প্রবচন 11
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 ৬ যিজনে সিদ্ধ কাৰ্যৰ দ্বাৰাই ঈশ্বৰক আনন্দিত কৰে, তেওঁ ৰক্ষা পায়; কিন্তু নিজৰ আকাংক্ষাৰ বাবে বিশ্বাসঘাতক সকলে ফান্দত পৰে।
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 ৭ দুষ্টলোকৰ যেতিয়া মৃত্যু হয়, তেতিয়া তেওঁৰ আশাবোৰ বিলুপ্ত হৈ যায়; আৰু আশা যি তেওঁৰ শক্তি আছিল, সেই শক্তি ব্যৰ্থ হৈ যায়।
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 ৯ তেওঁ নিজৰ অবিশ্বাসী মুখেৰে চুবুৰীয়াক ধ্বংস কৰে; কিন্তু জ্ঞানেৰে যিজনে সৎ কাৰ্য কৰে, তেওঁ সুৰক্ষিত হয়।
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 ১০ যেতিয়া সৎ কাৰ্য কৰা লোকৰ উন্নতি হয়, তেতিয়া নগৰখনে উল্লাস কৰে; কিন্তু যেতিয়া দুষ্টলোকৰ বিনাশ ঘটে, তেতিয়া আনন্দ-ধ্বনি হয়।
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 ১১ ঈশ্বৰক সন্তুষ্ট কৰা লোকসকলৰ আশীৰ্ব্বাদৰ দ্বাৰাই নগৰৰ উন্নতি হয়; কিন্তু দুষ্টলোকৰ মুখৰ দ্বাৰাই নগৰ উচ্ছন্ন হয়।
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 ১৪ যি খন দেশ জ্ঞানেৰে পৰিচালিত নহয়, সেই দেশৰ পতন হয়; কিন্তু বহুত উপদেষ্টাৰ আলোচনাৰ দ্বাৰাই দেশৰ উন্নতি হয়।
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 ১৫ যিজনে অচিনাকী লোকৰ জামিন হয়, তেওঁৰ নিশ্চয় অনিষ্ট হ’ব; কিন্তু যিজনে জামিন হ’বলৈ ইচ্ছা নকৰে, তেওঁ নিৰাপদে থাকে।
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 ১৮ দুষ্টলোকে উপাৰ্জনৰ বাবে মিছা কথা কয়; কিন্তু যি জনে সত্যৰ গুটি সিঁচে তেওঁ প্ৰকৃত পুৰস্কাৰ পায়।
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 ১৯ যি সাধুলোকে সৎ কাৰ্য কৰে, তেওঁ জীৱন লাভ কৰে; কিন্তু যিলোকে দুষ্টতা অনুসৰণ কৰে, তেওঁৰ মৃত্যুৰ হ’ব।
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 ২১ নিশ্চিত হোৱা যে, দুষ্ট লোকে শাস্তি নোপোৱাকৈ নাথাকিব; কিন্তু সত্যতাত চলা লোকসকলৰ বংশই উদ্ধাৰ পাব।
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 ২৪ যি লোকে গুটি সিঁচে, তেওঁ অধিক সংগ্রহ কৰে; আৰু যি লোকে গুটি নিসিঁচে, তেনে লোকলৈ দৰিদ্ৰতাহে আহে।
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 ২৬ যি লোকে শস্য বিক্রী কৰিবলৈ অমান্তি হয়, তেওঁক লোকসকলে শাও দিয়ে; কিন্তু যি লোকে বিক্রী কৰে, তেওঁ মুৰত মুকুট স্বৰূপ আশীৰ্ব্বাদ লাভ কৰে।
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 ২৭ যিলোকে আগ্রহেৰে ভাল কৰিবলৈ বিচাৰে, তেওঁ অনুগ্ৰহো বিচাৰে; কিন্তু যি জনে দুষ্টতা বিচাৰে, তেওঁ তাকে পায়।
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 ২৮ যিজনে নিজৰ ধন-সম্পত্তিত নির্ভৰ কৰে, তেওঁ পতিত হয়; কিন্তু সত্যতাত চলা জন পাতৰ দৰে লহপহকৈ বাঢ়ি উঠে।
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 ২৯ যিজনে নিজৰ পৰিয়ালক দুখ দিয়ে, তেওঁৰ বায়ুৰূপ আধিপত্য হ’ব; আৰু অজ্ঞানী লোক বুদ্ধিমানৰ দাস হ’ব।
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 ৩১ সত্যতাত চলা জনে যদি তেওঁ পাবলগীয়া প্ৰতিফল পায়, তেনেহ’লে কিমান অধিক পৰিমাণে দুষ্টলোক আৰু পাপীয়ে পাব।
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
