যোব 32
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 ২ এতিয়া ৰামৰ গোষ্ঠীৰ বূজীয়া বৰখেলৰ পুত্ৰ ইলীহুৰ ক্ৰোধ জ্বলি উঠিল; ইয়োবে ঈশ্বৰক ধাৰ্মিক নাপাতি নিজকে পতাত্হে তেওঁৰ ওপৰত ইলীহুৰ ক্ৰোধ জ্বলি উঠিল।
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 ৩ আৰু বন্ধু তিনি জনে ইয়োবক উত্তৰ দিব নোৱাৰিও তেওঁক দোষী কৰাত, তেওঁলাকলৈকো ইলীহুৰ ক্ৰোধ জ্বলি উঠিল।
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 ৬ তাতে বূজীয়া বৰখেলৰ পুত্ৰ ইলীহুৱে উত্তৰ কৰি কলে, মই ডেকা, তোমালোক বুঢ়া; এই নিমিত্তে, মই তোমালোকৰ আগত মোৰ মত জনাবলৈ, ভয় কৰি কোঁচ খাই আছিলোঁ।
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 ১১ চোৱা, যেতিয়ালৈকে তোমালোকে কথা বিচাৰিছিলা, তেতিয়ালৈকে মই তোমালোকৰ বাক্যলৈ বাট চাইছিলোঁ, তোমালোকৰ হেতুবাদলৈ কাণ পাতিছিলোঁ।
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 ১২ মই তোমালোকলৈ মন দি আছিলোঁ, কিন্তু চোৱা, ইয়োবক ঘটুৱাব পৰা, বা তেওঁৰ উত্তৰ কাটিব পৰা, তোমালোকৰ মাজত কোনো নাছিল।
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 ১৩ সাৱধান, তোমালোকে নকবা যে, “তেওঁত আমি জ্ঞান পালোঁ; তেওঁক পৰাজয় কৰা ঈশ্বৰৰহে সাধ্য, মানুহৰ অসাধ্য;”
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
