المَزامِير 91

١ 1 الْمُحْتَمِي بِقُدْسِ أَقْدَاسِ الْعَلِيِّ، فِي ظِلِّ الْقَدِيرِ يَبِيتُ،

Ti što prebivaš pod zaštitom Višnjega, što počivaš u sjeni Svemogućega,

٢ 2 أَقُولُ لِلرَّبِّ: أَنْتَ مَلْجَإِي وَحِصْنِي، إِلَهِي الَّذِي بِهِ وَثِقْتُ

reci Jahvi: “Zaklone moj! Utvrdo moja! Bože moj u koga se uzdam!”

٣ 3 لأَنَّهُ يُنْقِذُكَ حَقّاً مِنْ فَخِّ الصَّيَّادِ وَمِنَ الْوَبَاءِ الْمُهْلِكِ.

Jer on će te osloboditi od zamke ptičarske, od kuge pogubne.

٤ 4 بِرِيشِهِ النَّاعِمِ يُظَلِّلُكَ، وَتَحْتَ أَجْنِحَتِهِ تَحْتَمِي، فَتَكُونُ لَكَ وُعُودُهُ الأَمِينَةُ تُرْساً وَمِتْرَاساً،

Svojim će te krilima zaštititi i pod njegova ćeš se krila skloniti: Vjernost je njegova štit i obrana!

٥ 5 فَلَا تَخَافُ مِنْ هَوْلِ اللَّيْلِ وَلَا مِنْ سَهْمٍ يَطِيرُ فِي النَّهَارِ.

Nećeš se bojati strašila noćnoga ni strelice što leti danju,

٦ 6 وَلَا مِنْ وَبَاءٍ يَسْرِي فِي الظَّلامِ، وَلَا مِنْ هَلاكٍ يُفْسِدُ فِي الظَّهِيرَةِ.

ni kuge što se šulja kroz tmine, ni pošasti što hara o podne.

٧ 7 يَتَسَاقَطُ عَنْ جَانِبِكَ أَلْفُ إِنْسَانٍ، وَعَنْ يَمِينِكَ عَشَرَةُ آلافٍ، وَأَنْتَ لَا يَمَسُّكَ سُوءٌ.

Pa nek' padaju tisuće kraj tebe, deseci tisuća s desne tvoje, tebi se neće primaći!

٨ 8 إِنَّمَا تُشَاهِدُ بِعَيْنَيْكَ مُعَاقَبَةَ الأَشْرَارِ.

Tek što okom pogledaš, već ćeš vidjeti plaću grešnika.

٩ 9 لأَنَّكَ قُلْتَ: الرَّبُّ مَلْجَإِي، وَاتَّخَذْتَ الْعَلِيَّ مَلاذاً،

Jer Jahve je zaklon tvoj, Višnjega odabra sebi za okrilje.

١٠ 10 فَلَنْ يُصِيبَكَ شَرٌّ وَلَنْ تَقْتَرِبَ بَلِيَّةٌ مِنْ مَسْكَنِكَ

Neće te snaći nesreća, nevolja se neće prikučiti šatoru tvojemu.

١١ 11 فَإِنَّهُ يُوصِي مَلائِكَتَهُ بِكَ لِكَيْ يَحْفَظُوكَ فِي جَمِيعِ طُرُقِكَ.

Jer anđelima svojim zapovjedi da te čuvaju na svim putima tvojim.

١٢ 12 عَلَى أَيْدِيهِمْ يَحْمِلُونَكَ لِئَلّا تَصْدِمَ بِحَجَرٍ قَدَمَكَ.

Na rukama će te nositi da se ne spotakneš o kamen.

١٣ 13 تَطَأُ عَلَى الأَسَدِ وَالأَفْعَى، تَدُوسُ الشِّبْلَ وَالثُّعْبَانَ.

Nogom ćeš gaziti lava i ljuticu, zgazit ćeš lavića i zmiju.

١٤ 14 قَالَ الرَّبُّ: أُنَجِّيهِ لأَنَّهُ تَعَلَّقَ بِي. أُرَفِّعُهُ لأَنَّهُ عَرَفَ اسْمِي.

Izbavit ću ga jer me ljubi, zakrilit ga jer poznaje ime moje.

١٥ 15 يَدْعُونِي فَأَسْتَجِيبُ لَهُ، أُرَافِقُهُ فِي الضِّيقِ، أُنْقِذُهُ وَأُكْرِمُهُ

Zazvat će me, a ja ću ga uslišiti, s njim ću biti u nevolji, spasit ću ga i proslaviti.

١٦ 16 أُطِيلُ عُمْرَهُ، وَأُرِيهِ خَلاصِي.

Nasitit ću ga danima mnogim, pokazat' mu spasenje svoje.”