المَزامِير 82

١ 1 مَزْمُورٌ لآسَافَ. اللهُ يَتَرَأَّسُ سَاحَةَ قَضَائِهِ، وَعَلَى القُضَاةِ يُصْدِرُ حُكْماً.

Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:

٢ 2 حَتَّى مَتَى تَقْضُونَ بِالظُّلْمِ وَتَنْحَازُونَ إِلَى الأَشْرَارِ؟

"Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?

٣ 3 احْكُمُوا لِلذَّلِيلِ وَالْيَتِيمِ. وَأَنْصِفُوا الْمِسْكِينَ وَالْبَائِسَ.

Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте.

٤ 4 أَنْقِذُوا الْمِسْكِينَ وَالْفَقِيرَ؛ أَنْقِذُوهُمَا مِنْ قَبْضَةِ الأَشْرَارِ.

Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.

٥ 5 هُمْ مِنْ غَيْرِ مَعْرِفَةٍ وَفَهْمٍ، يَتَمَشَّوْنَ فِي الظُّلْمَةِ وَتَتَزَعْزَعُ أُسُسُ الأَرْضِ مِنْ كَثْرَةِ الْجَوْرِ.

Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.

٦ 6 أَنَا قُلْتُ: «إِنَّكُمْ آلِهَةٌ، وَجَمِيعَكُمْ بَنُو الْعَلِيِّ.

Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви.

٧ 7 لَكِنَّكُمْ سَتَمُوتُونَ كَالْبَشَرِ، وَتَنْتَهِي حَيَاتُكُمْ مِثْلَ كُلِّ الرُّؤَسَاءِ».

Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете."

٨ 8 قُمْ يَا اللهُ قُمْ. دِنِ الأَرْضَ، لأَنَّكَ أَنْتَ تَمْتَلِكُ الأُمَمَ بِأَسْرِهَا.

Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи.