И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати.
12 Mu da Hina Gode Ea liligi ligisisu agoane. Amo ganodini gibu hano bagade diala. Amo E da dilima doasili, gibu bagade dilima imunu. Amasea, E da dilia loboga hamoi amo huluane hahawane dogolegelemu. Dilia da fi eno bagohame ilima muni bu lama: ne imunu, be fi afae amoga ilima bu ima: ne hame lamu.
Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да дажд земљи твојој на време, и благословиће свако дело руку твојих те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам.
13 Dilia Hina Gode da hamobeba: le, dilia fi eno ilima ouligisu agoane ba: mu be fi eno ilima hame fa: no bobogemu. Dilia Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i na da wali eso dilima olelesa, amo noga: le nabasea, dilia da eso huluane mae dafane hahawane masunu.
И учиниће те Господ Бог твој да си глава а не реп, и бићеш само горе, а нећеш бити доле, ако узаслушаш заповести Господа Бога свог, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш,
14 Be amo hamoma: ne sia: i mae yolesima. Eno ogogosu ‘gode’ liligi ilima mae sia: ne gadoma amola ilima mae hawa: hamoma.
И не одступиш ни од једне речи коју вам ја данас заповедам ни надесно ни налево, пристајући за другим боговима да им служиш.
15 Be dilia Hina Gode Ea sia: hame nabasea, amola Ea hamoma: ne sia: i amola sema na da wali eso olelesa, amoma noga: le hame bobogesea, amo gagabusu da dilima aligima: ne doaga: mu.
Али ако не узаслушаш глас Господа Бога свог да држиш и твориш све заповести Његове у уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те.
16 Hina Gode da dilia moilai amola dilia moifufu gagabusu aligima: ne hamomu.
Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу.
17 Hina Gode da dilia gagoma bugi amola ha: i manu faili gobei gagabusu aligima: ne hamomu.
Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје.
18 Hina Gode da gagabusu aligima: ne sia: beba: le, dilia mano da bagahame ba: mu amola dilia ha: i manu bugi da wadela: iwane ba: mu amola dilia bulamagau amola sibi da bagahame ba: mu.
Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.
19 Hina Gode da dilia hou hamosa huluane gagabusu aligima: ne hamomu.
Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш.
20 Dilia da wadela: le hamosea amola Hina Gode higasea, Hina Gode da dilia hou huluane gagabusu aligima: ne hamomu. Dilia da bidi hamosu, ededenasu, se nabasu amola da: i diosu fawane ba: mu. Amasea, dilia fi da hedolowane gugunufinisidafa ba: mu.
Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио.
21 Hina Gode da dilima olo iasilalumu, iasilalumu, amasea, soge dilia wali gesowale fimu soge amo ganodini dilia fi dunu afae da hame ba: mu.
Учиниће Господ Бог твој да се прилепи за те помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш.
22 Hina Gode da olo, asugi amola dului amoga dili famu. Ha: i bagade amola gia: i bagade fo da dilia ha: i manu bugi wadela: mu. Amo se nabasu da dilima dialumu, amasea dilia da bogogia: mu.
Удариће те Господ сувом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш.
23 Gibu da hame sa: imu amola dilia osobo da ouli agoane ga: nasi bagade ba: mu.
А небо над главом твојом биће од бронзе, а земља под тобом од гвожђа.
24 Hina Gode da gibu afadenene, gulu amola sa: i amola fo bagade fawane iasimu. Amasea, dilia da gugunufinisi dagoi ba: mu.
Учиниће Господ да дажд земљи твојој буде прах и пепео, који ће падати с неба на те, докле се не истребиш.
25 Hina Gode da dilima ha lai dunu fidimuba: le, ilia da dili hasalimu. Dilia da logo afaega ilima doagala: musa: masunu be logo osea: i amoga iliba: le hobeamu. Osobo bagade fifi asi gala da dilima doaga: i hou ba: beba: le, bagadewane beda: mu.
Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и потуцаћеш се по свим царствима на земљи.
26 Dilia da bogosea, sio amola sigua da dilia da: i hodo manusa: misunu. Amola dunu amo sefasimu da hame ba: mu.
И мртво тело твоје биће храна свим птицама небеским и зверју земаљском, нити ће бити ко да их поплаши.
27 Hina Gode da musa: Idibidi dunuma dului iasu amo defele E da dilima dului imunu. Dilia da aiya bagohame ba: mu. Dilia da aiya hehea: bagohame amola ogoga: bagade ba: mu bu uhimu da hamedei ba: mu.
Удариће те Господ приштевима мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцелити.
28 Hina Gode da dili doula masa: ne hamomu. E da dilia si dofomu amola dilia da ededenale masunu.
Удариће те Господ лудилом и слепотом и беснилом.
29 Dilia da eso hadigi ganodini si dofoi dunu agoane masunu. Dilia logo hogosea hame ba: mu. Dilia hou huluane amo ganodini hahawane hame ba: mu amola hame gaguiwane lalumu. Dunu eno da dili banenesimu amola dilia liligi wamolamu. Amola dilia da fidisu dunu hame ba: mu.
И пипаћеш у подне, као што пипа слепац по мраку, нити ћеш имати напретка на путевима својим; и чиниће ти се криво и отимаће се од тебе једнако, и неће бити никога да ти помогне.
30 Di da a: fini lama: ne sia: sisia, dunu eno da amo a: fini gagulaligili wadela: mu. Di da diasu gagusia, amo ganodini hame fimu. Di da waini efe sagamu be amo ea fage hame faili manu.
Оженићеш се, а други ће спавати са твојом женом; сазидаћеш кућу, а нећеш седети у њој; посадићеш виноград, а нећеш га брати.
31 Eno dunu da dilia ba: ma: ne, dilia bulamagau medole legemu, be amo ea hu dilia da hame manu. Dilia ba: ma: ne, eno dunu da dilia dougi hiougili ga masunu, be dilima bu hame oule misunu. Eno dunu da dilia sibi amo dilima ha lai dunuma imunu amola enoga bu samogemu da hamedei bamu.
Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; магарац твој отеће се пред тобом, и неће ти се вратити; овце твоје даће се непријатељу твом, и неће бити никога да ти помогне.
32 Dilia dunu mano amola uda mano huluane udigili hawa: hamomusa: gini ga fi dunuma i dagoi ba: mu. Eso huluane, dilia mano bu misa: ne dilia da gasa hameba: le ba: lalumu, be ilia da bu hame misunu.
Синови твоји и кћери твоје даће се другом народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој.
33 Ga fi afae da ha: i manu (amo dilia da gasa bagade hawa: hamobeba: le bugi) amo huluane lamu. Be ilia da dilima se nabasu fawane imunu.
Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, ког не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако.
34 Dilia da se bagade nababeba: le, gogolele doula masunu.
И полудећеш од оног што ћеш гледати својим очима.
35 Hina Gode da dilia emoga aiya bagohame dedebomu. Dilia da: i hodo huluane dului amoga dedeboi dagoi ba: mu amola amo da uhimu hamedei ba: mu.
Удариће те Господ приштем злим у коленима и на ногама, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ноге твоје до темена.
36 Hina Gode da hamobeba: le, dilia amola dilia hina bagade da dilia sogega fisili masa: ne, ga fi soge (amo ganodini dilia amola dilia aowalali da musa: hame ba: i) amoga asi dagoi ba: mu. Dilia da amo ganodini ogogosu ‘gode’ liligi ifaga amola igiga hamoi, ilima hawa: hamomu.
Одвешће Господ тебе и цара твог, ког поставиш над собом, у народ ког ниси знао ти ни стари твоји, и онде ћеш служити другим боговима, дрвету и камену.
37 Soge hisu hisu amoga Hina Gode da dili sefasimu, amo ganodini amo fi dunu da dilima doaga: i hou ba: sea fofogadigimu. Ilia da dilima bagadewane oufesega: mu.
И бићеш чудо и прича и подсмех свим народима, у које те одведе Господ.
38 Dilia da ha: i manu oso bagade bugimu be ha: i manu fonobahadi fawane faimu. Bai danuba: ilia da amo huluane manu.
Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати јер ће га изјести скакавци.
39 Dilia da waini sagamu amola ouligimu be waini fage hame manu. Bai ifidi da waini efe manu.
Винограде ћеш садити и радићеш их а нећеш пити вино нити ћеш их брати, јер ће изјести црви.
40 Olife ifa da dilia soge ganodini bagohame ba: mu. Be dilia olife susuligi hame ba: mu. Bai olife fage huluane da fadegale sa: imu.
Имаћеш маслина по свим крајевима својим, али се нећеш уљем намазати, јер ће опасти маслине твоје.
41 Dilia da dunu mano amola uda mano ba: mu. Be huluane gegesu ganodini udigili hawa: hamomusa: afugili hiouginana asi dagoi ba: mu.
Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство.
42 Dilia ifa amola ha: i manu bugi huluane, danuba: fi amoga mai dagoi ba: mu.
Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе.
43 Ga fi dunu dilia soge ganodini esala, ilia gasa hou da heda: mu. Be dilia gasa da gudu sa: imu.
Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доле, веома ниско.
44 Ilia da dilima bu lama: ne muni imunu ba: mu, be dilia da ilima imunu hamedei ba: mu. Fa: no, ilia da dilima ouligisu esalumu.
Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп.
45 Amo se nabasu huluane dilia ba: mu. Amo da mae fisili dialumu. Dilia da gugunufinisi dagoi ba: sea fawane fisimu. Bai dilia Hina Gode Ea sia: amola Ea sema hame nabasu.
И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истребиш, јер ниси слушао глас Господа Бога свог и држао заповести Његове и уредбе Његове, које ти је заповедио.
46 Amo se nabasu da agoane olelemu. Gode Ea fofada: su amola Ea se iasu da dilima amola diligaga fi dilima hame fisimusa: doaga: i dagoi.
И оне ће бити знак и чудо на теби и на семену твом довека.
47 Hina Gode da hou huluane amo ganodini dili hahawane dogolegelewane fidisu. Be dilia da Ema hahawane hawa: hamomu higasu.
Јер ниси служио Богу свом радосног и веселог срца у сваком обиљу.
48 Amaiba: le, dilima ha lai dunu amo Hina Gode da dilima gegemusa: asula ahoa, ilima dilia da hawa: hamomu. Dilia da hano hanai, ha: i amola da: i nabado ba: mu. Hina Gode da dilima banenesisu imunu amo mae fisili, dilia da gugunufinisi dagoi ba: mu.
И служићеш непријатељу свом, ког ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре.
49 Hina Gode da dilima doagala: musa: dunu fi sedade esala amo ilia sia: dilia hame dawa: , dili wadela: musa: oule misunu. Ilia da buhiba defele dilima doagala: musa: gogili sa: imu.
Подигнуће на тебе Господ народ издалека, с краја земље, који ће долетети као орао, народ, коме језика нећеш разумети.
50 Ilia da gasa fi bagade hamomu. Ilia da dunu huluane gaheabolo amola da: i hamoi ilima defele hame asigimu.
Народ бездушан, који неће марити за старца нити ће дете жалити.
51 Ilia da dilia ohe amola ha: i manu bugi huluane manu. Amasea, dilia da ha: beba: le bogogia: mu. Ilia da gagoma, waini hano, olife susuligi, ohe amola sibi huluane ebelemu. Amasea, dilia da bogomu.
И изјешће плод стоке твоје и плод земље твоје, докле се не истребиш; и неће ти оставити ништа, ни жито ни вино ни уље, ни плод говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не затре.
52 Ilia da moilai huluane amo dilia Hina Gode da dilima iaha, amo huluane ilia da doagala: mu. Gagoi bagade amo da hame dafamu dilia dafawaneyale dawa: su, amo huluane ilia da mugulumu.
И стегнуће те по свим местима твојим, докле не попадају зидови твоји високи и тврди, у које се уздаш, по свој земљи твојој; стегнуће те по свим местима твојим, по свој земљи твојој коју ти даје Господ Бог твој;
53 Dilima ha lai da dilia moilai amoga gegesea, dilia da bagadewane ha: beba: le, mano amo dilia Hina Gode da dilima i, amo dilia da medole manu.
Те ћеш у тескоби и у невољи којом ће ти притужити непријатељи твоји јести плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ Бог твој.
Човек који је био мек и врло нежан међу вама прозлиће се према брату свом и према милој жени својој и према осталим синовима који му остану,
55 Dunu noga: i amo da ouligisu hamoma: ne lalelegei, e amola da gegesu ganodini se bagade nababeba: le, ha: i manu eno hameba: le, ea mano mogili medole manu. Bai e da ha: i manu eno hame ganumu. E da amo ha: i manu, yolalali o ea uda amoma e da asigisa, o ea mano enoma hame imunu.
Те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.
Жена која је била мека и врло нежна међу вама, која од мекоте и нежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, прозлиће се према милом мужу свом и према сину свом и према кћери својој,
57 Amola uda noga: i musa: hahawane lalelegei, e da muni bagade gaguiba: le, emoga masunu gogolei, e amola da agoaiwane hamomu. Dilima ha lai dunu da dilia moilai doagala: sea, amo uda da wamowane mano gaheabolo lalelegei amo manu amola e da mano fisu amola manu. E da egoa ema e da asigisa amola ea mano eno amola ilima hame imunu.
И постељици, која изиђе између ногу њених, и деци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици својој од невоље и од тескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.
58 Dilia da Gode Ea olelesu amo buga ganodini dedei amoma noga: le hame fa: no bobogesea, amola dilia Hina Gode Ea noga: idafa amola beda: ma: ne Dio amoma hame nodosea,
Ако не уздржиш и не уствориш све речи овог закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славног и страшног имена Господа Бога свог,
59 E da dilia amola diligaga fi amoma olo uhimu hamedei imunu.
Пустиће Господ на тебе и на семе твоје зла чудесна, велика и дуга, болести љуте и дуге.
60 Dilia da Idibidi soge ganodini olo wadela: idafa madelai. Amo huluane E da dilima bu imunu amola dilia da hamedafa bu uhimu.
И обратиће на тебе све поморе мисирске, од којих си се плашио, и прилепиће се за тебе.
61 E da eno olo bagohame amo da Gode Ea sema amola olelesu buga amo ganodini hame dedei liligi amo dilima iasimu. Amola dilia da gugunufinisi dagoi ba: mu.
И све болести и сва зла, која нису записана у књизи овог закона, пустиће Господ на тебе докле се не истребиш.
62 Dilia da gasumuni muagado gala amo ilia idi defele heda: sea, dilia da dilia Hina Godema nabasu hou hame hamobeba: le, huluane bogogia: mu. Afae afae fawane esalebe ba: mu.
И остаће вас мало, а пре вас беше много као звезда небеских; јер ниси слушао глас Господа Бога свог.
63 Hina Gode da hahawane hamobeba: le, dilia hou da hahawane heda: i amola dilia idi da bagohame hamoi. Amo defele E da hahawane dili wadela: le, soge amo dilia da wali gesowale fimu amoga fadegamu.
И као што вам се Господ радова добро вам чинећи и множећи вас, тако ће вам се Господ радовати затирући вас и истребљујући вас; и нестаће вас са земље у коју идете да је наследите.
64 Hina Gode da dili sefasili, afafane, fifi asi gala huluane amo ganodini fima: ne afagogomu. Amo ganodini dilia ogogosu ‘gode’ liligi ifaga amola igiga hamoi liligi amo dilia amola dilia aowalali da musa: hame sia: ne gadosu, amo liligi ilima hawa: hamomu.
И расејаће те Господ по свим народима с једног краја земље до другог, и онде ћеш служити другим боговима, којих ниси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену.
65 Dilia da hahawane helefisu hamedafa ba: mu. Dilisu gaguma: ne, dilia da soge hamedafa ba: mu. Hina Gode da hamobeba: le, dilia da bagadewane se nabimu amola hobea misunu hou dawa: beba: le baligili da: i dione heawiniwane esalumu.
Али у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчилеле и душу изнемоглу.
66 Eso huluane, gugunufinisisu da dilima doaga: mu agoai ganumu. Dilia da eso huluane amola gasi huluane bogosa: besa: le, bagade beda: mu.
И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.
67 Dilia da beda: iba: le, dilia dogo da gologolomu. Dilia da se bagade nabimu. Hahabe dilia da hedolo daeyagima: ne dawa: mu. Be daeya dilia da hahabe hedolo misa: ne dawa: mu.
Јутром ћеш говорити: Камо да је вече! А вечером ћеш говорити: Камо да је јутро! Од страха којим ће се страшити срце твоје, и од оног што ћеш гледати очима својим.
68 Hina Gode da musa: dilia Idibidi sogega hame buhagimu sia: i. Be E da dili dusagai bagade amo ganodini Idibidi sogega bu asunasimu. Amogawi dilisu da udigili hawa: hamomusa: gini, dilia da: i hodo dilia ha lai dunuma bidi lamusa: dawa: mu, be ilia da dili bidi lamu higamu.
И вратиће те Господ у Мисир на лађама, путем за који ти рекох: Нећеш га више видети. И онде ћете се продавати непријатељима својим да будете робови и робиње, а неће бити купца.
