1 Hina 16
1 Hina Gode da balofede dunu Yihiu (Hanainai egefe) ema e da Ba: iasiama amane sia: ma: ne sia: si,
那時，有上主的話傳於哈納尼的兒子耶胡，斥責巴厄沙說：「
2 “Di da dunu hamedei agoai ba: i. Be Na da di Na fi Isala: ili ouligima: ne ilegei. Be wali di da Yelouboua: me ea hamoi defele, Na fi wadela: le hamoma: ne oule asi dagoi. Ilia da wadela: le hamobeba: le, Na ougi hou da heda: sa.
我由塵埃中提拔了你，立你做我民以色列的領袖，你卻走了雅洛貝罕的路，使我民以色列犯罪，激怒我；
3 Amaiba: le, Na da Yelouboua: me ea sosogo fi amo wadela: lesi dagoi, amo defele Na da dia sosogo fi wadela: lesimu.
我現在，我要掃除巴厄沙和他的家族，使他的家如同乃巴特的兒子雅洛貝罕的一家一樣：
4 Dia sosogo fi afae da moilai ganodini bogosea da wa: mega mai dagoi ba: mu. Amola sogebi genebogelaga bogosea, buhibaga na dagoi ba: mu.”
凡屬巴厄沙家的人，死在城中的，必為狗吞食，死在田野間的，必為空中的飛鳥啄食。」
5 Ba: iasia ea hamonanu huluane, amola ea gesa: i hamosu da “Isala: ili hina bagade ilia Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
巴厄沙其餘的事蹟，他所行的事和他的功績，都記載在以色列列王實錄上。
6 Ba: iasia da bogole, Desa moilai bai bagadega uli dogone sali. Egefe Ila da eda bagia, hina bagade hamoi.
巴厄沙與列祖同眠，葬在提爾匝；他的兒子厄拉繼位為王。
7 Hina Gode Ea sia: sia: si, amo E da balofede Yihiu ea lafidili Ba: iasia amola ea sosogo fi ilima sia: i, bai Ba: iasia da Hina Godema wadela: le bagade hamobeba: le, agoane sia: i. E da hina bagade Yelouboua: me musa: hamosu defele wadela: le bagade hamobeba: le, Hina Gode da ema ougi galu. Be amo fawane hame. E amolawane Yelouboua: me ea sosogo fi huluane medole legeiba: le, Hina Gode da ougi ba: i.
上主藉哈納尼的兒子，先知耶胡傳話斥責巴厄沙和他的家族，是因為他行了許多上主眼中視為惡的事，以自己的作為激怒了上主，如同雅洛貝罕的家一樣；又因為他殺了雅洛貝罕全家。厄拉為以色列王
8 Yuda hina bagade A: isa da Yuda fi ode 26 agoane ouligilalu, Ila (Ba: iasia egefe) da Isala: ili ilia hina bagade hamoi. E da Desa moilaiga esala, ode aduna Isala: ili fi ouligilalu.
猷大王阿撒二十六年，巴厄沙的兒子厄拉在提爾匝登極作以色列王，在位凡二年。
9 Similai da hina bagade Ila ea ‘sa: liode’ wa: i mogili, la: idi ouligisu dunu ba: i. E da Ila medole legema: ne, sadoga sia: dalu ilegei. Eso afaega Desa moilaiga, Ila da dunu ea dio amo Asa (e da hina bagade diasu ouligisu) amo ea diasuga adini maiga feloai.
他的臣僕，即率領他半數戰車的隊長，齊默黎結黨背叛了他。當他在提爾匝，他的家在阿爾匝家喝醉時，
10 Similai da amo diasu golili sa: ili, Ila medole legei. Amalalu, e da Ila bagia Isala: ili hina bagade hamoi. Amo hou da Yuda hina bagade A: isa ea Yuda fi ode 27 ouligilalu, ba: i.
齊默黎衝入，擊殺了他，篡奪了他的王位，時在猶大王阿撒二十七年。
11 Similai da hina bagade hamonoba, e da Ba: iasia ea sosogo fi amo ganodini dunumusu huluane medole lelegei. Amola Ba: iasia sosogo fi ilia sasamalali huluane medole legei.
齊默黎一登極，立刻屠殺了巴厄沙全家，沒有給他留下一個男子，連他的親屬朋友都殺了。
12 Amaiba: le Hina Gode da balofede dunu Yihiu ea lafidili Ba: iasiama sia: i amo defele, Similai da Ba: iasia ea sosogo fi huluane medole legei.
齊默黎這樣毀滅了巴厄沙全家，應驗了上主藉先知耶胡斥責巴厄沙所說的話。
13 Bai ilia da wadela: i ogogosu ‘gode’ma nodone sia: ne gadobeba: le, amola ilia da Isala: ili fi dunu amo wadela: i hou hamoma: ne oule asi. Ba: iasia amola egefe Ila, elea da Isala: ili ilia Hina Gode Ea ougima: ne, agoane hamoi.
這是因為巴厄沙和他的兒子厄拉所犯的一切罪，即引以色列陷於罪惡，因他們製造了虛無偶像，激怒了上主，以色列的天主。
14 Liligi huluane Ila ea hamoi da “Isala: ili hina bagade ilia Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
厄拉其餘的事蹟，他的一切作為，都記載在以色列列王實錄上。齊默黎為以色列王
15 Yuda hina bagade A: isa da ode 27 agoane Yuda fi ouligilalu, Similai da Desa moilaiga esala, Isala: ili fi eso fesuale fawane ouligi. Isala: ili dadi gagui wa: i da Gibidone moilai bai bagade, Filisidini soge ganodini, amo doagala: lebe ba: i.
猶大王阿撒二十七年，齊默黎王提爾匝作王僅七天。當時人民正在圍攻培肋舍特人的基貝通，
16 Ilia da Similai da Isala: ili hina bagade medoma: ne sadoga sia: sa: ili, e medole legei dagoi, amo nababeba: le, ilia esalusuadafa amoga ilia dadi gagui wa: i ouligisu Omelima Isala: ili hina bagade hamoma: ne ilegei.
消息傳到營中說：齊默黎已經叛變，擊殺了君王，全以色列人當天即在營中，選立了軍長敖默黎作以色列王。
17 Omeli amola ea dadi gagui wa: i da Gibidone doagala: lalu yolesili, asili, Desa moilai doagala: i.
敖默黎和與他在一起的全以色列人，從基貝通上去圍攻提爾匝。
18 Similai da ba: loba, moilai mogi na: iyado hasalabeba: le, e da hina bagade diasu ganodini gagili sali sesei amogano golili sa: ili, hina bagade ea diasu ulagisilalu, amo lalu gona: su da: iya hina: bogola sa: i.
齊默黎一見城已失陷，即走進王宮的城堡，縱火焚燒王宮，自焚而死。
19 E da Hina Godema bagadewane wadela: le hamoi. Amaiba: le, e da bogoi dagoi. Ea da Yelouboua: me defele, wadela: le hamoi amola Isala: ili fi wadela: le hamoma: ne, oule asi. Amaiba: le, Hina Gode da ema hahawane hame ba: i.
這是因為他所犯的罪惡，行了上主視為惡的事，走了雅洛貝罕的路，並以自己所犯的罪，使以色列陷於罪惡。
20 Similai ea hou huluane amola e da Ila medoma: ne sadoga ilegele, Ila medole legei, amo da “Isala: ili hina bagade ilia Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
齊默黎其餘的事蹟，暗殺叛變的事，都記載在以色列列王實錄。
21 Isala: ili dunu fi da dogoa mogi. Oda ilia da Dibini (Gina: de egefe) amo hina bagade hamoma: ne dawa: i, amola oda ilia da Omeli hanai.
那時，以色列人民分裂為二：一半跟隨基納特的兒子提貝尼，要立他為王；一半跟隨敖默黎。
22 Amo sia: dalu fa: no, Omelima hanai dunu ilia baligi. Dibini da bogobeba: le, Omeli da hina bagade dunu hamoi.
跟隨敖默黎的人勝過了跟隨基納特的兒子提貝尼的人；提貝尼死後，敖默黎便作了王。敖默黎為以色列王
23 Amaiba: le, Yuda fi ilia hina bagade A: isa da Yuda fi ode31 ouligilalu, Omeli da Isala: ili hina bagade hamoi. E da ode fagoyale ouligilalu. Bisili ode gafeyale agoanega, e da Desa moilaiga esala, ouligilalu.
猶大王阿撒三十一年，敖默黎登極作以色列王，在位凡十二年，其中六年在提爾匝。
24 Amalalu, e da Samelia agolo amo silifa fage 6,000 agoane amoga dunu ea dio amo Simia ema bidi lai. Omeli da amo agolo gagili salalu, amogai moilai gaheabolo gagui. E da musa: agolo gagui dunu Simia ea dio dabua, amoma Samelia dio asuli.
敖默黎用兩「塔冷通」銀子，由舍默爾手中買下了芍默龍山。他修建了這座山，依照山的原主舍默爾的名字，給他所建築的城起名叫「撒瑪黎雅。」
25 Omeli da Hina Godema wadela: le hamoi da musa: Isala: ili hina bagade dunu huluane ilia wadela: i hou baligi.
敖默黎行了上主視為惡的事，甚至比他以前的人更為邪惡。
26 E da Yelouboua: me ea hou defele, Isala: ili Hina Gode ougima: ne, wadela: le bagade hamoi, amola Isala: ili fi wadela: le hamoma: ne oule asi.
事事仿效乃巴特的兒子雅洛貝罕所走的路，犯了更使以色列陷於罪惡的罪，又敬拜邪神偶像，激怒上主，以色列的天主。
27 Hou huluane Omeli da hamonanusu, amola ea hamoi liligi huluane da “Isala: ili hina bagade ilia Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
敖默黎其餘的事蹟，他的作為和功蹟，都記載在以色列列王實錄上。
28 Omeli da bogole, Samelia soge ganodini uli dogone sali. Amola egefe A: iha: be da eda bagia hina bagade hamoi.
敖默黎與列祖同眠，葬在撒瑪黎雅；他的兒子阿哈布繼位為王。阿哈布為以色列王
29 Yuda hina bagade A: isa da Yuda soge ode 38 agoane ouligilalu, A:iha: be (Omeli egefe) da Isala: ili hina bagade hamoi. E da Samelia soge amo ganodini ode 22 agoane, Isala: ili ouligilalu.
猶大王阿撒三十八年，敖默黎的兒子阿哈布登極作以色列王。敖默黎的兒子阿哈布在撒瑪黎雅作以色列王，凡二十二年。
30 E da Hina Godema wadela: le hamoi, amo da musa: Isala: ili hina bagade ilia wadela: i hou huluane baligi dagoi.
敖默黎的兒子阿哈布行了上主視為惡的事，甚於他以前的人。
31 E da Yelouboua: me ea wadela: i hou hamoi defele hamoi, amola amo baligi. E da baligiliwane wadela: i hamonanu asili, Yesebele (Saidone hina bagade Edeba: ile ea idiwi) amo lale, Ba: ile ogogosu ‘gode’ma nodone sia: ne gadosu.
他走了乃巴特的兒子雅洛貝罕犯罪的路，尚以為是小事，又娶了漆冬王厄特巴耳的女兒依則貝耳為妻，親自去服事敬拜巴耳，
32 E da Samelia soge ganodini, Ba: ilema nodone sia: ne gadoma: ne, debolo diasu gaguli, Ba: ilema oloda hamone, amo debolo diasu ganodini sali.
在撒瑪黎雅為巴耳建築了一座廟宇，廟內為巴耳設立了一座祭壇。
33 Amola e da ogogole uda ‘gode’ Asila agoaila hahamone, bugisi. E da Isala: ili Hina Gode Ea ougima: ne wadela: le hamoi, da musa: Isala: ili hina bagade Gode Ea ougima: ne wadela: i hou hamoi amo baligidafa.
阿哈布又立了阿舍辣；阿哈布行事激怒上主，以色列的天主，尤甚於他以前的以色列王。
34 Ea ouligilaloba, Bedele dunu Haiyele da Yeligou moilai bai bagade bu gagui. Hina Gode da Yosiua (Nane egefe) amo ea lafidili sia: i defele, Haiyele da Yeligou ea bai fa: loba, ea magobo mano Abaila: me fisi. Amola e da moilai gagoi logo ga: su hamonoba, ea ufi mano Sigabe fisi dagoi ba: i.
他在位的時候，貝特耳人希耳重建了耶里哥；奠基的時候，死了長子阿彼蘭；安門的時候，死了幼子色古布：這正應驗了上主藉農的兒子若蘇厄所說的話。
