2 Sa:miuele 11
1 Woufo misini, fa: no odemaha, amogalu hina bagade ilia da gegena ahoasu, Da: ibidi da Youa: be amola ea dadi gagui ouligisu dunu amola Isala: ili dadi gagui wa: i, amo gadili asunasi. Ilia da A: mone dunu hasali amola La: ba moilai bai bagadega doagala: lalu. Be Da: ibidi hi da Yelusaleme amoga ouesalu.
年初，正當諸王出征的季節，達味派約阿布率領他的將官和以色列人出征；他們蹂躪了阿孟子民，就包圍辣巴。當時達味住在耶路撒冷。
2 Eso afaega, daeya agoane, Da: ibidi da golai dialu wa: legadole, hina bagade diasu gadodili fa: i da: iya heda: i. E da amo da: iya ahoanoba, e da uda amo hano ulalebe ba: i. Amo uda da isisima: goi ba: i.
一天傍晚，達味由床上起來，在宮殿的房屋頂上散步；從房頂上看見一個女人在沐浴，這女人容貌很美。
3 Amaiba: le, e da amo uda da nowayale hogomusa: , adola ahoasu dunu asunasi. Amo ea hogole ba: loba, amo uda da Ba: desiba, amo Ilaia: me ea idiwi amola Hidaide dunu Iulaia ea idua, e da nabi.
達味遂派人打聽這女人是誰；有人告訴他說：「這不是厄里安的女兒，赫特人烏黎雅的妻子巴特舍巴嗎﹖
4 Da: ibidi da adola ahoasu dunu ilima amo uda ema oule misa: ne asunasi. Ilia da ema oule misini, ela da gilisili golai. (Amo uda da oubiga wamo fisu dagoiba: le, e da sema dodofesu defele hamoi dagoi ba: i). Amalalu, amo uda da hi diasua buhagi.
達味便派人將他接來；她來到他那裡，達味就與她同寢，那時她的月經剛潔淨了。事後，她便回了家。
5 Amogalu fa: no, Ba: desiba hi ba: loba, e da abula agui ba: i. E da Da: ibidima, e amane hamoi amo adola masa: ne sia: si.
不久，那女人自覺懷孕，就打發人告訴達味說：「我懷了孕。」
6 Amalalu, Da: ibidi da Youa: bema amane sia: sia: si, “Hidaide dunu Iulaia amo nama misa: ne asunasima!” Amaiba: le, Youa: be da Iulaia amo Da: ibidima masa: ne adola asi.
達味派人給約阿布說：「打發赫特人烏黎雅來見我。」約阿布就打發烏黎雅去見達味。
7 Iulaia da doaga: loba, Da: ibidi da ema Youa: be amola Isala: ili dadi gagui ilia da habodane esalabeyale, amola gegesu da habodane hamonanebeyale adole ba: i.
烏黎雅一來到他跟前，達味就問：「約阿布近來如何﹖士兵好嗎﹖戰事怎樣﹖」
8 Amalalu, Da: ibidi da Iulaia ema amane sia: i, “Di diasua fonobahadi helefimusa: masa!” Iulaia da fisili asili, Da: ibidi da udigili iasu amo ea diasuga iasi.
達味向烏黎雅說：「你下到家中洗洗腳吧! 」烏黎雅剛離開皇宮，隨後就送來了王的飲食。
9 Be Iulaia da hi diasua hame asi. E da hina bagade diasu logo holeiga, hina bagade ea sosodo aligisu dunu ili gilisili golai.
烏黎雅卻同他的主人的僕役一起睡在宮門旁，沒有下到家裡。
10 Da: ibidi da Iulaia e hi diasu hame asi amo nababeba: le, e da ema amane adole ba: i, “Di da eso bagohame ga esalu buhagi. Abuliba: le di da di diasua hame asibala: ?”
有人報告達味說：「烏黎雅並沒有回到自己家裡。」達味便向烏黎雅說：「你不是由遠道回來的嗎，為什麼不下到你家裡去呢﹖」
11 Iulaia da bu adole i, “Isala: ili dunu amola Yuda dunu da ga gegesa esala. Amola Gousa: su Sema Gagili da ili diala. Na ouligisudafa dunu Youa: be amola ea afoha ouligisu dunu ilia da udigili sogega golasa. Na da habodane na diasu ha: i amola hano naha amola na uda ani gilisili golama: ne masa: ne sia: ma: bela: ? Sema legei amo huluane amoga na da ilegesa! Na da agoaiwane hamomu hamedei ba: sa!”
烏黎雅回答達味說：「約櫃，以色列和猶大人都住在帳幕裡，我主約阿布和我主的僕人都在野外露宿，我豈能回家吃喝，和我妻子一起睡覺﹖上主永在，陛下萬歲! 我絕不做這樣的事。」
12 Amaiba: le, Da: ibidi da amane sia: i, “Amai galea, wali eso guiguda: ouesalu, amola na da aya di bu asunasimu.” Amaiba: le, Iulaia da amo esohaga amola aya esoha Yelusaleme moilai bai bagadega esalu.
達味向烏黎雅說：「今天你還留在這裡，明天我要打發你回去。」烏黎雅那天就留在耶路撒冷。第二天，
13 Da: ibidi da ela gilisili ha: i manusa: hiougi. E da ema adini bagade iabeba: le, Iulaia da feloai. Be amo gasia amola, Iulaia da hi diasua mae asili, hina bagade sosodo aligisu dunu ilia sesei amo ganodini hina: abula sosone diasu amo da: iya golai.
達味召他來與自己一起飲宴，將他灌醉，傍晚，烏黎雅出去，仍與他主人的僕役睡在一起，並沒有到家裡去。
14 Golale, hahabe, Da: ibidi da Youa: bema meloa dedei amo, Iulaia ema iasi.
到了早晨，達味給約阿布寫了一封信，要烏黎雅親手帶去。
15 E amane dedene i, “Di Iulaia amo gegesu bisili dadaleia amogusu asunasima. Amasea, ha lai dunu ilia e fane legema: ne, adodigilisima.”
他在信上寫說：「你應派烏黎雅到戰事最激烈的前線，然後，在他後邊撤退，讓他受攻擊陣亡。」
16 Amaiba: le, Youa: be da La: ba moilai bai bagadega doagala: lalu, e da Iulaia e sogebi amo ganodini ha lai dunu da gasa bagade gegebe hi dawa: amoga asunasi.
約阿布察看那城以後，知道那裡有最強悍的敵人，就派烏黎雅到那裡去了。
17 Ha lai dunu da moilaiga gadili asili, Youa: be ea dadi gagui wa: i doagala: i. Da: ibidi ea dadi gagui dunu ouligisu dunu mogili da fane legei dagoi ba: i. Amola Iulaia da fane legei dagoi ba: i.
城內的人出來，與約阿布交戰，達味的僕役中，有些人陣亡了，赫特人烏黎雅也陣亡了。
18 Amalalu, Youa: be da gegesu ea hou olelema: ne, Da: ibidima sia: sia: si.
約阿布派人去向達味報告這次戰事的一切經過，
19 E da sia: adola ahoasu dunuma amane sia: i, “Di da hina bagade ema gegesu ahoabe hou olelelalu,
他吩咐使者說：「若你把戰事的經過向君王報告完了以後，
20 amabela: , e da ougili dima amane adole ba: ma: bela: , `Dilia da abuliba: le moilai gadenene gegemusa: asi. Ilia da dilima dobea amodili gala: mu, amo dilia da hame dawa: bela: ?
王若向你發怒說：為什麼你們靠近城牆作戰﹖你們不知道有人會由城牆上射擊嗎﹖
21 Abimelege (Gidione egefe) amo ea fane legei hou bu dawa: ma! Dibese moilaiga uda afae dobea da: iya esalu da widi goudasu gele galaguduli e fane legei. Amaiba: le, dilia da abuliba: le dobea gadenene asibala: ?’ Hina bagade da dima agoane adole ba: sea, ema amane adoma, `Dia dadi gagui ouligisu dunu Iulaia, amola da fane legei dagoi ba: i.’”
誰擊殺了耶魯巴耳的兒子阿彼默肋客﹖不是一個女人從城牆上把一塊磨石丟在他身上﹖他就死在特貝茲嗎﹖為什麼你們靠近城牆呢﹖你就答說：你的僕人赫特人烏黎雅也陣亡了。」
22 Amaiba: le, sia: adola ahoasu dunu da Da: ibidima asili, Youa: be ea sia: i defele ema olelei.
使者就前來見達味，把約阿布打發他報告的一切全向達味報告了。達味對約阿布大怒，向使者說：「你們為什麼靠近城牆作戰﹖你們不知道有人會由城牆上射擊嗎﹖誰射擊了耶魯巴耳的兒子阿彼默肋客﹖不是一個女人從城牆上把一塊磨石丟在他身上，他就死在特貝茲嗎﹖為什麼你們靠近城牆呢﹖」
23 E amane sia: i, “Ha lai dunu ilia gasa da ninia gasa baligi. Ilia da moilai fisili, ninima gegemusa: misi. Be ninia da ili fula ilila: moilai logo holei gelaba gano sese sa: i.
報信的人向達味說：「那些人向我們衝來，下到平原來攻打我們，我們就追擊他們到城門邊，
24 Amalalu, ilia da moilai dobea amodili nini dadiga gagala: i. Amola, hina noga: i! Dia dadi gagui ouligisu mogili da fane legei ba: i. Amola dia ouligisu Iulaia amola da fane legei dagoi ba: i.”
射手就從城牆上射擊我們. 君王的僕役大約死了十八人，你的僕人烏黎雅，那個赫特人也死了。
25 Da: ibidi da sia: adola ahoasu dunuma amane sia: i, “Di Youa: be ea dogo denesima: ma. E mae da: i dioma: ne sia: ma. Bai nowa da gegesu ganodini fane legei dagoi ba: mu, amo ninia dawa: mu da hamedei. E da moilai amo bu gasa bagade doagala: le, hasalima: ne ema sia: ma.”
「達味向報信的人說：「你去告訴約阿布說：不必對這事過傷心，因為刀劍有時砍這人，也有時砍那人；你只管加緊攻城，將城毀滅。你要鼓勵他。
26 Bedesiba da egoa fane legei dagoi sia: amo nababeba: le, heawini disa esalu.
「烏黎雅的妻子聽說他丈夫陣亡了，就為他丈夫舉哀。
27 Heawini dinana eso da dagoloba, Da: ibidi da Ba: desiba amo hina bagade diasuga misa: ne sia: si. E da Ba: desiba lai, amola ela dunu mano lalelegei. Be Hina Gode da Da: ibidi ea hamoi amo higale ba: i.
居喪期一滿，達味就派人將他接到自己的宮中，成了他的妻子，給他生了一個兒子。達味這樣行事，使上主大為不悅。
