2 Sa:miuele 5
1 Amalalu, Isala: ili fi huluane da Hibalone moilai bai bagadega Da: ibidima misini, ema amane sia: i, “Ninia da di defele maga: me amola hu afadafa fawane gala.
以色列众支派来到希伯 见大卫，说：“我们原是你的骨肉。
2 Musaga, Solo da ninia hina bagade esaloba, di da Isala: ili dunu oule gegena ahoasu. Amola, Hina Gode da di Ea fi bisilua amola ouligisu hamoma: ne, ilegei dagoi.”
从前扫罗作我们王的时候，率领以色列人出入的是你；耶和华也曾应许你说：‘你必牧养我的民以色列，作以色列的君。’”
3 Amaiba: le, Isala: ili ouligisu dunu huluane da Hibalone moilai bai bagadega Da: ibidima misi. E amola ilia da gousa: su sema hamoi. Ilia da Da: ibidima susuligi sogagala: le, e Isala: ili hina bagade hamoma: ne ilegei.
于是以色列的长老都来到希伯 见大卫王，大卫在希伯 耶和华面前与他们立约，他们就膏大卫作以色列的王。
4 Da: ibidi da lalelegele, ode30agoane gidigili esalu, hina bagade hawa: hamosu bai muni hamoi. E da ode 40 agoane Isala: ili fi ouligilalu.
大卫登基的时候年三十岁，在位四十年；
5 E da Hibalone moilai bai bagadega esalu, Yuda soge ode fesuale amola oubi gafeyale agoane ouligi. Amola e da Yelusaleme moilai bai bagade amoga esalu, ode33 agoane Isala: ili amola Yuda gilisili ouligisu.
在希伯 作犹大王七年零六个月，在耶路撒冷作以色列和犹大王三十三年。
6 Hina Da: ibidi amola ea dunu da Yelusaleme moilai bai bagade doagala: musa: asi. Yebiusaide dunu da amogawi esalu. Ilia da Da: ibidi da ilima hasalimu da hamedei agoane dawa: i. Ilia da ema amane sia: i, “Di da ninia moilaiga doagala: le golili sa: imu da hamedeidafa. Si dofoi dunu amola gasuga: igi dunu da dia nini mae hasalima: ne gaga: mu da defele ba: mu.”
大卫和跟随他的人到了耶路撒冷，要攻打住那地方的耶布斯人。耶布斯人对大卫说：“你若不赶出瞎子、瘸子，必不能进这地方”；心里想大卫决不能进去。
7 (Be Da: ibidi da ilia gagili sali moilai amo Saione amoma gegenanu fedele lai. Fa: no ilia da amo moilai dio “Da: ibidi ea Moilai Bai Bagade” asuli.)
然而大卫攻取锡安的保障，就是大卫的城。
8 Amo esoha, Da: ibidi da ea dunuma amane sia: i, “Dunu mogili amo da na defele Yebiusaide dunuma higabeba: le, ili fuga: musa: hanabela: ? Amai galea, amo hano osobaha golili ahoasu logo amoga heda: le, amo hahani si dofoi amola gasuga: igi dunu doagala: ma.” (Amaiba: le, dunu da wali agoane sia: sa, “Si dofoi amola gasuga: igi dunu da Hina Gode Ea diasu ganodini golili sa: imu hamedei gala.”)
当日，大卫说：“谁攻打耶布斯人，当上水沟攻打我心里所恨恶的瘸子、瞎子。”从此有俗语说：“在那里有瞎子、瘸子，他不能进屋去。”
9 Da: ibidi da gagili sali moilai doagala: le fefedei dagolalu, e da amo ganodini esalusu. E da amo moilai dio “Da: ibidi ea Moilai Bai Bagade” asuli. E da sogebi amo da agolo gusudili dialebe (amoga ilia da osobo dogone fa: su) amogai muni sisiga: le moilai bai bagade diasu gagui.
大卫住在保障里，给保障起名叫大卫城。大卫又从米罗以里，周围筑墙。
10 Ea gasa da heda: lalu. Bai Hina Gode Bagadedafa da e fidisu.
大卫日见强盛，因为耶和华—万军之 神与他同在。
11 Daia soge hina bagade amo Haila: me, da Da: ibidima bidi lasu dunu asunasi. E da Da: ibidima dolo ifa bagohame i. Amola e da Da: ibidi fidima: ne, diasu gagusu dunu amola gelega diasu gagusu dunu ema asunasi.
泰尔王希兰将香柏木运到大卫那里，又差遣使者和木匠、石匠给大卫建造宫殿。
12 Amaiba: le, Da: ibidi da amane dawa: i. Hina Gode da ema hina bagade hou hahamoi dagoi. Amola Hina Gode da Ea fi ilima asigiba: le, Da: ibidi e hina bagade hou amoga hasalima: ne amola bagade gagusu dunu fi esaloma: ne hamoi.
大卫就知道耶和华坚立他作以色列王，又为自己的民以色列使他的国兴旺。
13 Da: ibidi da Hibalone moilai bai bagade amo yolesili, Yelusaleme moilai bai bagadega fimusa: asi. Amogalu, e da gidisedagi uda enoenoia amola udadafa enoenoia lai. Amola e da dunu mano amola uda mano enoenoia lalelelegei.
大卫离开希伯 之后，在耶路撒冷又立后妃，又生儿女。
14 E da Yelusaleme moilai bai bagadega esaloba, mano dedei goelali lalelelegei, ilia dio da Sia: miua, Sioubabe, Na: ida: ne, Soloumane, Ibaha, Elisiua, Nifege, Yafaia, Ilisiama, Ilaiada amola Ilifelede.
在耶路撒冷所生的儿子是沙母亚、朔罢、拿单、所罗门、
益辖、以利书亚、尼斐、雅非亚、
以利沙玛、以利雅大、以利法列。
17 Filisidini dunu da Da: ibidi Isala: ili hina bagade hamoi, amo sia: nabi. Amaiba: le, ilia dadi gagui wa: i da Da: ibidi suguli lamusa: muni ahoanu. Da: ibidi da amo hou nababeba: le, gagili sali sogebi amoga asi.
非利士人听见人膏大卫作以色列王，非利士众人就上来寻索大卫；大卫听见，就下到保障。
18 Filisidini dunu da Lifa: ime Fago amoga misini gesowai.
非利士人来了，布散在利乏音谷。
19 Da: ibidi da Hina Godema amane adole ba: i. “Na da Filisidini dunu doagala: ma: bela: ? Di da nama hasalasu hou ima: bela: ? Hina Gode da ema bu adole i, “Defea! Doagala: ma! Na da dia ili hasalima: ne hamomu.”
大卫求问耶和华说：“我可以上去攻打非利士人吗？你将他们交在我手里吗？”耶和华说：“你可以上去，我必将非利士人交在你手里。”
20 Amaiba: le, Da: ibidi da Ba: ile Bila: isimi sogega asili, Filisidini dunu hasali dagoi. E amane sia: i, “Hina Gode da hano heda: le fugagala: be amo defele, na ha lai ili hasali dagoi.” Amaiba: le, ilia da amo sogebi amoga dio “Ba: ile Bila: isimi” asuli. (Amo dawa: loma: ne da “Hasalasu dawa: hina”)
大卫来到巴力·毗拉心，在那里击杀非利士人，说：“耶和华在我面前冲破敌人，如同水冲去一般。”因此称那地方为巴力·毗拉心。
21 Filisidini dunu da hobea: iba: le, ilia da ilia loboga hamoi ogogosu ‘gode’ amo fisili, hobea: i. Da: ibidi amola ea dunu da amo gaguli asi.
非利士人将偶像撇在那里，大卫和跟随他的人拿去了。
22 Amalalu, Filisidini dunu da Lifa: ime Fagoga bu heda: le, amoga bu gesowale fi dagoi.
非利士人又上来，布散在利乏音谷。
23 Da: ibidi da bu Hina Godema adole ba: i. Amola Hina Gode da ema bu amane adole i, “Guiguda: amoga ili mae doagala: ma! Be na: iyadodili asili, `bolosa: me’ ifa labo aliligi amo gadenene sogebi amoga doagala: musa: momagema.
大卫求问耶和华；耶和华说：“不要一直地上去，要转到他们后头，从桑林对面攻打他们。
24 Di da ifa balu amoga mogodigisu emo goba gala: be nabasea, doagala: ma. Bai Na da dilima bisili, Filisidini dadi gagui wa: i amo hasalimusa: mogodigili hidadea asi ba: mu.”
你听见桑树梢上有脚步的声音，就要急速前去，因为那时耶和华已经在你前头去攻打非利士人的军队。”
25 Da: ibidi da Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i defele hamoi. E da Filisidini dunu amo Giba moilai bai bagadega muni sefasili, Gisa moilaiga sefasi dagoi.
大卫就遵着耶和华所吩咐的去行，攻打非利士人，从迦巴直到基色。
