المَزامِير 91

١ 1 الْمُحْتَمِي بِقُدْسِ أَقْدَاسِ الْعَلِيِّ، فِي ظِلِّ الْقَدِيرِ يَبِيتُ،

Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива.

٢ 2 أَقُولُ لِلرَّبِّ: أَنْتَ مَلْجَإِي وَحِصْنِي، إِلَهِي الَّذِي بِهِ وَثِقْتُ

Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам.

٣ 3 لأَنَّهُ يُنْقِذُكَ حَقّاً مِنْ فَخِّ الصَّيَّادِ وَمِنَ الْوَبَاءِ الْمُهْلِكِ.

Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора;

٤ 4 بِرِيشِهِ النَّاعِمِ يُظَلِّلُكَ، وَتَحْتَ أَجْنِحَتِهِ تَحْتَمِي، فَتَكُونُ لَكَ وُعُودُهُ الأَمِينَةُ تُرْساً وَمِتْرَاساً،

Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда.

٥ 5 فَلَا تَخَافُ مِنْ هَوْلِ اللَّيْلِ وَلَا مِنْ سَهْمٍ يَطِيرُ فِي النَّهَارِ.

Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању,

٦ 6 وَلَا مِنْ وَبَاءٍ يَسْرِي فِي الظَّلامِ، وَلَا مِنْ هَلاكٍ يُفْسِدُ فِي الظَّهِيرَةِ.

Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.

٧ 7 يَتَسَاقَطُ عَنْ جَانِبِكَ أَلْفُ إِنْسَانٍ، وَعَنْ يَمِينِكَ عَشَرَةُ آلافٍ، وَأَنْتَ لَا يَمَسُّكَ سُوءٌ.

Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

٨ 8 إِنَّمَا تُشَاهِدُ بِعَيْنَيْكَ مُعَاقَبَةَ الأَشْرَارِ.

Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима.

٩ 9 لأَنَّكَ قُلْتَ: الرَّبُّ مَلْجَإِي، وَاتَّخَذْتَ الْعَلِيَّ مَلاذاً،

Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште.

١٠ 10 فَلَنْ يُصِيبَكَ شَرٌّ وَلَنْ تَقْتَرِبَ بَلِيَّةٌ مِنْ مَسْكَنِكَ

Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје.

١١ 11 فَإِنَّهُ يُوصِي مَلائِكَتَهُ بِكَ لِكَيْ يَحْفَظُوكَ فِي جَمِيعِ طُرُقِكَ.

Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим.

١٢ 12 عَلَى أَيْدِيهِمْ يَحْمِلُونَكَ لِئَلّا تَصْدِمَ بِحَجَرٍ قَدَمَكَ.

На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом.

١٣ 13 تَطَأُ عَلَى الأَسَدِ وَالأَفْعَى، تَدُوسُ الشِّبْلَ وَالثُّعْبَانَ.

На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

١٤ 14 قَالَ الرَّبُّ: أُنَجِّيهِ لأَنَّهُ تَعَلَّقَ بِي. أُرَفِّعُهُ لأَنَّهُ عَرَفَ اسْمِي.

"Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје.

١٥ 15 يَدْعُونِي فَأَسْتَجِيبُ لَهُ، أُرَافِقُهُ فِي الضِّيقِ، أُنْقِذُهُ وَأُكْرِمُهُ

Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га.

١٦ 16 أُطِيلُ عُمْرَهُ، وَأُرِيهِ خَلاصِي.

Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје."