Mousese Ea Malasu 10
1 Amalalu, Hina Gode da nama amane sia: i, ‘Di gele gasui aduna eno musa: hamoi defele bu hedofama. Amola ifa gagili amo gele gasui salima: ne hamoma. Amola goumiba: le heda: le Nama misa.
那時上主對我說：「你再鑿兩塊石版，與先前的一樣，然後上山到我跟前來；還要做一個木櫃。
2 Amasea, Na musa: gele gasui di da goudane fasi, amoga dedei Na da dia gaheabolo hamoi gele gasuiga bu dedemu. Amasea, amo di ifa Gagili ganodini salima.
我要把你先前摔碎的那兩塊版上的話，寫在這兩塊版上。你要將這兩塊石版放在櫃裏。」
3 Amaiba: le, na da aga: isia ifa amoga gagili hamoi. Na da gele gasui aduna musa: liligi defele hamone, bu goumiba: le heda: le gaguli asi.
我於是做了一個皂莢木櫃，鑿了兩塊與先前一樣的石版，手裏拿著這兩塊石版上山去了。
4 Amalalu, Hina Gode da Ea musa: dedei defele amo gele gasuiga bu dedei. Amo da Ea Hamoma: ne Sia: i Nabuane Gala, E da musa: dilia goumia gilisisu E da lalu amo ganodini esala dilima sia: i. E da amo gele gasui nama ianu,
上主將先前所寫的，即在集會之日，在山上由火中對你們所說的那十句話，寫在這兩塊版上，交給了我。
5 na da sinidigili bu goumiba: le sa: i. Amalalu, Hina Gode da nama sia: i amo defele, na da amo gele gasui ifa Gagili ganodini sali. Ela da amo ganodini dialu amola wali diala.”
我遂轉身下山，照上主吩咐我的，將版放在我做的櫃內，存在那裏。
6 (Isala: ili dunu da Ya: ganaide gu hano yolesili Mousila moilaiga asi. Amogawi Elane da bogoi. Ilia da ea da: i hodo uli dogone, egefe Elia: isa da ea gobele salasu dunu sogebi lai.
以色列子民由貝洛特貝乃雅干起程，到了摩色辣，亞郎在那裏死了，也埋在那裏；他的兒子厄肋阿匝爾繼他做了大司祭。
7 Ilia da Mousila yolesili asili Gadagouda baligili Yodebada sogega doaga: i. Amogawi, ilia hano bagohame ba: i.
又從那裏起程，到了古德哥達，又從古德哥達到了多溪水之地約特巴達。
8 Amo esoha, ilia da goumia esalu, Hina Gode da Lifai fi ilia hawa: hamosu ilegei, amane, ilia da Hina Gode Ea Gousa: su Sema Gagili gaguli masunu amola Hina Gode Ea midadi leluwane hawa: hamomu, amola Ea Dioba: le, hahawane dogolegele hou olelemu. Amo hawa: hamosu ilia da wali amola hamonana.
那時，上主選拔了肋未支派，叫他們抬上主的約櫃，侍立在上主面前事奉他，並奉他的名祝福，直到今日。
9 Isala: ili dunu huluane da soge amola liligi gagusa. Be amo defele, Lifai fi da ilisu soge o liligi o ilia ada liligi amo hame gagusa. Bai dilia Hina Gode ilima sia: i defele, ilia gagui da Hina Gode fawane.)
為此，肋未人同自己的兄弟沒有分得產業，因為照上主你的天主對他們所說的：上主自己是他們的產業。
10 Mousese da eno amane sia: i, “Na musa: hamoi defele, na da goumia eso 40amola gasi 40ouesalu. Amola amo esoga, Hina Gode da na sia: nabi. E da dili gugunufinisimu hame hanai galu.
我如先前一樣，在山上逗留了四十天四十夜；上主這一次又俯聽了我，放棄了消滅你的意思。
11 Hina Gode da nama amane sia: i, “Masa! Na fi dunu da soge amo Na da ilia aowalali ilima imunu ilegele sia: i, ilia da amo gesowale fima: ne, di ilima bisili oule masa!”
上主且對我說：「起來，在人民前面領路，叫他們去佔領我對他們祖先誓許要賜給他們的地方。」
12 Wali Isala: ili dunu fi! Nabima! Hina Gode da dilima amane sia: sa, ‘Hina Godema beda: ma amola Ema nodone sia: ne gadoma! Ea hou amoma fa: no bobogema! Dilia dogo huluane, dilia asigi dawa: su huluane amola dilia da: i hodo huluane amoga Hina Gode Ea hawa: hamosu hahawane hamoma!
以色列! 現今上主你的天主向你要求什麼﹖是要求你敬畏上主你的天主，履行他的一切道路，愛他，全心全靈事奉上主你的天主，
13 Amola Hina Gode Ea sia: amola sema dili hahawane fidima: ne, na da wali eso dilima iaha, amo huluane nabawane hamoma.
遵守我今天吩咐你的天主的誡命和法令，好使你能獲得幸福。
14 Dilia Hina Gode da mu, Hebene huluane, osobo bagade amola liligi huluane amo ganodini diala, amo E da huluane gagusa.
看天與天上的天，地和地上的一切，都屬於上主你的天主；
15 Be Hina Gode da dilia aowalali ilima bagadewane asigi galu. Amaiba: le, E da dunu fi eno huluane mae dawa: le, dilia aowalali iligaga fi (dilia) amo ilegei. Wali eso amo hou da diala.
但上主只喜歡了你的祖先，鍾愛他們，由萬民中揀選了他們的後裔，就是你們，正如你們今日所見的一樣。
16 Fedege agoane, dilia dogo gadofo damuma! Dilia gawamaga: i hou yolesima.
為此，你們要心受割損，不要執拗，
17 Bai dilia Hina Gode da ‘gode’ liligi huluane baligisa amola E da ouligisu dunu huluane baligisa. E da Gode bagadedafa amola Ema beda: mu da defea. E da dunu huluane defele ba: sa. E da dunu afae baligili fidima: ne sefe hame laha amola hano hame suligisa.
因為上主你們的天主是萬神之神，萬主之主，偉大、有力、可畏的天主，是不顧情面，不受賄賂，
18 E da guluba: mano noga: le fidima: ne amola didalo huluane asigiwane fidima: ne sia: sa. E da ga fi dunu ilima asigiba: le, ema ha: i manu amola abula iaha.
為孤兒、寡婦主持正義，友愛外方人，供給他們食糧和衣服的天主。
19 Amaiba: le, dilia amolawane ga fi dunu ilima asigima. Bai dilia musa: da ga fi dunu Idibidi soge ganodini esalu.
為此，你們也應友愛外方人，因為你們在埃及也曾做過外方人。
20 Dilia Hina Godema beda: ma amola Ea hawa: hamosu hamoma. Dilia Gode gasa bagade lalegaguma. Dilia ilegele sia: sea, Hina Gode Ea Dioba: le sia: ma.
你應敬畏上主你的天主，事奉依賴他，奉他的名起誓。
21 E da dilia Gode, dilia nodosu liligi. E da musa: gasa bagade musa: hame ba: su hou hamoi dagoi. Amo dilia siga ba: i dagoi.
他是你的光榮，是你的天主，是他為你做了你親眼所見的奇異可畏的事。
22 70Dilia aowalalia fi da musa: Idibidi sogega gudu ahoanoba, ilia idi da70 fawane ba: i. Be wali dilia Hina Gode da hamobeba: le, dilia idi da gasumuni muagado gala amo ilia idi defele ba: sa.
你的祖先下到埃及時，總共不過七十人，現在上主你的天主卻使你多得有如天上的繁星。
