যোব 31
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 ৭ মই যদি অবাটে খোজ চলালোঁ, মোৰ মন যদি চকুৰ পাছে পাছে চলিল, আৰু মোৰ হাত দুখনত যদি কোনো দাগ লাগি আছে,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 ১৫ মোক গৰ্ভত নিৰ্ম্মাণ কৰা জনাই জানো তাকো নিৰ্ম্মাণ কৰা নাই? আৰু এনে জনাই জানো আমাক গৰ্ভত গঠন কৰা নাই?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 ১৮ (এনে নহয়, মোৰ ডেকা কালৰ পৰা এনেকুৱা লৰাই বাপেকৰ লগত থকাৰ দৰে মোৰ লগত ডাঙৰ-দীঘল হয়, আৰু মই মাতৃৰ গৰ্ভত থকাৰে পৰা বিধৱাৰ পথদৰ্শক; )
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 ২৩ কিয়নো ঈশ্বৰৰ পৰা আপদ আহিব বুলি মই ভয় কৰিছিলোঁ, আৰু মই তেওঁৰ মহত্ত্বৰ কাৰণে সেইৰূপ কৰ্ম কৰিব নোৱাৰিলোঁ,
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 ২৫ মোৰ সম্পত্তি অধিক বুলি যদি আনন্দ কৰিলোঁ, আৰু নিজ হাতেৰে অনেক লাভ পাইছোঁ, বুলি যদি মই উল্লাস কৰিলোঁ,
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 ২৮ তেন্তে ইও, বিচাৰকত্তাবিলাকে দণ্ড দিব লগীয়া অপৰাধ হলহেঁতেন; কিয়নো সেয়ে হোৱা হলে মই উৰ্দ্ধবাসী ঈশ্বৰৰ আগত অস্বীকাৰ কৰিলোহেঁতেন।
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 ৩৩ মই অনেক লোক সমূহক ভয় কৰাৰ, আৰু প্ৰধান প্ৰধান বংশৰ ঘৃণা আশঙ্কা কৰাৰ কাৰণে মনে মনে থাকি দুৱাৰৰ বাহিৰলৈ নগৈ,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 ৩৫ অস, মোৰ কথা শুনিবলৈ এজন থকা হলে কেনে ভাল আছিল! চোৱা, এইয়া মোৰ চহিৰ চিন, সৰ্ব্বশক্তিমান জনাই মোক উত্তৰ দিয়ক; অস, মোৰ প্ৰতিবাদীয়ে লিখা দোষৰ পত্ৰ মোৰ ইয়াত থকা হলে, কেনে ভাল আছিল!
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
