< 2 Hina 13 >
1 Yuda hina bagade Youa: se (A: ihasaia egefe) da Yuda fi ode23 ouligilalu, Yihouaha: se (Yihiu egefe) da Isala: ili fi ilia hina bagade hamoi. E da Samelia moilai bai bagadega esala, ode 17 agoanega Isala: ili fi ouligilalu.
猶大王阿哈齊雅的兒子約阿士二十三年,耶胡的兒子約阿哈次在撒瑪黎雅登極作以色列王,在位凡十七年。
2 Yihouaha: se da musa: hina bagade Yelouboua: me defele, Hina Godema wadela: le hamoi, amola Isala: ili fi dunu ilia wadela: le hamoma: ne oule asi. E da ea wadela: i hou hamedafa yolesi.
他行了上主視為惡的事,隨從了乃巴特的兒子雅洛貝罕使以色列陷於罪惡的罪,始終沒有離開;
3 Amaiba: le, Hina Gode da Isala: ili fi ilima ougi galu. Hina Gode da logo doasiba: le, Silia hina bagade Ha: sa: iele amola eagofe Beneha: ida: de da eso bagohame Isala: ili fi hasalalusu.
因此,上主向以色列大發忿怒,使他們不斷處於阿蘭王哈匝耳和哈匝耳的兒子本哈達得的權下。
4 Amalalu, Yihouaha: se da Hina Godema sia: ne gadoi. Amola Hina Gode da Silia hina bagade da Isala: ili fima gasa fili, ilima se bagade iabe, amo dawa: beba: le, ea sia: ne gadosu nabi dagoi.
約阿哈次便求上主開恩,上主俯聽了他,因為他看見以色列實在遭受阿蘭王的迫害。
5 Hina Gode da Isala: ili fima gaga: su dunu asunasi. Silia fi da Isala: ili fima gasa fili hamoi, be amo gaga: su dunu da Isala: ili fi amo geiba: le, ilia da bu olofole esalebe ba: i.
上主就賜給以色列一個拯救者,救他們脫離阿蘭的權下,使以色列子民像從前一樣,安居樂業。
6 Be Isala: ili fi dunu da wadela: i hou amo hina bagade Yelouboua: me da musa: ilia hamoma: ne oule asi, amo da mae yolesili, bu hamonanu. Amola wadela: i uda ogogosu ‘gode’ Asila amo ea loboga hamoi agoaila, da Samelia soge ganodini dialebe ba: i.
但是,他們仍不離開雅洛貝罕家使以色列陷於罪惡的罪,始終走這條路,並且在撒瑪黎雅還是供著阿舍辣。
7 Yihouaha: se ea dadi gagui wa: i da wadela: lesi dagoi ba: i. Hosiga fila heda: i dadi gagui 50 agoane amola ‘sa: liode’ nabuyane amola emoga ahoasu dadi gagui dunu 10,000 agoane fawane esalebe ba: i. Bai eno huluane, amo Silia hina bagade da gugunufinisi dagoi. E da ilima hasalasili, osa: gili, ili ba: le osobo gulu defele ba: i.
因此,上主沒有給約阿哈次留下什麼軍隊,只留下了五十騎兵,十輛車和一萬步兵;因為阿蘭王消滅了他們,使他們如同遭人踐踏的塵土。
8 Yihouaha: se ea hawa: hamosu eno amola ea gesa: i hamoi amo huluane da “Isala: ili hina bagade Ilia Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
約阿哈次其餘的事蹟,他的偉大作為和他的英勇,都記載在以色列列王實錄上。
9 Yihouaha: se da bogole, Samelia sogega uli dogone sali. Egefe Yihoua: se da e bagia, Isala: ili hina bagade hamoi.
約阿哈次與先祖同眠,葬在撒瑪黎雅;他的兒子耶曷阿士繼位為王。
10 Yuda hina bagade Youa: se ea ouligibi ode37 amoga, Yihoua: se (Yihouaha: se egefe) da Isala: ili hina bagade hamoi. E da Samelia moilai bai bagadega esala, ode 16 agoanega Isala: ili fi ouligilalu.
猶大王約阿士三十七年,約阿哈次的兒子耶曷阿士在撒瑪黎雅登極作以色列王,在位凡十六年;
11 E amolawane da Hina Godema wadela: le hamoi. E da hina bagade Yelouboua: me amo da Isala: ili fi wadela: le hamoma: ne oule asi, amo ea hou defele hamosu.
他行了上主視為惡的事,沒有離開乃巴特的兒子雅洛貝罕使以色列陷於罪惡的罪,始終走了這條路。
12 Yihoua: se ea hawa: hamosu eno, amola Isala: ili da Yuda hina bagade A: masaiama gegenoba, ea gesa: i hou, amo huluane da “Isala: ili hina bagade Ilia Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
耶曷阿士其餘的事蹟,他行的一切,以及他與猶大王阿瑪責雅交戰時所表現的英勇,都記載在以色列列王實錄上。
13 Yihoua: se da bogole, hina bagade bogoi uli dogosu sogebi Samelia soge ganodini, amoga uli dogone sali. Egefe Yelouboua: me ea gona: su da e bagia, hina bagade hamoi.
耶曷阿士與列祖同眠,雅洛貝罕坐上了他的王位;耶曷阿士與以色列列王同葬在撒瑪黎雅。
14 Balofede dunu Ilaisia da hame uhini bogosu olo madelai. E da bogomusa: dialoba, Isala: ili hina bagade Yihoua: se da e ba: la asi. E da disa amane sia: i, “Na ada! Na ada! Di da Isala: ili fi ilia gaga: sudafa dunu galu!”
那時,厄里叟患了不治之症,以色列王耶曷阿士下來看他,伏在他面上哭說:「我父,我父! 以色列的戰車,以色列的駿馬! 」
15 Ilaisia da ema amane hamoma: ne sia: i, “Dia dadi lama!” Yihoua: se da dadi lai.
厄里叟對他說:「你取弓箭來! 」他就取了弓箭來,
16 Ilaisia da ema amane sia: i, “Di amoga gala: musa: momagema!” Yihoua: se da amane hamobeba: le, Ilaisia da hina: lobo amo hina bagade ea lobo aduna da: iya ligisi.
先知吩咐王說:「將你的手放在弓上! 」他就把手放在弓箭上;厄里叟把自己的手按在君王的手上,
17 Amalalu, Ilaisia da amane hamoma: ne sia: beba: le, hina bagade da fo misa: ne agenesi amo da Silia sogedili ba: le gai, amo doasi. Ilaisia da amane sia: i, “Dadiga gala: ma!” Hina bagade da gala: i dagoloba, balofede Ilaisia da amane sia: i, “Di da Hina Gode Ea dadi gala! E da amo dadiga, Silia hasalimu! Di da A: ifege moilaiga Silia fi doagala: le, gegenanu, ili hasalimu.”
說:「你打開朝東的窗戶。」他就打開了。厄里叟吩咐說:「射箭! 」他就射了箭。厄里叟說:「這是上主勝利的一箭;是戰勝阿蘭的一箭;你要在阿費克打敗阿蘭,直到將他消滅。」
18 Amalalu, Ilaisia da hina bagadema amane sia: i, “Sou doboi eno lale, amoga osobo da: iya fama!” Hina bagade da udiana agoane osoba fane, yolesi.
厄里叟又說:「你另取幾枝箭來。」他就取了來;先知對王說:「你向地射擊! 」他射擊三次,就停止了。
19 Amo ba: beba: le, Ilaisia da ougi ba: i. E da Yihoua: sema amane sia: i, “Di da osoba gafeyale o fesuale agoane famu da defea galu. Amai ganiaba, di da Silia dunu dafawanedafa hasalala: loba. Be wali di da gegesu udiana fawane, amoga ili hasalimu.”
天主的人向他發怒說:「你該射擊五次或六次,纔能完全打敗阿蘭,直到將她消滅。但是現在,你只能三次擊敗阿蘭。」
20 Ilaisia da bogole, uli dogone sali. Ode huluane amoga, Moua: be dunu gilisi ilia da Isala: ili sogega doagala: musa: golili dasu.
厄里叟死了,人安葬了他。第二年春,有一群摩阿布游擊隊來犯國土,
21 Eso afaega, Isala: ili dunu oda da dunu bogoi uli dogone salaloba, ilia da Moua: be dunu ilima gegemusa: manebe ba: beba: le, ilia da bogoi da: i hodo Ilaisia ea bogoi uli dogoi gelaba gudu galagudulalu, hobea: i. Bogoi da: i hodo da Ilaisia ea gasa digibiba: le, bogoi dunu da bu uhini wa: legadoi.
那時有人正去埋葬一個死人,忽然看見這群游擊隊,便將死人拋在厄里叟的墳墓裡走了。那個死人一接觸到厄里叟的骨骸,就復活站起來。
22 Silia hina bagade Ha: sa: iele da Yihouaha: se ea ouligibi ode huluane amoga, Isala: ili fi doagala: le, ili banenesisu.
約阿哈次年間,阿蘭王哈匝耳常是壓迫以色列人,
23 Be Hina Gode da Isala: ili fima asigiba: le, Ha: sa: iele da ili dafawanedafa hame gugunufinisisu. Hina Gode da Isala: ili fi fidisu. Bai E da Ea Gousa: su E da A: ibalaha: me amola Aisage amola Ya: igobe ilima hamoi, E da dawa: i galu. E da Ea fidifa hame gogolei.
但上主因了同亞巴郎、依撒格和雅各伯所立的盟約,恩待、憐憫、眷顧了以色列人,不願加以消滅,所以沒有將他們從自己面前拋棄。
24 Silia hina bagade da bogobeba: le, egefe Beneha: ida: de da e bagia, Silia hina bagade hamoi.
阿蘭王哈匝耳死後,他的兒子本哈達得繼位為王。
25 Amalalu, Isala: ili hina bagade Yihoua: se da udiana agoane Beneha: ida: de hasasali. Amola, e da moilai amo Beneha: ida: de da Yihouaha: se (Yihoua: se eda) amo ea ouligilaloba fefedelai, Yihoua: se da amo moilai huluane bu samogei.
約阿哈次的兒子耶曷阿士從哈匝耳的兒子本哈達得手中,又奪回了他父親約阿哈次在戰爭中所失去的城市;耶曷阿士三次擊敗了他,收復了以色列失去的城市。