1 Hina 4
1 Soloumane da Isala: ili fi huluane ouligilalusu.
所羅門作以色列眾人的王。
2 Amola ea eagene hawa: hamosu dunu bagade da amo: - Gobele salasu ouligisu-A: salaia (Sa: idoge egefe)
他的臣子記在下面：撒督的兒子亞撒利雅作祭司，
3 Hina bagade ea dedesu dunu-Elihoulefe amola Ahaidia (ela da Siaisia ea mano) Dedene legei ouligisu dunu-Yihosiafa: de (Ahailade ea mano)
示沙的兩個兒子以利何烈、亞希亞作書記，亞希律的兒子約沙法作史官，
4 Dadi gagui wa: i ouligisu dunu-Bina: ia (Yihoida egefe) Gobele Salasu dunu-Sa: idoge amola A: baia: da
耶何耶大的兒子比拿雅作元帥，撒督和亞比亞他作祭司長，
5 Soge afae afae ouligisu dunu ilia bai ouligisu dunu-A: salaia (Na: ida: ne ea egefe) Hina bagade fada: i sia: fidisu dunu-gobele salasu dunu Sa: iba: de (Na: ida: ne ea egefe)
拿單的兒子亞撒利雅作眾吏長，王的朋友拿單的兒子撒布得作領袖，
6 Hina bagade diasu hawa: hamosu dunu ilia ouligisu dunu-Ahaisia Udigili hawa: hamosu dunu ilia ouligisu dunu-A: dounaila: me (A: bada egefe)
亞希煞作家宰，亞比大的兒子亞多尼蘭掌管服苦的人。
7 Soloumane da Isala: ili soge ganodini, sogebi ouligisu bai dunu fagoyale gala amo ilegei. Ilia hawa: hamosu da afae afae ode huluane ganodini, ilia oubi afaega hina bagade amola ea diasua esalebe dunu ilima ha: i manu, amo ilia dunu fi amoga lale iasu.
所羅門在以色列全地立了十二個官吏，使他們供給王和王家的食物，每年各人供給一月。
8 Amo sogebi bai ouligisu dunu fagoyale amola ilia ouligi sogebi bai dio da haguduga dedei. Ouligisu Dunu Sogebi Bai Benehe - Ifala: ime agolo soge
他們的名字記在下面：在以法蓮山地有便‧戶珥；
9 Benedege - Ma: iga: se, Sia: ilibimi, Bede Simese, Ilone amola Bede Ha: ila: ne (huluane da moilai bai bagade).
在瑪迦斯、沙賓、伯‧示麥、以倫‧伯‧哈南有便‧底甲；
10 Benehisidi - Alubode amola Sougo (moilai bai bagade) amola Hife soge huluane.
在亞魯泊有便‧希悉，他管理梭哥和希弗全地；
11 Benabinada: be (e da Soloumane ea uda mano Da: ifa: de lai dagoi) - Do soge huluane.
在多珥山岡有便‧亞比拿達，他娶了所羅門的女兒她法為妻；
12 Ba: iana (Ahailade egefe) - Da: ianage amola Megidou (moilale gagai bai bagade), Amola soge huluane amo da Bedesia: ne soge amola Sa: leda: ne moilaigadenene galu. Amo soge da Yeseliele moilai bai bagadega ga (south) asili, A:ibele Mihoula amola Yogomia: ime moilale gagai bai bagadega doaga: i.
在他納和米吉多，並靠近撒拉他拿、耶斯列下邊的伯‧善全地，從伯‧善到亞伯‧米何拉直到約念之外，有亞希律的兒子巴拿；
13 Benegiba - La: imode moilai bai bagade (Gilia: de soge ganodini) amola moilai Gilia: de soge ganodini amo Ya: ie fi da gagui. (Ya: ie da Ma: na: se ea fi). Amola moilai huluane Agobe sogebi (Ba: isia: ne soge ganodini) amo ganodini e ouligi. Ea ouligibi huluane da moilai bagade 60 agoane. Ilia da gasa bagade gagili sali amola ilia logo ga: su da balasega hamoi galiamo agoai liligi amoga ga: i.
在基列的拉末有便‧基別，他管理在基列的瑪拿西子孫睚珥的城邑，巴珊的亞珥歌伯地的大城六十座，都有城牆和銅閂；
14 Ahinada: be (Idou egefe) - Ma: ihana: ime soge
在瑪哈念有易多的兒子亞希拿達；
15 Ahima: ia: se (e da Soloumane uda mano eno amo Ba: sema: de lai) - Na: fadalai soge
在拿弗他利有亞希瑪斯，他也娶了所羅門的一個女兒巴實抹為妻；
16 Ba: iana (Hiusiai egefe) - A: sie soge amola Bialode moilai
在亞設和亞祿有戶篩的兒子巴拿；
17 Yihosiafa: de (Balua egefe) - Isaga soge
在以薩迦有帕路亞的兒子約沙法；
18 Simiai (Ila egefe) - Bediamini soge
在便雅憫有以拉的兒子示每；
19 Giba (Ulai egefe) - Gilia: de soge (musa: A:moulaide hina bagade Saihone amola Ba: isia: ne hina bagade Ogo da Gilia: de soge ouligisu) Amo dunu fagoyale gala afae afae da Isala: ili sogebi bai huluane ouligisu. Amola ilia da ouligisudafa hina dunu afae eno gala. E da Isala: ili soge huluane ouligi.
在基列地，就是從前屬亞摩利王西宏和巴珊王噩之地，有烏利的兒子基別一人管理。
20 Yuda amola Isala: ili dunu ilia idi da sa: iboso gasei amo hano wayabo bagade bega: gala amo idi defele ba: su. Ilia da ha: i manu amola hano hahawane nanu, hahawane esalu.
猶大人和以色列人如同海邊的沙那樣多，都吃喝快樂。
21 Soloumane ea ouligisu ganodini, eno fi amo da Iufala: idisi Hano bega: asili Filisidini soge amola Idibidi alalo amoga doaga: le, amo fi huluane Soloumane da ouligi. Ilia da ema su ianu, ea esalusu huluane ganodini, ea sia: nabawane hamosu.
所羅門統管諸國，從大河到非利士地，直到埃及的邊界。所羅門在世的日子，這些國都進貢服事他。
所羅門每日所用的食物：細麵三十歌珥，粗麵六十歌珥，
23 Eso huluane, eso afae afae amoga, Soloumane da ea diasua esalebe dunu ilia moma: ne, hagudu dedei liligi lai: - noga: idafa falaua- 5,000 lida agoane, gala: ine goudai-10,000 lida agoane, bulamagau (amo ilia da diasu ganodini alema: ne ha: i manu iasu)- 10, bulamagau amo da gisi bugi nana alei-20, sibi-100, amola ‘dia’ ohe, ‘gasele’, ‘lobage’ amola ‘gagala’.
肥牛十隻，草場的牛二十隻，羊一百隻，還有鹿、羚羊、誁子，並肥禽。
24 Soloumane da soge huluane amo da Iufala: idisi Hano guma: dini gala amo huluane ouligi. Ea soge da Difisa (hano degesu) amogainini guma: dini asili Ga: isa moilai bai bagadega doaga: i. Hina bagade huluane Iufala: idisi Hano amo guma: dini esalu da eha esalu. E amola ea na: iyado fi da olofole esalu.
所羅門管理大河西邊的諸王，以及從提弗薩直到迦薩的全地，四境盡都平安。
25 E da esaloba, dunu fi huluane Yuda soge amola Isala: ili soge amo ganodini esalu da gaga: iba: le, hahawane esalu. Sosogo fi higagale da ilila: waini efe amola figi ifa defe gagai.
所羅門在世的日子，從但到別是巴的猶大人和以色列人都在自己的葡萄樹下和無花果樹下安然居住。
26 Soloumane da ‘sa: liode’ hosi ilia sesei 40,000 agoane galu, amola dadi gagui dunu ilia fila heda: ma: ne hosi 12,000 agoane galu.
所羅門有套車的馬四萬，還有馬兵一萬二千。
27 Ea sogebi bai ouligisu dunu fagoyale da higagale ea oubi ilegei amoga hina bagade amoma ha: i manu, e amola dunu huluane ea diasua esala defele moma: ne, ema i.
那十二個官吏各按各月供給所羅門王，並一切與他同席之人的食物，一無所缺。
28 Amola sogebi bai ouligisu dunu ilia da higagale, bali gala: ine amola gisi ilima ilegei defele, ‘sa: liode’ hosi amola hiougisu ohe ilia moma: ne iasu.
眾人各按各分，將養馬與快馬的大麥和乾草送到官吏那裏。
29 Gode da Soloumanema asigi dawa: su bagadedafa amola ea dogo ganodini dawa: su bagade i. Ea asigi dawa: su da defemu hamedei ba: i.
上帝賜給所羅門極大的智慧聰明和廣大的心，如同海沙不可測量。
30 Soloumane ea asigi dawa: su da bagadedafaba: le, gusudili bagade dawa: su dunu amola Idibidi bagade dawa: su dunu ilia dawa: su baligi dagoi.
所羅門的智慧超過東方人和埃及人的一切智慧。
31 Ea asigi dawa: su da dunu huluanedafa ilia asigi dawa: su amo baligi dagoi. Ea asigi dawa: su da Ida: ne (Eselahaide dunu) amola Ma: ihole egefelali (Hima: ne, Galagole amola Dada: ), amo dunu huluane ilia asigi dawa: su baligi dagoi. Dunu huluane e beba: le fifi asi da ea bagade dawa: su hou amo lalaba asi.
他的智慧勝過萬人，勝過以斯拉人以探，並瑪曷的兒子希幔、甲各、達大的智慧。他的名聲傳揚在四圍的列國。
32 E da malasu sia: 3,000 agoane hahamoi amola gesami 1,000 agoane baligili hahamoi.
他作箴言三千句，詩歌一千零五首。
33 E da ifa amola ifalabo amoma gogosele sia: asi. E da Lebanone dolo ifa amola ‘hisobe’ amo da dobeaba: le heda: i amo ea hou gogosele sisa: asi. E da ohe fi, sio fi, hanome, goma: , sania enoenoi amola menabo fi huluane ilia hou gogosele sisa: asi.
他講論草木，自黎巴嫩的香柏樹直到牆上長的牛膝草，又講論飛禽走獸、昆蟲水族。
34 Osobo bagade hina bagade ilia da ea hina bagade hou nababeba: le, amo sia: naba masa: ne, dunu ema asunasisi.
天下列王聽見所羅門的智慧，就都差人來聽他的智慧話。
