Mousese Ea Malasu 21
1 Dilia da dunu medole legei amo ea da: i hodo soge amo dilia Hina Gode da dili gesowale fima: ne iaha, amo ganodini dialebe ba: sea, amola e medole legei dunu hame dawa: sea,
如果上主你的天主賜給你作產業的地方，發現有人被殺，曝屍原野，卻不知道是誰殺了他，
2 dilia asigilai dunu amola fofada: su dunu da asili amola sedade defei bogoi da: i hodo ea dialebe sogebi asili, gadenene moilai huluane amoga ba: mu.
你的長老和官長應出來，從被殺者測量到四周各城，
3 Amasea, moilai gadenenedafa amo ea asigilai dunu da bulamagau udini amo da hawa: hame hamosu amola amoga youge hame sali, amo lale,
看那一座城離被殺者最近；然後這城的長老應牽來一頭尚未耕作，尚未負軛的母牛犢。
4 umi sogebi amoga osobo da hame dogoi (amola hame ebelesu hano gadenene dialebe) amoga oule asili, bulamagau ea galogoa fimu.
這城的長老應把母牛犢牽到尚未耕耘播種的地方，靠近常流的溪水旁，就在那溪水上砍斷母牛瀆的頸。
5 Gobele salasu dunu (Lifai ea mano), ilia amolawane da amogawi masa: mu. Bai dilia Hina Gode da amo dunu Hi hawa: hamomusa: amola Hi Dioba: le, hahawane fidisu hou imunusa: amola sia: ga gegesu amola fasu amo ganodini fofada: su hamomusa: , ilegei dagoi.
肋未的子孫司祭們應上前來，因為上主你的天主揀選了他們為事奉自己，因上主之名頒賜祝福，所以一切爭論毆打的事，都應憑他們的裁判來決斷。
6 Amasea, moilai gadenenedafa asigilai dunu da bulamagau udini ea galogoa da fi dagoi, amo da: iya ilia lobo dodofemu.
那離被殺者最近城市的長老，都應用溪水在被砍斷頸項的母牛犢身上洗手，
7 Ilia da amane sia: mu, ‘Ninia lobo da amo medole legesu hame hamoi. Amola ninia si da amo hou hamedafa ba: i.
同時聲明說：「這血不是我們的手流的，我們的眼也沒有看見。
8 Hina Gode! Amo dabe Dia Isala: ili fi da iaha, amo lama. Di da amo fi bu bidi lai dagoi. Amaiba: le, ilia da wadela: i hame hamosu dunu medole legei amo mae dawa: ma.’ Amasea, maga: me asi amo dabe hamoi dagoi ba: mu.
上主! 求你赦免你所救贖的以色列人民，不要讓這流無辜血的罪債，留在你以色列人民中間。」這樣他們算是贖了流血的罪。
9 Amaiba: le, dilia da Hina Gode Ea sia: i defele hamoi dagoiba: le, E da amo medole legesuba: le dilima hame fofada: mu.
你由你中間也除去了流無辜血的罪，因為你行了上主眼中視為正直的事。
10 Dilia Hina Gode da dili fidibiba: le, dilima ha lai amo hasalasisia, amola dilia da udigili hawa: hamosu dunu lasea,
當你出征進攻你的敵人時，上主你的天主將他們交在你手中，你獲得了一些俘虜；
11 udigili hawa: hamosu dunu fi ganodini uda noga: i ba: sea, dilia da amo lamu da defea.
你若在俘虜中看見了一個容貌美好的女人，對她愛戀不捨，願娶她為妻，
12 Amo uda dia diasuga oule asili, ea dialuma hinabo waga: ma: ne amola ea lobo ifi damuma: ne sia: ma.
你可帶她到你家中，叫她剃去頭髮，剪短指甲，
13 E da ea musa: abula fadegamu. E da oubi afadafa dia diasu ganodini, ea ada amola ame dawa: le didiga: lalu, di da amo uda lamu da defea.
脫去自己被擄時所穿的衣服，住在你家裏，哀悼她的父母一個月；然後，你纔能親近她：你做她的丈夫，她做你的妻子。
14 Be amo uda lai di da fa: no hahawane hame ba: sea, e da hahawane halegale masa: ne logo doasima. Be di da amo uda gasawane lai dagoiba: le, di da e bidi lamu o udigili hawa: hamosu hamoma: ne sia: mu da hamedei.
以後如果你不喜歡她，應讓她隨意離去，決不能將她賣錢，也不能以她為奴，因為你曾玷污了她。
15 Dunu afae da uda aduna lai galea amola e da uda afaema asigisa amola enoma hame asigisa. Be aduna da dunu mano lalelegesa. Magobo mano da uda amoma e da hame asigisa ea mano galea,
一人如有兩妻，一為所愛，一為所惡，所愛所惡的，都給他生了兒子；但是長子卻是他所惡的妻子生的，
16 amo dunu da ea soge amola liligi ea nana ima: ne ilegesea, e da magobo mano imunu liligi amo uda amoma e da asigisa ea mano amoma ima: ne ilegemu da hamedei.
在他將自己的產業分給他的兒子的那一天，不能將愛妻的兒子視作長子，而廢棄所惡妻子所生的長子；
17 E da uda amoma e da hame asigisa amo ea mano da ea magobo mano dawa: mu. Amasea, e da amo magobo mano ea imunu aduna defele ilegemu. Bai magobo manodafa da eda ea gasa defei agoane olelesa. Magobo mano ea iasu da ema dialumu da defea.
必須承認所惡妻子的兒子為長子，將所有的產業，多分給他一份，因為他是自己壯年時的首生子，應獲得長子的權利。
18 Dunu da hame nabasu dunu mano amo da eda amola eme, ela da ema sia: sea ela sia: hame naba, agoai mano esalea,
人若有一個忤逆不孝的兒子，不聽從父母的勸告，責罰他以後仍不聽從，
19 eda amola eme da amo mano gaguli, asigilai dunu moilai logo holeiga esala amoma oule masa: mu.
父母就該將他捉住，帶到當地的城門前，見本城的長老，
20 Ela da asigilai dunuma amane sia: mu, ‘Ania mano da gasa bagade amola sia: nabasu hame dawa: E da ania: sia: hamedafa naba. Ea hou da noga: i hame amola e da adini bagade naha.’
對本城的長老說：「我們這個兒子忤逆不孝，不聽我們的勸告，是個放蕩的酒徒。」
21 Amasea, moilai dunu huluane da amo dunu mano igiga medole legele, amo wadela: i hou dilia da fadegale fasimu. Dunu huluane Isala: ili soge ganodini da amo hou nababeba: le, beda: mu.
本城的眾人就應用石頭將他砸死：這樣由你中間剷除了這邪惡，每個以色列人聽了，必然害怕。
22 Dunu da wadela: i hou hamobeba: le, medole legele ea da: i hodo da ifa bugi amoga hegoa: nesi dagoi ba: sea,
若人犯了該死的罪，處死以後，應將他懸在木桿上，
23 ea da: i hodo da gasia amogawi dialumu da hamedei. Bai bogoi da: i hodo ifaga hegoa: nesi Gode da ba: sea, sogega gagabusu aligima: ne imunu. Dilia da soge amo dilia Hina Gode da dilima iaha, amo mae wadela: ma: ne, amo da: i hodo uli dogone salima.
但不可讓他的屍體在木桿上過夜，應在當天將他埋葬。因為凡被懸者，是天主所咒罵的；你不可玷污上主你的天主所賜給你作產業的土地。
