المَزامِير 89

١ 1 قَصِيدَةٌ تَعْلِيمِيَّةٌ لإِيثَانَ الأَزْرَاحِيِّ أَتَرَنَّمُ بِمَرَاحِمِ الرَّبِّ إِلَى الأَبَدِ، وَأُعْلِنُ بِفَمِي أَمَانَتَكَ مِنْ جِيلٍ إِلَى جِيلٍ،

Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.

٢ 2 لأَنِّي قُلْتُ إِنَّ مَرَاحِمَكَ ثَابِتَةٌ إِلَى الأَبَدِ، وَقَدْ ثَبَّتَّ فِي السَّمَاوَاتِ أَمَانَتَكَ.

Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

٣ 3 قَدْ قُلْتَ: إِنِّي أَقَمْتُ عَهْداً مَعَ الْمَلِكِ الَّذِي اخْتَرْتُهُ، أَقْسَمْتُ لِدَاوُدَ عَبْدِي.

"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:

٤ 4 أُثَبِّتُ نَسْلَكَ إِلَى الأَبَدِ، وَأُبْقِي عَرْشَكَ قَائِماً مِنْ جِيلٍ إِلَى جِيلٍ.

Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."

٥ 5 السَّمَاوَاتُ نَفْسُهَا تُشِيدُ بِعَجَائِبِكَ أَيُّهَا الرَّبُّ، وَالْمَلائِكَةُ الْقِدِّيسُونَ بِأَمَانَتِكَ.

Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.

٦ 6 فَمَنْ فِي السَّمَاءِ يُعَادِلُ الرَّبَّ؟ لَيْسَ بَيْنَ الْكَائِنَاتِ السَّمَاوِيَّةِ مَنْ يُمَاثِلُهُ.

Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

٧ 7 إِنَّهُ إِلَهٌ مَهُوبٌ جِدّاً فِي مَحْفَلِ المَلائِكَةِ الْقِدِّيسِينَ، وَمَخُوفٌ كَثِيراً عِنْدَ جَمِيعِ الْمُحِيطِينَ بِهِ.

Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.

٨ 8 مَنْ مِثْلُكَ أَيُّهَا الرَّبُّ إِلَهَ الْجُنُودِ، الرَّبُّ الْقَدِيرُ، وَأَمَانَتُكَ مُحِيطَةٌ بِكَ؟

Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.

٩ 9 أَنْتَ مُتَسَلِّطٌ عَلَى هِيَاجِ الْبَحْرِ، فَتُهَدِّئُ أَمْوَاجَهُ عِنْدَ ارْتِفَاعِهَا.

Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.

١٠ 10 أَنْتَ سَحَقْتَ قُوَّةَ مِصْرَ فَصَارَتْ كَقَتِيلٍ. وَبَدَّدْتَ أَعْدَاءَكَ بِقُدْرَتِكَ الْعَظِيمَةِ.

Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.

١١ 11 أَنْتَ مَلِكُ السَّمَاوَاتِ وَالأَرْضِ أَيْضاً. أَنْتَ مُؤَسِّسُ الْمَسْكُونَةِ وَكُلِّ مَا فِيهَا.

Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.

١٢ 12 أَنْتَ خَالِقُ الشِّمَالِ وَالْجَنُوبِ، وَبِاسْمِكَ يَتَرَنَّمُ جَبَلَا تَابُورَ وَحَرْمُونَ.

Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.

١٣ 13 أَنْتَ ذُو الْقُدْرَةِ الْعَظِيمَةِ. يَدُكَ قَوِيَّةٌ وَيُمْنَاكَ رَفِيْعَةٌ.

Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.

١٤ 14 الْبِرُّ وَالْقَضَاءُ قَاعِدَتَا عَرْشِكَ، الرَّحْمَةُ وَالْحَقُّ يَتَقَدَّمَانِ حَضْرَتَكَ.

Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.

١٥ 15 طُوبَى لِلشَّعْبِ الَّذِي يَسْتَجِيبُ لِهُتَافِ الْبُوقِ فَيَسْلُكُ فِي نُورِ مُحَيَّاكَ أَيُّهَا الرَّبُّ.

Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;

١٦ 16 بِاسْمِكَ يَبْتَهِجُونَ طُولَ النَّهَارِ، وَبِبِرِّكَ يَسْمُونَ.

Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.

١٧ 17 فَإِنَّكَ أَنْتَ قُوَّتُهُمُ الَّتِي بِها يَفْخَرُونَ، وَبِرِضَاكَ يَعْلُو شَأْنُنَا.

Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.

١٨ 18 لأَنَّ الرَّبَّ هُوَ حِمَايَتُنَا، وَمَلِكُنَا هُوَ قُدُّوسُ إِسْرَائِيلَ.

Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.

١٩ 19 فَبِالرُّؤْيَا كَلَّمْتَ أَنْبِيَاءَكَ قَدِيماً وَقُلْتَ لِعَبِيدِكَ الأُمَنَاءِ: هَيَّأْتُ عَوْناً لِلْجَبَّارِ وَرَفَّعْتُ شَابّاً مِنَ الشَّعْبِ.

Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.

٢٠ 20 وَجَدْتُ دَاوُدَ عَبْدِي فَمَسَحْتُهُ بِزَيْتِي الْمُقَدَّسِ.

Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.

٢١ 21 أُثَبِّتُهُ بِيَدِي، وَأُشَدِّدُهُ بِقُوَّتِي.

Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.

٢٢ 22 لَا يَبْتَزُّهُ عَدُوٌّ، وَلَا يُضَايِقُهُ الإِنْسَانُ الأَثِيمُ.

Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

٢٣ 23 إِنَّمَا أَسْحَقُ أَعْدَاءَهُ أَمَامَهُ، وَأَصْرَعُ مُبْغِضِيهِ.

Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

٢٤ 24 أَمَانَتِي وَرَحْمَتِي تُرَافِقَانِهِ، وَبِاسْمِي يَعْلُو شَأْنُهُ.

Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

٢٥ 25 أُطْلِقُ يَدَهُ عَلَى الْبِحَارِ وَيَمِينَهُ عَلَى الأَنْهَارِ.

Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.

٢٦ 26 هُوَ يَدْعُونِي قَائِلاً: أَنْتَ أَبِي وَإِلَهِي وَصَخْرَةُ خَلاصِي.

Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.

٢٧ 27 أُقِيمُهُ بِكْراً يَسْمُو عَلَى مُلُوكِ الأَرْضِ.

И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

٢٨ 28 أَحْفَظُ رَحْمَتِي لَهُ إِلَى الأَبَدِ، وَيَثْبُتُ لَهُ عَهْدِي.

Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.

٢٩ 29 أُدِيمُ إِلَى الأَبَدِ نَسْلَهُ وَعَرْشَهُ دَوَامَ السَّمَاوَاتِ.

Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.

٣٠ 30 إِنِ انْحَرَفَ بَنُوهُ عَنْ طَاعَةِ شَرِيعَتِي وَلَمْ يَسْلُكُوا وَفْقَ أَحْكَامِي،

Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;

٣١ 31 إِنْ نَقَضُوا فَرَائِضِي وَلَمْ يُرَاعُوا وَصَايَايَ،

Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,

٣٢ 32 فَإِنِّي أَفْتَقِدُ مَعْصِيَتَهُمْ بِالْعَصَا وَإِثْمَهُمْ بِالْبَلايَا.

Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

٣٣ 33 وَلَكِنِّي لَا أَنْزِعُ رَحْمَتِي عَنْهُ، وَلَا أَنْكُثُ وَعْدِي.

Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

٣٤ 34 عَهْدِي لَا أَنْقُضُهُ، وَلَا أُبْدِلُ مَا نَطَقَ بِهِ فَمِي.

Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.

٣٥ 35 فَقَدْ أَقْسَمْتُ بِقَدَاسَتِي مَرَّةً، وَلَا أَكْذِبُ عَلَى دَاوُدَ:

Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

٣٦ 36 نَسْلُهُ يَدُومُ إِلَى الدَّهْرِ، وَعَرْشُهُ يَبْقَى أَمَامِي بَقَاءَ الشَّمْسِ.

Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;

٣٧ 37 يَظَلُّ ثَابِتاً إِلَى الأَبَدِ ثَبَاتَ الْقَمَرِ الشَّاهِدِ الأَمِينِ فِي السَّمَاءِ.

Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."

٣٨ 38 لَكِنَّكَ رَفَضْتَ وَرَذَلْتَ وَغَضِبْتَ عَلَى الْمَلِكِ الَّذِي مَسَحْتَهُ،

А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;

٣٩ 39 وَتَنَكَّرْتَ لِعَهْدِكَ مَعَ عَبْدِكَ، لَطَّخْتَ تَاجَهُ بِالتُّرَابِ.

Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.

٤٠ 40 هَدَمْتَ كُلَّ أَسْوَارِهِ وَحَوَّلْتَ حُصُونَهُ خَرَاباً.

Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

٤١ 41 نَهَبَهُ كُلُّ عَابِرِي السَّبِيلِ، وَصَارَ هُزْأَةً عِنْدَ جِيرَانِهِ.

Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.

٤٢ 42 رَفَعْتَ يَمِينَ ظَالِمِيهِ وَأَبْهَجْتَ جَمِيعَ أَعْدَائِهِ.

Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.

٤٣ 43 رَدَدْتَ حَدَّ سَيْفِهِ، وَلَمْ تَنْصُرْهُ فِي الْقِتَالِ.

Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;

٤٤ 44 أَبْطَلْتَ بَهَاءَهُ وَطَرَحْتَ عَرْشَهُ أَرْضاً.

Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;

٤٥ 45 قَصَّرْتَ أَيَّامَ شَبَابِهِ وَغَطَّيْتَهُ بِالْخِزْيِ.

Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

٤٦ 46 حَتَّى مَتَى يَا رَبُّ؟ هَلْ إِلَى الأَبَدِ تَظَلُّ مُحْتَجِباً عَنِّي، يَتَّقِدُ غَضَبُكَ كَالنَّارِ؟

Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?

٤٧ 47 اذْكُرْ قِصَرَ عُمْرِي وَأَنَّكَ خَلَقْتَ كُلَّ بَنِي آدَمَ لِلزَّوَالِ.

Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?

٤٨ 48 أَيُّ إِنْسَانٍ يَحْيَا وَلَا يَرَى الْمَوْتَ؟ وَمَنْ يُنَجِّي نَفْسَهُ مِنْ قَبْضَةِ الْهَاوِيَةِ؟ (Sheol h7585)

Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)

٤٩ 49 أَيْنَ مَرَاحِمُكَ السَّالِفَةُ يَا رَبُّ، الَّتِي أَقْسَمْتَ فِي أَمَانَتِكَ أَنْ تُظْهِرَهَا لِدَاوُدَ عَبْدِكَ؟

Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

٥٠ 50 اذْكُرْ يَا رَبُّ عَارَ عَبِيدِكَ الَّذِي تَحَمَّلْتُهُ فِي صَدْرِي مِنْ جَمِيعِ الشُّعُوبِ،

Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,

٥١ 51 الْعَارَ الَّذِي عَيَّرَنَا بِهِ أَعْدَاؤُكَ يَا رَبُّ، إذْ عَيَّرُوا خَطْوَاتِ الْمَلِكِ الَّذِي مَسَحْتَهُ.

Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.

٥٢ 52 تَبَارَكَ الرَّبُّ إِلَى الأَبَدِ. آمِينَ ثُمَّ آمِين.

Благословен Господ увек! Амин, амин.