2 Hina 6
1 Eso afaega, balofede gilisi ilia da ilia ouligisu hina Ilaisiama asili, ema egane sia: i, “Ninia esalebe soge amo da fonobahadidafa.
先知门徒对以利沙说：“看哪，我们同你所住的地方过于窄小，
2 Nini da Yodane Hano gadenene, ifa abusa: le, amo sogebia amogai fifi lama: ne, ninima logo doasima.” Ilaisia da amane sia: i, “Defea mabu!”
求你容我们往约旦河去，各人从那里取一根木料建造房屋居住。”他说：“你们去吧！”
3 Balofede dunu afae da e amola ili gilisili masa: ne sia: i. E da masunu sia: i.
有一人说：“求你与仆人同去。”回答说：“我可以去。”
4 Ilia da gilisili asi. Ilia da Yodane Hanoga doaga: le, bai muni hawa: hamoi.
于是以利沙与他们同去。到了约旦河，就砍伐树木。
5 Dunu afae da ifa abaloba, hedololewane ea ouli goahei hodo da duga: le, hanoa gela sa: i. E da Ilaisiama amane sia: i, “Hina! Na da adi hamoma: bela: ? Amo goahei da na: hame! Inia goahei!”
有一人砍树的时候，斧头掉在水里，他就呼叫说：“哀哉！我主啊，这斧子是借的。”
6 Ilaisia amane adole ba: i, “Habi sa: ibala: ?” Dunu da amo sogebi ema olei. Amalalu, Ilaisia da ifa damuni lale, hanoa gudu galagudui. Amanoba, goahei hodo da bila heda: i.
神人问说：“掉在哪里了？”他将那地方指给以利沙看。以利沙砍了一根木头，抛在水里，斧头就漂上来了。
7 Ilaisia da amane sia: i, “Lale gadoma!” Amola dunu da lobo molole gale, goahei hodo lai.
以利沙说：“拿起来吧！”那人就伸手拿起来了。
8 Silia hina bagade da Isala: ili fi ilima gegei. E da ea dadi gagui wa: i ouligisu dunu ilima fada: i sia: ne, ha wa: i fisisu diasu gagumusa: , sogebi hogole ba: i.
亚兰王与以色列人争战，和他的臣仆商议说：“我要在某处某处安营。”
9 Be Ilaisia da Isala: ili hina bagade ea dawa: digima: ne, e da amo sogebi mae gadenena masa: ne sia: i. Bai amogawi, Silia dunu da logo ligi dialu.
神人打发人去见以色列王，说：“你要谨慎，不要从某处经过，因为亚兰人从那里下来了。”
10 Amaiba: le, Isala: ili hina bagade da amo soge beba: le fi dialebe dunu amo ilia dawa: digima: ne adolalu, ilia da dawa: digili sasanega: i. Amo hou da ha afafaiga ba: i.
以色列王差人去窥探神人所告诉所警戒他去的地方，就防备未受其害，不止一两次。
11 Silia hina bagade da amo hou nababeba: le, da: i dione ougi ba: i. E da ea dadi gagui wa: i ouligisu ilima wele guguda: le, ilima amane sia: i, “Diliga afae da Isala: ili hina bagademagai da nowala: ?”
亚兰王因这事心里惊疑，召了臣仆来，对他们说：“我们这里有谁帮助以色列王，你们不指给我吗？”
12 Dunu afae da bu adole i, “Hina bagade! Dunu afae da emagai da hame. Balofede dunu Ilaisia da sia: amo di da dia sesei ganodini wamowane sia: be, amo huluane Isala: ili hina bagadema olelesa.”
有一个臣仆说：“我主，我王！无人帮助他，只有以色列中的先知以利沙，将王在卧房所说的话告诉以色列王了。”
13 Silia hina bagade da amane sia: i, “Ilaisia da habi esalabela: le hogoma! Amasea, na da e gagulaligimu!” Ilia da ema Ilaisia da Douda: ne moilai bai bagadega esala, amane sia: beba: le,
王说：“你们去探他在哪里，我好打发人去捉拿他。”有人告诉王说：“他在多坍。”
14 e da dadi gagui wa: i bagadedafa amola ‘sa: liode’ amola hosi amoga asunasi. Ilia da gasia moilai bai bagadega doaga: le, eale disi.
王就打发车马和大军往那里去，夜间到了，围困那城。
15 Golale, hahabedafa, Ilaisia ea hawa: hamosu dunu da wa: legadole, diasu hamega gadili asili, ba: loba, Silia dadi gagui wa: i amola ilia hosi amola ‘sa: liode’, amo moilai bai bagade eale disi dialebe ba: i. E da Ilaisiama bu asili, amane wele sia: i, “Hina! Nini da wali gamugimu galebe! Ninia da adi hamoma: bela: ?”
神人的仆人清早起来出去，看见车马军兵围困了城。仆人对神人说：“哀哉！我主啊，我们怎样行才好呢？”
16 Ilaisia bu adole i, “Made! Mae beda: ma! Ninimagai idi da ilimagai idi baligisa!”
神人说：“不要惧怕！与我们同在的比与他们同在的更多。”
17 Amalalu, Ilaisia da amane sia: ne gadoi, “Hina Gode! E da noga: le ba: ma: ne, ea si fadegalesima.” Hina Gode da ea sia: ne gadosu nabalu, amola Ilaisia ea hawa: hamosu dunu da ba: le gadoloba, agolo da: iya amogai Ilaisia e sisiga: le, hosi amola laluga hamoi ‘sa: liode’ amoga dedeboi ba: i.
以利沙祷告说：“耶和华啊，求你开这少年人的眼目，使他能看见。”耶和华开他的眼目，他就看见满山有火车火马围绕以利沙。
18 Silia dunu da Isala: ili dunuma doagala: loba, Ilaisia da amane sia: ne gadoi, “Hina Gode! Amo dunu ilia si wadela: lesima!” Hina Gode da ea sia: ne gadoi nabalu, ilia si wadela: lesisi.
敌人下到以利沙那里，以利沙祷告耶和华说：“求你使这些人的眼目昏迷。”耶和华就照以利沙的话，使他们的眼目昏迷。
19 Amalu, Ilaisia da ilima asili, amane sia: i, “Dilia logo giadofale misi. Moilai dilia hogolalu, amo da goe hame galu. Na bobogemisa! Na da dilia hogolalu dunu ilima oule masunu.” Amalu, e da ili Samelia moilai bai bagadega oule asi.
以利沙对他们说：“这不是那道，也不是那城；你们跟我去，我必领你们到所寻找的人那里。”于是领他们到了撒马利亚。
20 Ilia da moilaiga golili daloba, Ilaisia da amane sia: ne gadoi, “Hina Gode! Ilia noga: le ba: ma: ne, ilia si fadegalesima!” Hina Gode da ea sia: ne gadosu nabalu, ilia si fadegalesisi. Amalu, ilia ba: loba, ilia da Samelia ganodini lelefulubi ba: i.
他们进了撒马利亚，以利沙祷告说：“耶和华啊，求你开这些人的眼目，使他们能看见。”耶和华开他们的眼目，他们就看见了，不料，是在撒马利亚的城中。
21 Isala: ili hina bagade da Silia dunu ba: beba: le, e da Ilaisiama amane adole ba: i, “Hina! Na da amo fane lelegela: dula: ? Na da ili fane lelegela: dula: ?”
以色列王见了他们，就问以利沙说：“我父啊，我可以击杀他们吗？”
22 E da bu adole i, “Hame mabu! Di da gegesu ganodini dunu gagulaligi amo da hame medole legesa. Ilima ha: i manu amola hano ianu, ilia hina bagadema masa: ne, fisididigima.”
回答说：“不可击杀他们！就是你用刀用弓掳来的，岂可击杀他们吗？当在他们面前设摆饮食，使他们吃喝回到他们的主人那里。”
23 Amaiba: le, Isala: ili hina bagade da ili gilisili lolo nanu, ilia Silia hina bagadema bu masa: ne, asunasi. Amogainini, Silia dunu da Isala: ili sogega doagala: su yolesi.
王就为他们预备了许多食物；他们吃喝完了，打发他们回到他们主人那里。从此，亚兰军不再犯以色列境了。
24 Amogalu, fa: no Silia hina bagade Beneha: ida: de da ea dadi gagui dunu huluanedafa, Isala: ili sogega doagala: musa: oule asi. E da Samelia moilai bai bagade doagala: i.
此后，亚兰王便·哈达聚集他的全军，上来围困撒马利亚。
25 Amoga eso bagohame doagala: beba: le, Samelia fi da ha: i bagade ba: i. Amaiba: le, ilia da dougi ea dialuma silifa fage 80 agoanega lasu, amola dafe sio iga 200 gala: me da silifa fage biyalega lasu.
于是撒马利亚被围困，有饥荒，甚至一个驴头值银八十舍客勒，二升鸽子粪值银五舍客勒。
26 Isala: ili hina bagade da moilai gagoi da: iba: le laloba, uda afae da ema amane wele sia: i, “Hina bagade! Na fidima!”
一日，以色列王在城上经过，有一个妇人向他呼叫说：“我主，我王啊！求你帮助。”
27 E bu adole i, “Hina Gode da di hame fidimu galea, na da dima adi fidisu hamoma: bela: ? Na da widi amola waini ganabela: ? Hame gala!
王说：“耶和华不帮助你，我从何处帮助你？是从禾场，是从酒榨呢？”
28 Di da adi bidi hamoi?” Uda da dabe adole i, “Ha afaega, uda goea da na mano ani manusa: adoi, amalu ea mano amo ha enoga manu sia: i.
王问妇人说：“你有什么苦处？”她回答说：“这妇人对我说：‘将你的儿子取来，我们今日可以吃，明日可以吃我的儿子。’
29 Amaiba: le, ania da na mano lale, gobele mai. Be ha enoga na da ea mano ani manusa: adole ba: i. Be e da ea mano wamolegela asi ba: i.”
我们就煮了我的儿子吃了。次日我对她说：‘要将你的儿子取来，我们可以吃。’她却将她的儿子藏起来了。”
30 Amo nabalawane, hina bagade da fofogadigili da: i dioiba: le, ea abula gisa: le, gadelale fasi. Dunu amo da gagoi bega: , e gadenene lefulu, ilia da ba: loba e da eboboi abula ea abula ha gano ga: i ba: i.
王听见妇人的话，就撕裂衣服；（王在城上经过）百姓看见王贴身穿着麻衣。
31 E ha: giwane wele sia: i, “Wali, eso mae sa: ili, na da Ilaisia ea dialuma damuni fasimu. Amane hame hamosea, Hina Gode da na fane legemu da defea!”
王说：“我今日若容沙法的儿子以利沙的头仍在他项上，愿 神重重地降罚与我！”
32 Amalu e da Ilaisia lala masa: ne, sia: adola ahoasu dunu asunasi. Amo galuwane, Ilaisia da ea diasu ganodini asigilai dunu ema sofe misi amo bisili esafulu. Hina bagade ea sia: adola masu dunu da hame doaga: i galobawane, Ilaisia da asigilai dunu ilima amane sia: i, “Amo fane legesu dunu (Isala: ili hina bagade) da na fane legemusa: , dunu asunasi. Amaiba: le, e da gui doaga: sea, e ganodini mae misa: ne, logo ga: sima. Hina bagade hisu da ea baligia aligili misunu.”
那时，以利沙正坐在家中，长老也与他同坐。王打发一个伺候他的人去；他还没有到，以利沙对长老说：“你们看这凶手之子，打发人来斩我的头；你们看着使者来到，就关上门，用门将他推出去。在他后头不是有他主人脚步的响声吗？”
33 E da amo sia: ne fisiagalobawane, hina bagade da doaga: le, amane sia: i, “Hina Gode Hisu fawane da amo bidi hamosu ninima i. Na da abuliba: le, E da liligi hahamoma: ne, ouesaloma: bela: ?”
正说话的时候，使者来到，王也到了，说：“这灾祸是从耶和华那里来的，我何必再仰望耶和华呢？”
