1 Sa:miuele 25
1 Sa: miuele da bogoi. Amola Isala: ili fi dunu huluane da ema asigiba: le idigimusa: gilisi. Ilia da moi hi lai (La: ima) amogai e uli dogone sali. Amolalu, Da: ibidi da wadela: i hafoga: i soge Ba: ila: ne amoga asi.
撒母耳死了，以色列众人聚集，为他哀哭，将他葬在拉玛—他自己的坟墓里。 大卫起身，下到巴兰的旷野。
在玛云有一个人，他的产业在迦密，是一个大富户，有三千绵羊，一千山羊；他正在迦密剪羊毛。
3 Amogawi, Ga: ilebe fi dunu ea dio amo Na: iba: le da Ma: ione moilaiga esalebe ba: i. E da Gamele moilai gadenene dialebe soge gagui. E da bagade gagui dunu. E da sibi 3,000 agoane amola goudi 1,000 agoane gagui galu. Ea uda da isisima: goi ba: i amola bagade dawa: su ba: i. Be Na: iba: le da uasu amola hedolo mi hanasu dunu agoane ba: i. Na: iba: le da Gamele amoga ea sibi hinabo dadamunanebe ba: i,
那人名叫拿八，是迦勒族的人；他的妻名叫亚比该，是聪明俊美的妇人。拿八为人刚愎凶恶。
4 amola Da: ibidi da wadela: i hafoga: i soge ganodini esalu, amo hou nabi.
大卫在旷野听见说拿八剪羊毛，
5 Amaiba: le, e da ayeligi dunu nabuane amo Na: iba: lema hahawane sia: sia: ma: ne, Gamele moilaiga asunasi.
大卫就打发十个仆人，吩咐他们说：“你们上迦密去见拿八，提我的名问他安。
6 E da ili Na: iba: lema amane sia: ma: ne sia: i, “Sama! Da: ibidi da dima, dia sosogo amola dili huluane dilima ea asigi sia: sia: sisa.
要对那富户如此说：‘愿你平安，愿你家平安，愿你一切所有的都平安。
7 E da nabi amo di da dia sibi ilia hinabo dadamusa: esala. Ea hanai da dia sibi ouligisu da nini esala amola ninia da ilima se hame iasu, di da amo dawa: mu e da hanai. Ilia da Gamele amogai esaloba, ilia liligi afae wamolai hame ba: i.
现在我听说有人为你剪羊毛，你的牧人在迦密的时候和我们在一处，我们没有欺负他们，他们也未曾失落什么。
8 Di da dia hawa: hamosu dunu ilima adole ba: sea, ilia da amo defele dima olelemu. Ninia da lolo nabe esoga dima misi wea. Di da nini aowama: ne, Da: ibidi da dima edegesa. Nini amola dia na: iyado Da: ibidi fidima: ne, dia imunu amo ninima ima.”
可以问你的仆人，他们必告诉你。所以愿我的仆人在你眼前蒙恩，因为是在好日子来的。求你随手取点赐与仆人和你儿子大卫。’”
9 Da: ibidi ea dunu da Da: ibidi ea sia: amo Na: iba: lema olelelalu, ouesalu.
大卫的仆人到了，将这话提大卫的名都告诉了拿八，就住了口。
10 Na: iba: le da aligili, amalu amane adole i, “Da: ibidi da nowala: ? Na da ea dio hamedafa nabi. We galu ninia soge da hobeale asi udigili hawa: hamosu dunu amoga nabai gala!
拿八回答大卫的仆人说：“大卫是谁？耶西的儿子是谁？近来悖逆主人奔逃的仆人甚多，
11 Na da na agi gobei, hano amola ohe na da na sibi hinabo dadamusu dunugili ima: ne fanelegei, amo lale, dunu amo da habodili misi na hame dawa: , amogili hamedafa imunu!”
我岂可将饮食和为我剪羊毛人所宰的肉给我不知道从哪里来的人呢？”
12 Da: ibidi ea dunu da ema buhagili, Na: iba: le ea sia: i ema adodole i.
大卫的仆人就转身从原路回去，照这话告诉大卫。
13 Da: ibidi da ea dunuma amane sia: i, “Dilia! Gegesu gobihei salawane idinigima!” Amalalu, ilia da amane hamoi. Da: ibidi amola da ea gegesu gobihei idiniginisi. E amola ea dunu 400 agoane da Na: iba: le e doagala: musa: asi. Ea dunu eno 200 agoane da ilia liligi ouligima: ne, Ba: ila: ne sogega ouesalu.
大卫向跟随他的人说：“你们各人都要带上刀！”众人就都带上刀，大卫也带上刀。跟随大卫上去的约有四百人，留下二百人看守器具。
14 Na: iba: le ea hawa: hamosu dunu afae da Na: iba: le idua A: biga: ilema amane sia: i, “Di da nabibala: ? Da: ibidi da hafoga: i sogega asigi sia: ninia hina ema sia: si. Be e da bu Da: ibidima ougili sisa: noi.
有拿八的一个仆人告诉拿八的妻亚比该说：“大卫从旷野打发使者来问我主人的安，主人却辱骂他们。
15 Be Da: ibidi amola ea dunu da ninima obenane hamoi. Ilia da ninima se hame iasu. Amola ninia da ili amola sogega gilisili esalea, ninia da liligi afae wamolai hamedafa ba: i.
但是那些人待我们甚好；我们在田野与他们来往的时候，没有受他们的欺负，也未曾失落什么。
16 Ninia da sibi wa: i ouligisa esalea, ilia da yoga amola gasia, ninima noga: le gaga: su.
我们在他们那里牧羊的时候，他们昼夜作我们的保障。
17 Amo hou noga: le dawa: lalu, dia hamomu ilegema. Ea hamobeba: le, ninia hina amola ea sosogo huluane da se bagade nabimu agoai galebe. E da gasa fi bagade hamobeba: le, e da dunu eno ilia sia: hamedafa naba.”
所以你当筹划，看怎样行才好；不然，祸患定要临到我主人和他全家。他性情凶暴，无人敢与他说话。”
18 A: biga: ile da hedolowane agi ga: gi 200 amola bulamagau gadofoga hamoi daba waini hano nabai aduna, sibi houi biyale, gagoma egegei17 gilogala: me, waini fage gagabu fofogai 100 agoane amola figi ifa fage fofogai ga: gi 200 agoane amo lale, dougi da: iya lidili lelegesa lai.
亚比该急忙将二百饼，两皮袋酒，五只收拾好了的羊，五细亚烘好了的穗子，一百葡萄饼，二百无花果饼，都驮在驴上，
19 Amalalu, e da ea hawa: hamosu dunu ilima amane sia: i, “Dilia bisili masa! Na da fa: no bobogemu.” Be e da egoa ema hamedafa sia: i.
对仆人说：“你们前头走，我随着你们去。”这事她却没有告诉丈夫拿八。
20 E da dougi da: iya fila heda: le, agolo goulole aliagaloba, hedolowane Da: ibidi amola ea dunu migadenene manebe ba: i.
亚比该骑着驴，正下山坡，见大卫和跟随他的人从对面下来，亚比该就迎接他们。
21 Da: ibidi amane dadawa: lu, “Na da abuliba: le amo dunu ea liligi hafoga: i sogega ouligilalula: ? E da liligi afae wamolai hamedafa ba: i. Be na da e fidibiba: le, e da nama wadela: i bidi dabe iaha.
大卫曾说：“我在旷野为那人看守所有的，以致他一样不失落，实在是徒然了！他向我以恶报善。
22 Na da hame hadigia amo dunu huluane hame fane lelegesea, Hina Gode da na fane legemu da defea.”
凡属拿八的男丁，我若留一个到明日早晨，愿 神重重降罚与我！”
23 A: biga: ile da Da: ibidi ba: beba: le, hedolowane dougi da: iya esalu alia gudui amalu hi gobele Da: ibidi ea emo bega: osoba gala: la sa: ili,
亚比该见大卫，便急忙下驴，在大卫面前脸伏于地叩拜，
24 amola ema amane sia: i, “Dafawane hina! Na sia: nabima! Na da amo da: i diosu dabe lala!
俯伏在大卫的脚前，说：“我主啊，愿这罪归我！求你容婢女向你进言，更求你听婢女的话。
25 Na: iba: le da noga: i hame dunu! Ea sia: mae nabima! Dafawane! E da ea dio dawa: loma: ne defele gagaoui dunu esala! Hina! Dia hawa: hamosu dunu da doaga: loba, na da amogawi hame galu.
我主不要理这坏人拿八，他的性情与他的名相称；他名叫拿八，他为人果然愚顽。但我主所打发的仆人，婢女并没有看见。
26 Dia ha lai dunuma dabele fane legemu logo, Hina Gode E da hedofai. Amola wali na da Hina Gode Ea Dioba: le amane sia: sa, dia ha lai amola dunu huluane da dima se imunusa: dawa: lala, amo da Na: iba: le ea se iasu lamu defele, se iasu ba: mu.
我主啊，耶和华既然阻止你亲手报仇，取流血的罪，所以我指着永生的耶和华、又敢在你面前起誓说：‘愿你的仇敌和谋害你的人都像拿八一样。’
27 Dafawane hina! Na dima udigili imunusa: gaguli misi goe lale, dia dunuma ima.
如今求你将婢女送来的礼物给跟随你的仆人。
28 Dafawane hina! Na da wadela: i hou hamoi galea, amo gogolema: ne olofoma. Hina Gode da di amola digaga fi hina bagade hamomu. Bai di Ea gegesu hamonana. Amola di da esalea, wadela: i hou hamedafa hamomu.
求你饶恕婢女的罪过。耶和华必为我主建立坚固的家，因我主为耶和华争战；并且在你平生的日子查不出有什么过来。
29 Nowa da dima doagala: le, fane legemusa: dawa: sea, dia Hina Gode da dunu da gobolo gene ouligibi defele, di gaga: mu. Be dia ha lai dunu amo Hina Gode da dunu da ifa badaga ga: muga: dadiga gele fodole gala: be defele, galagamu.
虽有人起来追逼你，寻索你的性命，你的性命却在耶和华—你的 神那里蒙保护，如包裹宝器一样；你仇敌的性命，耶和华必抛去，如用机弦甩石一样。
30 Amola Hina Gode da dima amo noga: i hou huluane E ilegei amo hamone dagosea, amola di Isala: ili hina bagade hamoi dagosea,
我主现在若不亲手报仇流无辜人的血，到了耶和华照所应许你的话赐福与你，立你作以色列的王，那时我主必不至心里不安，觉得良心有亏。耶和华赐福与我主的时候，求你记念婢女。”
31 amola di da dia hamobeba: le, dia asigi dawa: su ganodini se hame nabimu. Bai di da dabele dunu hame fai amola udigili hame fai. Amola Hina Gode da dima hahawane dogolegele hou hamoi dagosea, dafawane na amola mae gogolema.”
32 Da: ibidi da A: biga: ilema amane sia: i, “Hina Godema nodoma! Isala: ili Gode da wali eso di nama asunasiba: le, Ema nodomu da defea.
大卫对亚比该说：“耶和华—以色列的 神是应当称颂的，因为他今日使你来迎接我。
33 Di da wali eso noga: le dawa: beba: le, noga: le hamoi. Na da wadela: i medole legesu hou amola dabe medole legesu hou dawa: i galu. Be di da amo logo hedofaiba: le, na Godema nodosa.
你和你的见识也当称赞；因为你今日拦阻我亲手报仇、流人的血。
34 Na dima se imunusa: dawa: i. Be Hina Gode da amo logo hedofai. Be na Esalebe Isala: ili Gode amo Ea Dioba: le amane dafawane sia: sa. Di da hedolowane nama doaga: musa: hame misi ganiaba, hahabe galu Na: iba: le ea dunu huluane da bogogia: i dagoi ba: la: loba.”
我指着阻止我加害于你的耶和华—以色列永生的 神起誓，你若不速速地来迎接我，到明日早晨，凡属拿八的男丁必定不留一个。”
35 Amalalu, Da: ibidi da A: biga: ile ea gaguli misi liligi amo lai. E ema amane sia: i, “Dina: diasuga buhagima. Amola mae dawa: ma! Na dia hanai defele hamomu.”
大卫受了亚比该送来的礼物，就对她说：“我听了你的话，准了你的情面，你可以平平安安地回家吧！”
36 A: biga: ile da Na: iba: lema buhagi. E da lolo nabe amo hina bagade ea lolo nabe defele nanebe ba: i. E da feloai amola hahawane galu. Amaiba: le, A:biga: ile e da ea hamoi ema mae adole, golale hahabe fawane adoi.
亚比该到拿八那里，见他在家里设摆筵席，如同王的筵席；拿八快乐大醉。亚比该无论大小事都没有告诉他，就等到次日早晨。
37 Amalalu, e da feloai gumibiba: le, A:biga: ile e da liligi huluane ema adodole i. Na: iba: le da bagade olole, da: i hulu gadoi dagoi ba: i.
到了早晨，拿八醒了酒，他的妻将这些事都告诉他，他就魂不附体，身僵如石头一般。
38 Eso nabuyane baligili, Hina Gode da Na: iba: le fane, e bogoi.
过了十天，耶和华击打拿八，他就死了。
39 Da: ibidi da Na: iba: le bogoi nababeba: le, amane sia: i, “Hina Godema nodosa! Na: iba: le da nama sisa: nobeba: le, Hina Gode da ema dabe i. Amola, na Hina Gode Ea hawa: hamosu dunu, na da wadela: le mae hamoma: ne E da gaga: i. Hina Gode da Na: iba: le hina: wadela: i houga se iasi.” Amalalu, Da: ibidi da A: biga: ile lama: ne sia: sia: si.
大卫听见拿八死了，就说：“应当称颂耶和华，因他伸了拿八羞辱我的冤，又阻止仆人行恶；也使拿八的恶归到拿八的头上。”于是大卫打发人去，与亚比该说，要娶她为妻。
40 Da: ibidi ea hawa: hamosu dunu ilia da Gamele amoga asili, A:biga: ilema amane sia: i, “Da: ibidi da di lamu sia: beba: le, e da ninia di lala masa: ne asunasi.”
大卫的仆人到了迦密见亚比该，对她说：“大卫打发我们来见你，想要娶你为妻。”
41 A: biga: ile da osoboa beguduli, amane sia: i, “Na da ea hawa: hamosu uda. Na da ea hawa: hamosu dunu ilia emo dodofemusa: momageiwane esala.”
亚比该就起来，俯伏在地，说：“我情愿作婢女，洗我主仆人的脚。”
42 E da hedolo wa: legadole, ea dougi da: iya fila heda: i. E amola ea hawa: hamosu a: fini biyale gala, da Da: ibidi ea hawa: hamosu dunu ili bisili asili, amola Da: ibidi ema fi.
亚比该立刻起身，骑上驴，带着五个使女，跟从大卫的使者去了，就作了大卫的妻。
43 Da: ibidi da musa: Ahinoua: me (Yeseliele uda) amo lai galu, amola waha da A: biga: ile amowane ea uda hamoi.
大卫先娶了耶斯列人亚希暖，她们二人都作了他的妻。
44 Amabe galuwane, Solo da ea uda mano Ma: iga: le amo da Da: ibidi igili i galobawane, bu Ba: ladai (Ga: lime moilai dunu La: ise, amo egefe) amogili i galu.
扫罗已将他的女儿米甲，就是大卫的妻，给了迦琳人拉亿的儿子帕提为妻。
