প্রবচন 10
1 ১ চলোমনৰ নীতি বাক্য। জ্ঞানী পুত্ৰই পিতৃক আনন্দিত কৰে; কিন্তু অজ্ঞানী পুত্ৰই নিজৰ মাতৃৰ মনত দুখ দিয়ে।
Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
2 ২ দুষ্টতাৰে অৰ্জন কৰা ধন-সম্পত্তিৰ কোনো মূল্য নাই; কিন্তু সত্যতাৰে কার্য কৰা জনক মৃত্যুৰ পৰা উদ্ধাৰ কৰে।
Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
3 ৩ যিসকলে সত্যতাৰে কাৰ্য কৰে, যিহোৱাই তেওঁলোকক ভোকত থাকিব নিদিয়ে; কিন্তু তেওঁ দুষ্টবোৰৰ বাঞ্ছা পুৰ নকৰে।
Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
9 ৯ যি জনে সিদ্ধতাৰূপ পথত খোজ দিয়ে, তেওঁ সুৰক্ষিত হৈ চলে, কিন্তু যিজনে নিজৰ পথ কুটিলতাৰে পূৰ্ণ কৰে, তেওঁক বিচাৰি উলিওৱা হ’ব।
Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
17 ১৭ যিজনে নিয়মানুবৰ্তিতাত চলে, তেওঁ জীৱনৰ পথত চলে; কিন্তু যিজনে অনুযোগ অমান্য কৰে, তেওঁ বিপথে যায়।
Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
21 ২১ সত্যতাৰে কাৰ্য কৰা লোকৰ ওঁঠে অনেকক প্ৰতিপালন কৰে; কিন্তু জ্ঞানশূন্যতাৰ বাবে মূৰ্খলোকৰ মৃত্যু হয়।
Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
Благослов Господњи обогаћава а без муке.
Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
25 ২৫ দুষ্ট লোক ধুমুহাৰ দৰে, সেয়ে অতিক্রম কৰি বিলুপ্ত হৈ যায়, কিন্তু যিসকলে সত্যতাৰ কাৰ্য কৰে, তেওঁলোক চিৰস্থায়ী ভিত্তিমুলস্বৰূপ।
Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
31 ৩১ যিসকল লোকে সৎ কাৰ্য কৰে, তেওঁলোকৰ মুখৰ পৰা প্রজ্ঞা ওলায়; কিন্তু উচ্ছৃঙ্খল জিভা কাটি পেলোৱা হ’ব।
Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
32 ৩২ যিসকল লোক সকলৰ ওঁঠে সৎ কাৰ্য কৰে, তেওঁলোকৰ ওঁঠে গ্ৰহণীয় কি, সেই বিষয়ে জানে; কিন্তু দুষ্টলোকৰ মুখে উচ্ছৃঙ্খলতা কি সেই বিষয়ে জানে।
Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
