Asunasi Dunu Ilia Hou 15
1 Be eno dunu ilia da Yudia soge yolesili, A:dioge moilaiga misini, Yesuma fa: no bobogesu dunuma amane olelei, “Dilia da Mousese ea Sema defele, gadofo damusu hou hame hamosea, Gode Ea gaga: su hou hamedafa ba: mu!”
從猶太下來的幾個人教訓弟兄們說：「若是你們不按梅瑟的慣例行割損，不能得救。」
2 Amo olelebeba: le, Bolo amola Banaba: se da ilima sia: ga gegei. Amalalu, Yesu Ea fa: no bobogesu fi dunu da fofada: nanu, Bolo, Banaba: se, amola A: dioge dunu mogili ili asunasi. Ilia da Yelusaleme moilai bai bagade amoga asunasi dunu amola asigilai dunu, ilima bai adole ba: musa: gini asunasi.
保祿和巴爾納伯同他們起了不少的爭執和辯論；大家就指定保祿和巴爾納伯，與他們中的幾個人，上耶路撒冷去見宗徒和長老，討論這問題。
3 Sese dunu da amo dunu asunasi. Ahoanoba, ilia Finisia amola Samelia, amo soge baligilaloba, dunu fi ilima Dienadaile dunu da sinidigili Godema buhagi amo olelebeba: le, Yesu Ea fa: no bobogesu dunu da hahawane bagade ba: i.
他們由教會送走之後，就路過腓尼基和撒瑪黎雅，沿途敘述外邦人歸化的事，使眾弟兄非常喜歡。
4 Ilia Yelusaleme moilai bai bagade amoga doaga: le, Yesu Ea fa: no bobogesu dunu huluane, asunasi dunu amola asigilai dunu huluane, ilima hahawane bagade yosia: i. Ilia hou hamoiba: le, Gode da gasa bagade hamoi, amo huluane ilia Yelusaleme fi ilima olelei.
他們到了耶路撒冷，為教會、宗徒和長老所歡迎，就報告了天主偕同他們所行的一切大事。
5 Be mogili Yesu Ea fa: no bobogesu fi dunu, ilia da Fa: lisi gilisisu amo ganodini esalu dunu, amo da wa: legadole amane sia: i, “Musa: hame lalegagui Dienadaile dunu ilia Yesu Ea hou lalegagusia, ilia gadofo damuma: mu amola Mousese ea Sema huluane nabawane hamoma: mu!”
卻有幾個信教的法利塞黨人起來說：「必須叫外邦人受割損，又應該命他們遵守梅瑟法律。」
6 Amaiba: le, asunasi dunu amola sese asigilai dunu, amo hou fofada: musa: gilisi.
宗徒和長老們就開會商討此事。
7 Sedagawane fofada: nanu, Bida da wa: legadole amane sia: i, “Na fi dunu! Dilia dawa: ! Musa: ninia fi amo ganodini, Gode da na da Dienadaile dunuma Ea Sia: Ida: iwane Gala olelemusa: , ilegei dagoi.
辯論多時之後，伯多祿起來向他們說：「諸位仁人弟兄！你們深知，多時以前，天主就在你們中選定了，要藉我的口，為叫外邦人聽福音的道理而信從。
8 Gode da dunu huluanedafa ilia asigi dawa: su liligi dawa: E da Dienadaile dunuma hahawane bagade amo olelema: ne, Ea musa: Ea A: silibu Hadigidafa Gala ninima iasu amo defele, E da Dienadaile dunuma i dagoi.
洞察人心的天主，已為他們作了證，因為賜給了他們聖神，如同賜給了我們一樣；
9 E da ilima amola ninima hou hisu hisu hame hamoi. E da defele hamoi dagoi. Ilia da Yesu Ea hou dafawaneyale dawa: beba: le, Ea da ilia wadela: i hou gogolema: ne olofoi.
在我們和他們中間沒有作任何區別，因他以信德淨化了他們的心。
10 Amaiba: le, dilia da abuliba: le Godema ougima: ne ado ba: ma: bela: ? Ninia amola ninia aowalali dunu da amo musa: sema bagade liligi dioi bagade ba: beba: le, hamomu da hamedeiwane ba: i. Amaiba: le, abuliba: le amo dioi bagade liligi Yesu Ea fa: no bobogesu dunuma olelesala: ?
既然如此，現今你們為什麼試探天主，在門徒的頸項上，放上連我們的祖先和我們自己都不能負荷的軛呢﹖
11 Hame mabu! Hina Yesu Gelesu da ninima hahawane dogolegele iabeba: le, ninia Ea hou dafawaneyale dawa: be amola nini Helo logoga ahoasu ga: i dagoi ba: sa. Musa: hame dawa: su dunu da amo hou defele, Yesu Ea gaga: su hou ba: sa!”
但是，我們信我們得救，是藉著主耶穌的恩寵，正和他們一樣。」
12 Banaba: se amola Solo da Gode Ea gasa bagade musa: hame ba: su dawa: digima: ne olelesu hou ela da Dienadaile dunu fi amo ganodini hamoi, amo ilima olelelaloba, dunu gilisisu da ouiya: le esalu.
於是眾人都緘默不語，靜聽巴爾納伯和保祿述說天主藉著他們在外邦人中，行了怎樣大的徵兆與奇蹟。
13 Ela sia: dagobeba: le, Ya: mese amane sia: i, “Na fi dunu! Nabima!
大家都不出聲之後，雅各伯接著說：「諸位仁人弟兄，請聽我說!
14 Gode da Dienadaile dunu fi ilima Ea asigi hou olelema: ne, Ema fa: no bobogema: ne dunu fi ilegei dagoi. Saimone da amo hou ninima olelei dagoi.
西滿述說了天主當初怎樣關心外邦人，由他們中選拔一個百姓，屬於自己名下；
15 Musa: balofede dunu ilia sia: Gode Sia: Dedei Buga ganodini dedei diala da amo hou defele olelesa, amane,
先知的話也正與此相合，如經上記載：『
16 ‘Hina Gode da amane sia: sa; Hobea, Na da bu misini, Da: ibidi ea hina bagade hou bu wa: lesimu. Amo da wadela: lesiba: le dafai, be Na da bu hahamomu.
以後我要回來，重建達味已傾倒的居所；已坍塌了的，要把它重建而豎立起來，
17 Amasea, eno osobo bagade fifi asi gala dunu da Nama doaga: mu. Na da Na fi ganodini esaloma: ne, Dienadaile dunu ilegei dagoi. Amo dunu huluane da nama misunu.
為的是其餘的人，即一切以我的名得名的民族，要尋求上主：
這是很久以前，公佈這事的主說的。』 (aiōn g165)
19 Ya: mese da eno amane sia: i, “Na agoane dawa: ! Dienadaile dunu ilia waha Godema sinidigilala, ilima ninia se imunu da defea hame galebe.
因此，按我的意見，不要再加給由外邦歸依天主的人煩難，
20 Be amo hou fisili, ninia ilima meloa dedene imunu da defea. Amane, ‘Ha: i manu da loboga hamoi ogogosu ‘gode’ o wadela: i a: silibu ilima imunusa: lai dagoiba: le sema hamoi, amo mae moma. Amola wadela: i uda lasu hou amola sama da ea sama adole lasu hou, amo agoai hou huluane mae hamoma. Amola maga: me mae moma amola ohe fi amo da galogoa ga: iba: le medoi amo mae moma!’
只要函告他們戒避偶像的玷污和奸淫，戒食窒死之物和血。
21 Bai Mousese ea Sema da musa: amola wali, ilia Sa: bade eso huluane sinagoge diasu ganodini idilala. Amola ilia da moilai huluane amo ganodini, ea sia: olelelala.”
因為自古以來，在各城內都有宣講梅瑟的人，每安息日在會堂中誦讀他的書。」
22 Amalalu, asunasi dunu, sese asigilai dunu amola Yesu Ea fa: no bobogesu dunu huluane, fofada: nanu, ilia gilisisu amoga dunu enoma ilegemusa: dawa: i galu. Amo dunu ilia amola Bolo amola Banaba: se, A:dioge moilaiga asunasimusa: dawa: i. Ilia da dunu aduna, amo Yudase (eno dio da Basaba: se, ) amola Sailase, ela hou hahawane ba: i. Amaiba: le, ilia da amo dunu asunasi.
當時，宗徒和長老同全教會決定，從他們中選幾個人，派他們同保祿和巴爾納伯去安提約基雅。所派的，有號稱巴爾撒巴的猶達和息拉，是弟兄中的領導人物。
23 Ilia meloa dedene, ili gaguli masa: ne i, amane, “Ninia asunasi dunu amola sese asigilai dunu - dilia olalali - ninia da dili Dienadaile dunu A: dioge moilai, Silia soge amola Silisia soge amo ganodini esala, dilima asigi sia: sa.
他們帶去的信如下：「宗徒和長老弟兄們，給在安提約基雅、敘利亞和基里基雅由外邦歸化的弟兄們請安。
24 Ninia gilisisu dunu mogili da asili, ilia sia: beba: le dilima se bagade iasu, amo ninia nabi dagoi. Be amo hou hamomusa: , ninia da ilima hamedafa sia: i.
我們聽說有幾個從我們這裏去的，而並非我們所派去的人，講話擾亂你們，混亂了你們的心。
25 Amaiba: le, ninia gilisili, fofada: nanu, dilima ilegei adole iasu dunu asunasimusa: dawa: i galu. Ela da ninia dogolegei na: iyado Banaba: se amola Bolo sigi masunu.
我們取得同意後，決定揀選幾個人，派他們同我們可愛的巴爾納伯和保祿，到你們那裏去。
26 Banaba: se amola Bolo da Hina Gode Yesu Gelesu Ea hawa: hamobeba: le, eno dunu ilia ela medole legemusa: dawa: i galu.
此二人為了我們主耶穌基督的名，已付出了自己的性命。
27 Defea! Ninia Yudase amola Sailase, dilima asuna ahoa. Ela da lafidili, nini meloa dedei liligi defele dilima adole imunu.
我們派猶達和息拉去，他們要親口報告同樣的事。
28 Gode Ea A: silibu Hadigidafa Gala amola nini, da asigi dawa: su afadafa hamoi dagoi amane. Dilia dioi bagade liligi amoma mae dawa: ma. Be hagudu dedei liligi fawane nabawane hamoma.
因為聖神和我們決定，不再加給你們什麼重擔，除了這幾項重要的事：
29 ‘Ha: i manu da loboga hamoi ogogosu ‘gode’ ma wadela: i a: silibu ilima imunusa: lai dagoiba: le sema hamoi, amo mae moma. Maga: me mae moma. Ohe fi amo da galogoa ga: iba: le medoi amo mae moma. Amola wadela: i uda lasu hou huluane mae hamoma. Amo liligi huluane fisili, dilia hou ida: iwane hamosu dunu agoane ba: mu. Dilima asigisa!’
即戒食祭邪神之物、血和窒死之物，並戒避奸淫；若你們戒絕了這一切，那就好了。祝你們安好！」
30 Ilia da sia: adole iasu dunu asunasi. Ilia da A: dioge moilaiga doaga: le, ilia sia: beba: le, Yesu Ea fa: no bobogesu fi dunu huluane da gilisi dagoi. Amalalu, ilia da ilima meloa dedei i.
他們去後，就下到安提約基雅，聚集了眾人，遞上公函。
31 Ilia da amo sia: idibiba: le, amola asigi sia: amo ganodini dedei ba: beba: le, hahawane bagade ba: i.
人們讀了，對這勸慰的話都十分歡喜。
32 Yudase amola Sailase, (ela amola da balofede hou dawa: i) ela da ilima mae beda: iwane, ilia dogo denesima: ne amola gasa ima: ne, sia: sedagawane olelei.
猶達和息拉，因為他們也是先知，就講了許多話，勸勉堅固弟兄們。
33 Ela da amo moilaiga esalu, Yesu Ea fa: no bobogesu fi dunu da ela olofoiwane ela asunasi dunuma buhagima: ne asunasi.
過了一些時候，弟兄們打發他們帶著請安的話，回到派他們的人那裏。
34 Be Sailase da amogawi bu esalumusa: dawa: i.
【但是息拉決意留在那裏，只猶達一人回了耶路撒冷。】
35 Bolo amola Banaba: se ela amola da A: dioge moilaiga esalu. Ela amola eno dunu bagohame da gilisili Hina Gode Ea sia: Ida: iwane olelelalu.
保祿和巴爾納伯卻留在安提約基雅施教，同別的許多人宣講主的道理。
36 Fa: no, Bolo da Banaba: sema amane sia: i, “Defea! Ninia buhagili, ninia musa: moilaiga nini Hina Gode Sia: olelei, ninia fi dunu ilia waha esalebe hou ba: musa: masunu da defea!”
過了些日子，保祿向巴爾納伯說：「我們要回去，視察我們曾講過主道的各城，看看弟兄怎麼樣了。」
37 Banaba: se da Yone Maga sigi masunu dawa: i galu.
巴爾納伯願意也帶號稱馬爾谷的若望同去，
38 Be Bolo da amo dunu sigi masunu higa: i galu. Bai Yone Maga da musa: ea hawa: hamosu mae dagole, Ba: mafilia soge udigili yolesili, sinidigili buhagi.
但保祿認為不應帶他去，因為他從旁非里雅離開他們，沒有同他們一起去工作。
39 Bolo amola Banaba: se, da sia: ga gegei. Sia: ga bagade gegeiba: le, ela da afafai. Banaba: se da Yone Maga oule asili, foga ahoasu dusagai amo ganodini fila heda: le, Saibalase ogaga doaga: musa: asi.
二人於是起了爭執，以致彼此分離。巴爾納伯遂帶馬爾谷，乘船往塞浦路斯去了。
40 Be Bolo da fidisu dunu eno amo ea dio Sailase amo ilegele, yolesili asi. Ahoabeba: le, Gode da ela hahawane dogolegele fidima: ne, Yesu Ea fa: no bobogesu fi dunu da Godema sia: ne gadoi.
保祿卻揀選了息拉，蒙弟兄們將他託於主的恩寵以後，
41 Ela da Silia amola Silisia, amo soge ganodini Gode Ea fa: no bobogesu fi huluane ilima gasa ima: ne lalu.
也起身走了，他走遍了敘利亞和基里基雅，堅固各教會。
