2 Hina 21
1 Ma: na: se da lalelegele, ode fagoyale esalu, ea Yuda ouligibi bai muni hamoi. E da Yelusaleme moilai bai bagadega esala, Yuda fi ode 55 agoanega ouligilalu.
默納舍登極時才十二歲，在耶咯撒冷做王五十五年，他的母親名叫赫斐漆巴。
2 Ma: na: se da Hina Godema wadela: le hamoi. Ga: ina: ne sogega musa: esalebe fi da baligili gogosiasu wadela: i hou hamobeba: le, Isala: ili dunu da Ga: ina: ne soge golili sa: ili, gusuba: i ahoanoba, Hina Gode da Ga: ina: ne fi gadili sefasi. Be Ma: na: se da amo fi ilia wadela: idafa hou amoma fa: no bobogesu.
他行了上主視為惡的事，仿效上主從以色列子民前所驅逐的異民所行的可恥之事，
3 E da ogogosu ‘gode’ma nodone sia: ne gadosu sogebi, amo ea ada Hesegaia da wadela: lesi, Ma: na: se da bu buga: le gagui. E da Ba: ilema nodone sia: ne gadomusa: , oloda bagohame gagui. E da Isala: ili hina bagade A: iha: be ea hou defele, ogogosu uda ‘gode’ Asila e agoaila hahamoi. Amola Ma: na: se da gasumunima nodone sia: ne gadoi.
重建了他父親希則克雅所拆毀的高丘，為巴耳建立了祭壇，製造了木偶，像以色列王阿哈布所作的一樣，且崇拜敬奉天上的萬象，
4 E da ogogosu ‘gode’ ilia oloda Debolo Diasu ganodini gagui. Hina Gode da musa: hamoma: ne sia: i, amo da Debolo Diasu ganodini, dunu da Ema fawane nodone sia: ne gadosu hamoma: ne sia: i.
雖然上主曾指著聖殿說過：「我要將我的名建立在耶路撒冷。」但他仍在上主的殿內建立了一些祭壇，
5 Debolo Diasu gagoi aduna ganodini, e da oloda amo gasumunima nodone sia: ne gadomusa: gagui.
又在上主殿宇的兩庭院內，為天上萬像建立了祭壇；
6 E da ogogosu ‘gode’ma egefe amo gobele sali. E da wadela: i ba: la: lusu hou hamosu. E da wamuni dawa: su hou hamosu amola gesami dasu ilia fada: i sia: nabalusu. E da Hina Godema bagadewane wadela: le hamobeba: le, Hina Gode da ougi ba: i.
使自己的兒子經火獻神，行占卜邪術，立招魂師和術士，不斷行上主視為惡的事，惹上主發怒。
7 E da wadela: i uda ‘gode’ Asila loboga hamoi agoaila, amo Debolo Diasu ganodini ligisi. Be Hina Gode da musa: Da: ibidi amola Da: ibidi ea mano Soloumane elama amane sia: i, “Guiguda: Yelusaleme ganodini, Na da amo Debolo ganodini sogebi ilegei. Amo sogebiga fawane, Isala: ili fi fagoyale gala da Nama fawane nodone sia: ne gadoma: ne, Na da ilegei.
他又將自己製造的阿舍辣雕像，安放在上主的殿內，雖然上主論及這殿曾對達味的兒子撒羅滿說：「我要在這殿內，和我在以色列各支派所選出的耶路撒冷立我的名，直到永遠；
8 Isala: ili fi dunu da Na hamoma: ne sia: i huluane nabawane hamosea, amola sema amo Na da Na hamosu dunu Mousesegili i, amo huluane ilia nabawane hamosea, Na da ili, amo soge Na da ilia aowalalima i, amoga enoga gadili sefasima: ne, logo hamedafa doasimu.”
只要以色列謹守遵行我所吩咐他們的一切，及我僕人梅瑟所吩咐他們的一切法律，我決不再使以色列人的腳，離開我賜與他們祖先的土地。」
9 Be Yuda fi dunu da Hina Gode Ea sia: nabawane hame hamosu. Amola Ma: na: se da ilia wadela: i hou (amo da musa: Ga: ina: ne fi da bagadewane wadela: le hamobeba: le, Isala: ili dunu da gusuba: i heda: loba, Hina Gode da Ga: ina: ne fi gadili sefasi) amo wadela: i hou baligili hamoma: ne, Ma: na: se da Yuda fi oule asi.
但是，他們卻不聽從，甚至默納舍誘惑他們行惡，甚於上主由以色列子民前所消滅的那些民族。
10 Hina Gode da ea hawa: hamosu balofede dunu ilimadili amane sia: i,
為此，上主藉他的僕人先知警告說：「
11 “Hina bagade Ma: na: se da amo gogosiasu, wadela: idafa hou hamoi dagoi. E da Ga: ina: ne dunu ilia wadela: i hou bagadewane baligi. E da ogogosu ‘gode’ loboga hamoiba: le, Yuda dunu wadela: le hamoma: ne oule asi dagoi.
因為猶太王默納舍行了這些可恥的事，甚於他以前的阿摩黎人所行的，以自己的神像引猶太犯罪。
12 Amaiba: le, Na, Isala: ili fi ilia Hina Gode, Na da Yuda fi amola Yelusaleme fi ilima gugunufinisisu bagadedafa iasimu. Amola eno fifi asi gala da amo hou nababeba: le, bagadewane fofogadigiba: le, sidimu agoai ba: mu.
所以上主以色列的天主這樣說：看，我要使這樣的災禍降在耶路撒冷和猶太，使聽見的人兩耳都要齊鳴。
13 Na da Samelia fi amola Isala: ili hina bagade A: iha: be amola egaga fi ilima se dabe iasu, amo defele Na da Yelusaleme fi ilima se dabe imunu. Na da Yelusaleme fi dunu huluanedafa fadegale fasimu. Amola fedege agoane, Yelusaleme da yaeya amo da dodofele, doga: le dagole, delegili fasi dagoi agoai ba: mu.
我要用測量撒瑪黎雅的繩索，和測量阿哈布家的鉛錘，來測量耶路撒冷，要擦淨耶路撒冷如同人擦淨盤子一樣，擦淨之後，就翻過來；
14 Na da dunu hame bogoi esalebe, amo yolesimu. Na da ili ha lai dunu, ilia gagulaligima: ne ilima imunu. Ilia ha lai da ili hasalalu, ilia liligi huluane lale, amola ilia soge wadela: lesimu.
我要拋棄作我產業的遺民，將他們交於敵人手中，使他們成為一切敵人的掠物與勝利品。
15 Na fi dunu da Nama wadela: le hamoi, amola ilia aowalali da Idibidi soge fisili, gadili asili, amogainini wali eso, ilia da Na ougima: ne hamobeba: le, Na da amo se dabe ilima imunu.”
因為他們自從他們的祖先出離埃及那一天，直到今日，行了我視為惡的事，使我發怒。」
16 Ma: na: se da molole hamosu dunu bagohame medole legeiba: le, Yelusaleme logoga maga: me da hano logoga, hano ahoabe amo defele ba: i. Amolawane, e da Yuda fi dunu loboga hamoi ‘gode’ma nodone sia: ne gadomusa: oleleiba: le, e da ili Hina Godema wadela: le hamoma: ne oule asi.
默納舍除了使猶大陷於罪惡，行了上主視為惡的事以外，還流了許多無辜者的血，使耶路撒冷流成河，從這邊流到那邊。
17 Ma: na: se ea hawa: hamonanu eno amola ea wadela: i hou hamonanu eno huluane da “Yuda hina bagade Ilia Hawa: Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
默納舍其餘的事蹟，他行的一切，所犯的罪惡，都記載在猶大列王實錄上。
18 Ma: na: se da bogole, hina bagade diasu bega: ifabi (Asaia ea ifabi) amo ganodini uli dogone sali. Egefe A: mone da e bagia, Yuda hina bagade hamoi.
默納舍與他的列祖同眠，埋葬在王宮花園，即烏匝花園裏；他的兒子阿孟繼位為王。
19 A: mone da lalelegele, ode 22 agoane esalu, muni Yuda hina bagade hamoi. E da Yelusaleme ganodini esala, ode aduna fawane Yuda fi ouligilalu. Ea ame da Misialemede (Halase ea idiwi. E da Yodeba moilaiga misi dunu.)
阿孟登極時，年二十二歲，在耶路撒冷作王兩年；他的母親名叫默叔肋默，是約特巴人哈魯茲的女兒。
20 A: mone da ea ada Ma: na: se defele, Hina Godema wadela: i hou hamosu.
他行了上主認為視為惡的事。全像他父親所行的一樣；
21 E da ea ada ea hou amoma fa: no bobogele, loboga hamoi ogogosu ‘gode’ ilima ea ada nodone sia: ne gadoi, e amolawane ilima nodone sia: ne gadosu.
走了他父親所走的的路，事奉敬拜了他父親所事奉的偶像，
22 E da Hina Gode (ea aowalali ilia Gode) amo higale, Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i nabawane hame hamosu.
離棄了上主他祖先的天主，未隨上主的道路。
23 A: mone ea eagene ouligisu dunu ilia da e medoma: ne, wamo sia: dasu. Amola ilia da hina bagade diasu ganodini, e medole legei dagoi.
阿孟臣僕共謀造反，在宮內將君王殺了；
24 Yuda fi dunu da A: mone fasu dunu medole legei. Amola ea mano Yousaia da e bagia hina bagade hamoi.
但地方的人民起來，殺了所有反叛阿孟王的人，立了他的兒子約史雅繼位為王。
25 A: mone ea hawa: hamonanu eno huluane da, “Yuda hina bagade Ilia Hawa: Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
阿孟所作的其它事蹟，都記載在猶大列王實錄上。
26 A: mone da Asaia ea ifabi sogebi amo ganodini uli dogone sali ba: i. Egefe Yousaia da e bagia, Yuda hina bagade hamoi.
他也葬在烏匝花園內自己的墳墓裏；他的兒子約史雅繼位為王。
