2 Hou Olelesu 33
1 Ma: na: se da lalelegele, ode fagoyale esalu, ea Yuda ouligisu bai muni hamoi. E da Yelusaleme moilaiga esala, Yuda fi ode 55 agoanega ouligilalu.
[默納舍崇拜偶像]默納舍登極時年十二歲，在耶路撒冷作王凡五十五年。
2 Ma: na: se da Hina Godema wadela: le hamoi. Ga: ina: ne sogega musa: esalebe fi da baligili gogosiasu wadela: i hou hamobeba: le, Isala: ili dunu da Ga: ina: ne soge golili sa: ili, gusuba: i ahoanoba, Hina Gode da Ga: ina: ne fi gadili sefasi. Be Ma: na: se da amo fi ilia wadela: idafa hou amoma fa: no bobogesu.
他行了上主視為惡的事，仿傚上主從以色列子民前驅逐的異民所行的可恥之事。
3 E da ogogosu ‘gode’ma nodone sia: ne gadosu sogebi, amo ea ada Hesigaia da wadela: lesi, Ma: na: se da bu buga: le gagui. E da Ba: ilema nodone sia: ne gadomusa: , oloda bagohame gagui. E da Isala: ili hina bagade A: iha: be ea hou defele, ogogosu uda ‘gode’ Asila e agoaila hahamoi. Amola Ma: na: se da gasumunima nodone sia: ne gadoi.
他重建了他父親希則克雅所拆毀的高丘，又為巴耳建立了祭壇，製造阿舍辣，叩拜奉事天上的萬象。
4 E da ogogosu ‘gode’ ilia oloda Debolo Diasu ganodini gagui. Hina Gode Ea musa: hamoma: ne sia: i, amo da Debolo Diasu ganodini, dunu da Ema fawane nodone sia: ne gadosu hamoma: ne sia: i.
雖然上主曾指著聖殿說過：「我要將我的名永遠立在耶路撒冷，」他仍在上主殿內建立了一些祭壇；
5 Debolo Diasu gagoi aduna ganodini, e da oloda amo gasumunima nodone sia: ne gadomusa: gagui.
且在上主殿的兩庭院內，為天上萬象建立了一些祭壇；
6 E da Hinome Fago ganodini, egefelali amo ogogosu ‘gode’ma gobele sali. E da wadela: i ba: la: lusu hou hamosu. E da wamuni dawa: su hou hamosu amola gesami dasu ilia fada: i sia: nabalusu. E da Hina Godema bagadewane wadela: le hamobeba: le, Hina Gode Ea ougi da lalu agoane heda: i.
使自己的兒子在本希農山谷中經火，行占卜，邪術，立招魂師和術士；不斷行上主視為惡的事，惹上主發怒。
7 E da wadela: i uda ‘gode’ Asila agoai loboga hamoi liligi, amo Debolo Diasu ganodini ligisi. Be Hina Gode da musa: Da: ibidi amola, Da: ibidi ea mano Soloumane elama amane sia: i, “Guiguda: Yelusaleme moilai bai bagade ganodini, Na da amo Debolo ganodini sogebi ilegei. Amo sogebiga fawane, Isala: ili fi fagoyale gala da Nama fawane nodone sia: ne gadoma: ne, Na da ilegei.
他又在天主殿內立了他所彫製的偶像；雖然論及這殿天主曾對達味和他的兒子撒羅滿說過：「我要在這殿內，和在我由以色列各支派所選出的耶路撒冷城，立我的名，直到永遠。
8 Isala: ili fi dunu da Na hamoma: ne sia: i huluane nabawane hamosea, amola sema amo Na da Na hamosu dunu Mousesegili i, amo huluane ilia nabawane hamosea, Na da ili, amo soge Na da ilia aowalalima i, amoga ili enoga gadili sefasima: ne, logo hamedafa doasimu.”
只要以色列人遵行我藉梅瑟所吩咐他們的一切法律、典章和律例，我不再使他們的腳，離開我賜予你們祖先的土地。」
9 Be Yuda fi dunu da Hina Gode Ea sia: nabawane hame hamosu. Amola Ma: na: se da ilia wadela: i hou (amo da musa: Ga: ina: ne fi da bagadewane wadela: le hamobeba: le, Isala: ili dunu da gusuba: i heda: loba, Hina Gode da Ga: ina: ne fi gadili sefasi) amo wadela: i hou baligili hamoma: ne, Ma: na: se da Yuda fi oule asi.
但默納舍誘惑猶大和耶路撒冷的居民行惡，甚至上主由以色列子民前所消滅的那些民族。[默納舍受罰改過]
10 Hina Gode da Ma: na: se amola ea fi dunuma sisasu sia: i. Be ilia nabimu higa: i.
為此，上主曾警告莫舍納和他的百姓，但是他們不肯聽從。
11 Amaiba: le, Hina Gode da logo doasiba: le, Asilia dadi gagui wa: i da Yuda fi doagala: i. Ilia da Ma: na: se gagulaligili, ea mi gelaba ma: go sanawane, sia: inega la: gili, Ba: bilone sogega hiouginana asi.
因此，上主使亞述王的將官前來攻打他們，用鉤子勾住默納舍，用鎖鏈鎖住，解送到巴比倫。
12 E se bagadewane nababeba: le, ea hou fonoboi. E da ea Hina Godema sinidigili, fidima: ne adole ba: su.
默納舍在這患難中，呼求了上主他的天主，在他祖先的天主前，大發謙卑，
13 Gode da Ma: na: se ea sia: ne gadobe nabalu, e Yuda fi bu ouligima: ne, bu Yelusalemega asunasi. Amo hou ba: beba: le, Ma: na: se da Hina Gode da Godedafa dafawaneyale dawa: i.
哀懇上主，上主便俯允了他的祈求，垂聽了他的哀禱，使他歸回耶路撒冷，恢復了他的王位；默納舍這才知道只有上主是天主。[掃除偶像]
14 Amalu fa: no, Ma: na: se da gadili dobea Da: ibidi Moilai bai bagadega gusudili dialu amo da fago Gihone Gu Hano gadenene dialu, amoga asili, Menabo Logo Ga: su amola moilai sogebi ea dio Oufele, amoga doaga: su, bu sedagili gagagula heda: i. Amola e da dadi gagui ouligisu dunu, amo da Yuda soge gagili sali moilai bai bagade afae afae ouligima: ne, ilegei dagoi.
此後，默納舍在達味城外另築了一道城牆，西邊由谷內的基紅起，直到魚門，將敖斐耳圍起，且將城牆加建的很高；在猶大各堅城內派有將帥駐守。
15 E da ga fi ogogosu ‘gode’ amola loboga hamoi ‘gode’ agoaila liligi amo e da musa: ligisi, amo Debolo Diasuga gadili fadegai. Amo amola ogogosu ‘gode’ma gobele salimusa: oloda amo da Debolo Diasu agolo dabua amola Yelusaleme sogebi enoga dialebe ba: i, amo huluane moilai hamega gadili gaguli asili, ha: digi dagoi.
又從上主殿內除去了外神和偶像，將他在上主殿的山上和耶路撒冷所建立的祭壇，都一律拆毀，拋在城外，
16 Amola e da oloda amoga ilia musa: Hina Godema nodone sia: ne gadosu, amo bu dodoa: i. Amola e da amoga Hahawane Gilisili Olofole Iasu amola Godema Nodosu Iasu, amo gobele sali. E da Yuda fi dunu huluane, ilia Isala: ili Hina Godema nodone sia: ne gadoma: ne sia: i.
重修了上主的祭壇，在上面獻和平祭和感恩祭，命令猶大人只奉事上主以色列的天主。
17 Yuda dunu da sogebi higagaia gebewane gobele salalasu. Be ilia da Hina Gode Ema fawane gobele salasu.
但是民眾仍然在高丘獻祭，不過只巷上主天主獻祭。[默納舍逝世]
18 Ma: na: se ea hawa: hamonanu eno, ea Godema sia: ne gadosu amola balofede dunu amo da Isala: ili Hina Gode Ea Dioba: le ema sia: i, ilia sia: ne iasu, amo huluane da “Isala: ili hina bagade Ilia Hawa: Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
默納舍其餘的事蹟，以及他巷天主所發的禱詞，並諸先見者奉上主，以色列天主的名對他所說的話，都記載在以色列列王實錄上。
19 Hina bagade ea sia: ne gadosu, ema Gode Ea dabe iasu, ea Godema hame sinidigi esoga wadela: i hou hamoi, ea ogogosu ‘gode’ma nodone sia: ne gadosu sogebi, amola wadela: i uda ‘gode’ Asila agoai e da loboga hamoi, amo huluane da “Balofede Dunu ilia Hamonanu Meloa” ganodini dedene legei.
他如何祈禱和上主如何應允，他未自卑以前的一切罪惡和不忠，以及他在何處建立高丘，立阿舍辣和彫刻的偶像等事，都記載在諸先見者的言行錄上。
20 Ma: na: se da bogole, hina bagade diasua uli dogonesali. Egefe A: imone da e bagia, Yuda hina bagade hamoi.
默納舍與他的祖先同眠，葬在他王宮的花園裏；他的兒子阿孟繼位為王。[阿孟登極]
21 A: imone da lalelegele, ode 22 agoane esalu, bai muni Yuda hina bagade hamoi. E da Yelusaleme moilai bai bagade ganodini esala, ode aduna fawane, Yuda fi ouligilalu
阿孟登極時年二十二歲，在耶路撒冷作王二年。
22 A: imone da ea ada Mana: se defele, Hina Godema wadela: i hou hamosu. E da ea ada ea hou amoma fa: no bobogele, loboga hamoi ogogosu ‘gode’ ilima ea ada nodone sia: ne gadoi, e amolawane ilima nodone sia: ne gadosu.
他行了上主視為惡的事，全如同他父親默納舍；向他父親默納舍所彫刻的一切偶像獻祭膜拜，
23 Be ea ada da ea hou fonobone, Hina Godema sinidigi. Be A: imone da agoane hame hamoi. E da ea ada ea wadela: i hou amo baligi dagoi.
從沒有像他父親默納舍在上主面前自謙自卑過；阿孟只知罪上加罪。
24 A: imone eagene ouligisu dunu ilia da e medoma: ne, wamo sia: dasu. Amola ilia da hina bagade diasu ganodini, e medole legei dagoi.
為此，他的臣僕共謀造反，在宮中將他殺死。
25 Yuda fi dunu da A: imone fasu dunu medole legei. Amola ilia da ea mano Yousaia, e bagia hina bagade ilegei.
當地的人民卻將所有反叛阿孟王的人都殺了，立他的兒子約史雅繼位為王。
