المَزامِير 76

١ 1 لِقَائِدِ الْمُنْشِدِينَ. عَلَى الآلاتِ الْوَتَرِيَّةِ. مَزْمُورٌ لآسَافَ. تَسْبِيحَةٌ. اللهُ مَعْرُوفٌ فِي يَهُوذَا وَاسْمُهُ مُعَظَّمٌ فِي إِسْرَائِيلَ.

Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово.

٢ 2 خَيْمَتُهُ فِي أُورُشَلِيمَ وَمَسْكَنُهُ فِي جَبَلِ صِهْيَوْنَ.

У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону.

٣ 3 هُنَاكَ حَطَّمَ السِّهَامَ الْبَارِقَةَ، وَالتُّرْسَ وَالسَّيْفَ وَكُلَّ أَسْلِحَةِ الْحَرْبِ.

Онде је поломио крилате стреле луку, штит и мач и рат.

٤ 4 أَنْتَ أَمْجَدُ وَأَعْظَمُ جَلالاً مِنَ الْجِبَالِ الْخَالِدَةِ

Ти си светао; дивнији од гора хајдучких.

٥ 5 سَلَبْتَ أَبْطَالَهُمْ، فَنَامُوا نَوْمَ الْمَوْتِ، وَلَمْ تَنْفَعْهُمْ قُدْرَاتُهُمْ.

Који су јуначког срца посташе плен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.

٦ 6 مِنْ زَجْرِكَ يَا إِلَهَ يَعْقُوبَ تُصْرَعُ الْفُرْسَانُ وَالْخُيُولُ.

Од претње Твоје, Боже Јаковљев, дремљу кола и коњ.

٧ 7 إِنَّمَا أَنْتَ مَهُوبٌ، فَمَنْ يَقِفُ أَمَامَكَ فِي غَضَبِكَ؟

Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш?

٨ 8 مِنَ السَّمَاءِ أَصْدَرْتَ حُكْماً فَلَمَّا سَمِعَتْهُ الأَرْضُ فَزِعَتْ وَصَمَتَتْ.

С неба јављаш суд; земља се препада и ћути,

٩ 9 كَانَ ذَلِكَ عِنْدَمَا قُمْتَ لِلْقَضَاءِ لِتُخَلِّصَ وُدَعَاءَ الأَرْضِ كُلَّهُمْ.

Кад Бог устаје на суд, да помогне свима који страдају на земљи.

١٠ 10 حَقّاً يَحْمَدُكَ غَضَبُ الإِنْسَانِ، وَمَا تَبَقَّى مِنَ الْغَضَبِ تَتَمَنْطَقُ أَنْتَ بِهِ.

И гнев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гневом.

١١ 11 انْذِرُوا وَأَوْفُوا لِلرَّبِّ إِلَهِكُمْ. يَا جَمِيعَ مَنْ حَوْلَهُ قَدِّمُوا هَدِيَّةً لِلْمَهُوبِ،

Полажите и извршујте завете Господу Богу свом; сви који сте око Њега, носите даре Страшноме.

١٢ 12 فَهُوَ يَسْتَأْصِلُ أَرْوَاحَ رُؤَسَاءِ الأَرْضِ، وَيُرْهِبُ مُلُوكَهَا الْعُظَمَاءَ.

Он укроћава дух кнезовима, Он је страшан царевима земаљским.