যোব 38
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 ৮ গৰ্ভৰ পৰা বাহিৰ হোৱাৰ দৰে সমুদ্ৰ যেতিয়া বাহিৰ হৈছিল, তেতিয়া কোনে দুৱাৰৰ সৈতে সমুদ্ৰক নীৰৱ কৰিছিল?
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 ৯ যেতিয়া মই মেঘক তাৰ বস্ত্ৰস্বৰূপে নিৰ্মান কৰিছিলোঁ, আৰু ঘোৰ অন্ধকাৰক, তাক মেৰিওৱা পটী স্বৰূপ কৰিছিলোঁ,
Кад га одех облаком и пових тамом;
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 ১২ তুমি চিৰকাল আছা নে, তোমাৰ জীৱনৰ দিন আৰম্ভণিৰ পৰা আছে নে, তুমি প্ৰভাতক আজ্ঞা দিছিলা নে? আৰু অৰুণক তাৰ উদয় স্থান জনাইছিলা নে?
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 ১৪ ছাব মৰা মাটিৰ দৰে পৃথিবীৰ ৰূপ পৰিৱৰ্ত্তন হয়, আৰু সকলো বস্তু এখন চিত্ৰ-বিচিত্ৰ বস্ত্ৰৰ দৰে প্ৰকাশ পায়।
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 ২০ যি ঠাইৰ পৰা পোহৰ আৰু আন্ধাৰ আহে, সেই ঠাইলৈ তুমি তাক উভতাই নিব পাৰিবা নে, বা তুমি জানা নে, কিদৰে সেই ঠাইৰ পৰা আহে?
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 ২২ যত হিম সঞ্চয় কৰা হয়, সেই ভঁৰালত তুমি প্ৰবেশ কৰিছা নে, তুমি সেই শিলাবৃষ্টিৰ ভঁৰাল দেখিছিলা নে?
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 ২৫ প্লাৱন সৃষ্টিকাৰী বৰষুণৰ বাবে কোনে পানী বোৱাই নিয়া নলা তৈয়াৰ কৰিলে, বা কোনে বিজুলী-ঢেৰেকনিৰ বাবে পথ প্ৰস্তুত কৰিলে,
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 ৩২ আৰু ৰাশিবোৰক জানো নিজ নিজ ঋতুত উলিয়াব পাৰা? বা তুমি সপ্তশীৰ্ষক জানো তাৰ অনুচৰ বোৰে সৈতে বাট দেখুৱাই নিব পাৰা?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 ৩৮ যেতিয়া ধুলিবোৰ গৈ গোট খায়, আৰু চপৰাবোৰ টানকৈ লগ লাগে, সেই সময়ত কোনে আকাশৰ জলৰ মোটবোৰ বাকি দিয়ে?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 ৪০ যেতিয়া ডেকা সিংহবোৰে নিজ নিজ চোঙত চোপ লৈ থাকে, আৰু আঁৰত খাপ দি থাকে তেতিয়া তুমি সেইবোৰৰ হেপাঁহ পলুৱাব পাৰা নে?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 ৪১ যেতিয়া ঢোঁৰা-কাউৰীৰ পোৱালি বোৰে ঈশ্বৰৰ গুৰিত চিঞঁৰে, আৰু আহাৰৰ অভাৱত ফুৰে তেতিয়া সেইবোৰৰ বাবে কোনে আহাৰ যোগায়?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
