Asunasi Dunu Ilia Hou 1
1 Diofilase, na na: iyado! Na musa: dedei amo ganodini na Yesu Ea degabo hou amola olelesu dedei. Amo hou hamone, asili,
尊敬的提阿非罗先生：在上一本书中，我从最初开始讲述了耶稣所行之事和所授之道，
2 E da Hebene sogega heda: i. Be hidadea, Gode Ea A: silibu Hadigidafa Gala amo Ea gasaga, E da Ea ilegei asunasi dunu ilima ilia fa: no hawa: hamomu ilima olelei.
一直写到他通过圣灵向所选择的使徒发出指示，然后被带入天堂。
3 Eso 40 amoga E da ilima bagohame mabeba: le, E da dafawane esala amo ilia mae beda: iwane dafawaneyale dawa: i. Ilia da Yesu ba: i amola E amola ilia, Gode Ea Hina Gode Ea Hou gilisili sia: dasu.
在他受难以后的四十天中，他又向使徒们显现，以令人信服的证据证明他仍然活着，还向使徒们讲述了上帝之国的一切。
4 Amalalu, ilia gilisibiba: le, E da ilima amane adoi, “Yelusaleme moilai bai bagade mae yolema. Be ouesalu, Na Ada ea hahawane dogolegele iasu, Na musa: dilima olelei liligi, amo dilia ba: mu.
当他与使徒们同在人间时，曾吩咐他们：“不要离开耶路撒冷，要等候天父承诺给予你们的，正如你们从我这里听到的。
5 Yone da hanoga fane salawane ba: bodaise hamoi. Be eso bagahame aligili, Gode Ea A: silibu Hadigidafa Gala amoga Na da dili fane salawane ba: bodaise hamomu!”
约翰用水施洗，但在几天后，你们就会接受圣灵的施洗。”
6 Asunasi dunu ilia Yesuma gilisisia, Ema adole ba: i, “Hina! Di da wali Gode Ea Hinadafa Hou ouligibi amo Isala: ili dunu fi ilima bu ima: bela: ?”
所以当使徒们与复活后的耶稣相见时，便询问耶稣：“主啊，你打算现在就恢复以色列王国吗？”
7 Be Yesu da bu adole i, “Eso amola ode huluane, Gode Hi fawane da ilegesa. Ilia mabe da dilia liligi hame.
耶稣回答：“只有天父有权决定这个日期和时间，你们不必知道。
8 Be Gode Ea A: silibu Hadigidafa Gala da gasa bagade dilia dogo ganodini aligila dasea, dilia da gasa bagade hou labeba: le, Yelusaleme soge, Yudia soge, Samelia soge amola osobo bagade soge bega: asili bega: doaga: mu, amo ganodini dilia da Na hou olelemu!”
但当圣灵降临在你们身上，你们就会获得力量，要在耶路撒冷、犹太全地、撒玛利亚乃至大地的极点，作我的见证人。”
9 Amo sia: i dagoloba, ilia da ba: laloba, E da muagado heda: le, mu mobi amoga uligiba: le, Ea da: i hodo ilia bu hame ba: i.
说罢，他就在使徒们的目视下腾空而起，随后被一朵云遮住了踪迹，再也无法看到。
10 E asi dagoloba, ilia muagado ba: laloba, dunu aduna ahea: ya: i abula amoga idiniginisi, ela da misini, gadenene lelu.
正当使徒们专心地望着耶稣升天之时，忽然出现两名白衣之人，站在他们旁边，
11 Ela amane sia: i, “Ga: lili dunu! Dilia da abuliba: le udigili mu ba: lalabala? Amo Yesu, wali Gode da dilima fadegale, Hebene diasu amoga lale gadoi. Be E da Hi heda: be hou defele bu osobo bagadega misunu!”
他们问：“加利利人，你们为什么站在这里望天？这位离开你们去天堂的耶稣，将会以你们所目睹他进入天堂的方式，回到你们身边。”
12 Amalalu, Olifede Goumi yolesili, 1gilomida agoane asili, ado ba: su dunu da Yelusaleme moilai bai bagade amoga buhagi.
后来，使徒们从橄榄山回到耶路撒冷，两者之间的距离大约是安息日步行那么远。
13 Moilai ganodini asili, ilia esalebe diasudafa golili sa: i. Dunu gilisi da Bida, Yone, Ya: mese, A:dalu, Filibe, Domase, Badolemiu, Ma: dui, Ya: mese (A: lafiase egefe), Saimone (Selode - E da Isala: ili soge “idibedese” lamu hanai dunu) amola Yudase (Ya: mese egefe),
来到目的地后，他们来到了下榻之所，需要通过楼梯来走到楼上。他们是：彼得、约翰、雅各、安得烈、腓力、多马、巴多罗迈、马太、亚勒腓的儿子雅各、激进派的西门、雅各的儿子犹大。
14 Amo dunu amola uda mogili, ili amola Yesu Ea ame amola Yesu Ea eyalali, eso bagohame sia: ne gadomusa: gilisisu.
使徒们开始进行祷告，与他们一起的还有几名女性以及耶稣的母亲玛利亚和他的兄弟们。
15 Eso afaega Yesu Ea fa: no bobogesu dunu 120 agoane, sia: sa: imusa: gilisi. Bida da sia: musa: wa: legadoi.
这时候大约有 120 名信徒聚在一起，彼得站起来向众人发言：
16 E amane sia: i, “Na fi dunu! Gode Sia: musa: dedei da didili hamoi dagoi. Gode Ea A: silibu da Da: ibidi ea lafidili amo Yudase ea hou ba: la: lusu. Yudase da amo ba: la: lusu defele, dunu amo da Yesu gagulaligimusa: dawa: i amo Ema oule misi.
“兄弟姐妹们，圣灵在经文上借大卫之口，讲述了犹大带人捉拿耶稣的事，一定会应验。
17 Yudase ema da hawa: hamomusa: ilegeiba: le, e da ninia gilisisu amo ganodini esalu.
他本是我们中间的一员，共同承担这份侍奉之责。”
18 (Yudase ea hohonosu hamobeba: le muni lai. Amoga e da soge lale, amo soge ganodini e bogole dafai. Ea hagomo fudagala: le, iga huluane gadili asi.
（犹大用这笔不义之财买了一块田，后来在田间一头倒了下去，身体裂开，内脏全部流了出来。
19 Yelusaleme diabe dunu huluane amo hou nabi dagoi. Amaiba: le, ilia sia: ga amo sogega ilia Aseledama dio asuli. Aseledama dawa: loma: ne da Maga: me Soge.)
住在耶路撒冷的人都知道这件事，所以那块地也被称作“亚革大马”，当地语言的意思就是“血田”）。
20 Bai Gesami Hea: su Buga ganodini da agoane dedei diala, ‘Dunu da ea diasu fisili, bu amo ganodini hamedafa esalebe ba: mu.’ Eno dedei diala, ‘Eno dunu da ea hawa: hamosu sogebi lamu.’
《诗篇》中曾写到：“让他的住处变为荒芜，无人居住。”还写到：“让别人取代他的侍奉之责。”
“所以，我们必须再选择一名使徒，他全程一直与我们在一起，
22 Amaiba: le ninia Hina Gode Yesu E uhini wa: legadoi, amo hou ba: su dunu eno ninia gilisisu amoga madelamu da defea. Amo dunu e da ninia amola Hina Gode Yesu gilisili esalebeba: le hou huluane ba: i, agoai dunu ilegemu da defea. Amo Yesu amola ninia gilisili ahoasu, degabo da Yone ea hanoga fane salasu hou olelei, asili, Yesu da nini yolesili, muagado bu heda: i, amo hou huluane ba: su dunu da defea.”
从约翰施洗开始，直到耶稣离开我们升入天堂。我们必须选择这样一个人与我们一起，做为耶稣复活的见证人。”
23 Amalalu, ilia da dunu aduna lai. Ela dio, afae da Basaba: se (ea dio eno Yasadase), eno da Ma: diase.
于是他们选择了两个人：约瑟（又名巴撒巴）和马提亚，
24 Amalalu, ilia agoane sia: ne gadoi, “Hina Gode! Di da dunu huluane ilia asigi dawa: su dawa: ! Amaiba: le, amo dunu aduna ba: beba: le, Dia ilegei dunu ninima olelema.
然后众人开始共同祷告：“主啊！你知道每个人的想法, 请指示你希望从这两人中选择谁，
25 Yudase da yolesili, hi sogedafa amoga asiba: le, Dia ilegei dunu da ea hawa: hamosu lamu!”
来承担这使徒的侍奉之责。犹大已放弃这责任，去了他该去的地方。”
26 Amalalu, ilia ululuale dunu afae ea dio lai. Ilia Ma: daia: se ea dio ba: i. Amaiba: le, Ma: daia: se da eno asunasi dunu gidayale gala amoga gilisi.
他们开始抽签，结果抽中了马提亚，于是他加入了另外 11 名使徒之列。
