المَزامِير 33

١ 1 سَبِّحُوا الرَّبَّ أَيُّهَا الأَبْرَارُ، فَإِنَّ الْحَمْدَ يَلِيقُ بِالْمُسْتَقِيمِينَ.

Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити.

٢ 2 اشْكُرُوا الرَّبَّ عَلَى الْعُودِ، رَنِّمُوا لَهُ بِرَبَابَةٍ ذَاتِ عَشَرَةِ أَوْتَارٍ.

Славите Господа гуслама, ударајте Му у псалтир од десет жица.

٣ 3 اعْزِفُوا أَمْهَرَ عَزْفٍ مَعَ الْهُتَافِ، رَنِّمُوا لَهُ تَرْنِيمَةً جَدِيدَةً.

Певајте Му песму нову, сложно ударајте подвикујући;

٤ 4 فَإِنَّ كَلِمَةَ الرَّبِّ مُسْتَقِيمَةٌ وَهُوَ يَصْنَعُ كُلَّ شَيْءٍ بِالأَمَانَةِ.

Јер је права реч Господња, и свако дело Његово истинито.

٥ 5 يُحِبُّ الْبِرَّ وَالْعَدْلَ. وَرَحْمَتُهُ تَغْمُرُ الأَرْضَ.

Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља.

٦ 6 بِكَلِمَةٍ مِنَ الرَّبِّ صُنِعَتِ السَّمَاوَاتُ وَبِنَسْمَةِ فَمِهِ كُلُّ مَجْمُوعَاتِ الْكَوَاكِبِ.

Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.

٧ 7 يَجْمَعُ الْبِحَارَ كَكَوْمَةٍ وَالْلُّجَجَ فِي أَهْرَاءٍ.

Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме.

٨ 8 لِتَخَفِ الرَّبَّ الأَرْضُ كُلُّهَا، وَلْيُوَقِّرْهُ جَمِيعُ سُكَّانِ الْعَالَمِ.

Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред Њим све што живи по васиљени;

٩ 9 قَالَ كَلِمَةً فَكَانَ. وَأَمَرَ فَصَارَ!

Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се.

١٠ 10 الرَّبُّ أَحْبَطَ مُؤَامَرَةَ الأُمَمِ. أَبْطَلَ أَفْكَارَ الشُّعُوبِ.

Господ разбија намере незнабошцима, уништава помисли народима.

١١ 11 أَمَّا مَقَاصِدُ الرَّبِّ فَتَثْبُتُ إِلَى الأَبَدِ، وَأَفْكَارُ قَلْبِهِ تَدُومُ مَدَى الدُّهُورِ.

Намера је Господња тврда довека, мисли срца његова од колена на колено.

١٢ 12 طُوبَى لِلأُمَّةِ الَّتِي الرَّبُّ إِلَهُهَا، وَلِلشَّعْبِ الَّذِي اخْتَارَهُ مِيرَاثاً لَهُ:

Благо народу, коме је Бог Господ, племену, које је Он изабрао себи за наслеђе.

١٣ 13 يَنْظُرُ الرَّبُّ مِنَ السَّماوَاتِ فَيَرَى بَنِي الْبَشَرِ أَجْمَعِينَ.

С неба гледа Господ, види све синове људске;

١٤ 14 وَمِنْ مَقَامِ سُكْنَاهُ يُرَاقِبُ جَمِيعَ سُكَّانِ الأَرْضِ.

С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи.

١٥ 15 فَهُوَ جَابِلُ قُلُوبِهِمْ جَمِيعاً وَالْعَلِيمُ بِكُلِّ أَعْمَالِهِمْ.

Он је створио сва срца њихова, Он и зна сва дела њихова.

١٦ 16 لَا يَخْلُصُ الْمَلِكُ بِالْجَيْشِ الْعَظِيمِ، وَلَا الْجَبَّارُ بِشِدَّةِ الْقُوَّةِ.

Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага;

١٧ 17 بَاطِلاً يَرْجُو النَّصْرَ مَنْ يَتَّكِلُ عَلَى الْخَيْلِ، فَإِنَّهَا لَا تُنَجِّي رَغْمَ قُوَّتِهَا.

Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити.

١٨ 18 هُوَذَا عَيْنُ الرَّبِّ عَلَى خَائِفِيهِ، الْمُتَّكِلِينَ عَلَى رَحْمَتِهِ،

Гле, око је Господње на онима који Га се боје, и на онима који чекају милост Његову.

١٩ 19 لِيُنْقِذَ نُفُوسَهُمْ مِنَ الْمَوْتِ وَيَسْتَحْيِيَهُمْ فِي الْمَجَاعَةِ.

Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године.

٢٠ 20 أَنْفُسُنَا تَنَتَظِرُ الرَّبَّ. عَوْنُنَا وَتُرْسُنَا هُوَ.

Душа се наша узда у Господа; Он је помоћ наша и штит наш.

٢١ 21 بِهِ تَفْرَحُ قُلُوبُنَا، لأَنَّنَا عَلَى اسْمِهِ الْقُدُّوسِ تَوَكَّلْنَا.

О Њему се весели срце наше; јер се у свето име Његово уздамо.

٢٢ 22 لِتَكُنْ يَا رَبُّ رَحْمَتُكَ عَلَيْنَا بِمُقْتَضَى رَجَائِنَا فِيكَ.

Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе.