প্রবচন 20
1 ১ দ্ৰাক্ষাৰস নিন্দক, আৰু সুৰা দ্বন্দ্ব-কাজিয়া কৰা লোক; যি কোনোৱে সুৰা পান কৰি মতলীয়া হয়, তেওঁ জ্ঞানী নহয়।
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4 ৪ এলেহুৱা লোকে শৰৎ কালত হাল নাবায়; আৰু তেওঁ শস্য দোৱাৰ সময়ত অলপ শস্য বিচাৰে, কিন্তু একোকে নাপায়।
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8 ৮ সিংহাসনত বহা ৰজাই বিচাৰকৰ দ্বায়ীত্ব পালন কৰে; তেওঁৰ আগত থকা সকলো দুষ্টতা তেওঁৰ দৃষ্টিৰে পৰীক্ষা কৰে।
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11 ১১ এনেকি যুৱক এজনে তেওঁৰ কাৰ্যৰ দ্বাৰাই পৰিচিত হয়, শুদ্ধ আৰু ন্যায়পৰায়ণ আচৰণৰ দ্বাৰাই তেওঁক বুজিব পৰা যায়।
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13 ১৩ নিদ্ৰাক ভাল নাপাবা অথবা, তুমি দৰিদ্ৰ হবা; তোমাৰ চকু মেলা, আৰু তোমাৰ প্রচুৰ পৰিমাণে খোৱা বস্তু থাকিব।
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16 ১৬ যি জনে অচিনাকীৰ জামিন হয়, তেওঁৰ বস্ত্ৰ লোৱা; যেতিয়া তেওঁ কোনো ব্যভিচাৰিণীৰ বাবে জামিন হয়, তেতিয়া তেওঁৰ পৰা বন্ধক লোৱা।
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22 ২২ এইদৰে নকবা, “মই তোমাৰ ভুলৰ বাবে প্ৰতিকাৰ সাধিম!” যিহোৱালৈ অপেক্ষা কৰা, তেওঁ তোমাক উদ্ধাৰ কৰিব।
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25 ২৫ কোনো লোকে হঠাতে “এই বস্তু পবিত্ৰ” বুলি কোৱা, মানুহ; আৰু সঙ্কল্প কৰাৰ পাছত তাৰ অৰ্থ কি সেই বিষয়ে চিন্তা কৰা মানুহৰ বাবে ফান্দৰ দৰে।
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28 ২৮ বিশ্বাসযোগ্য আৰু বিশ্বস্বতাৰ নিয়মে ৰজাক সংৰক্ষিত কৰে, আৰু তেওঁৰ সিংহাসন প্রেমৰ দ্বাৰাই নিৰাপদে থাকে।
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
