المَزامِير 26

١ 1 لِدَاوُدَ رَبُّ أَظْهِرْ بَرَاءَتِي لأَنِّي قَدْ سَلَكْتُ بِكَمَالِي، وَعَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ فَلَا أَتَزَعْزَعُ

Суди ми, Господе, јер у простоти својој ходим и у Господа се уздам; нећу се поколебати.

٢ 2 افْحَصْنِي أَيُّهَا الرَّبُّ وَاخْتَبِرْنِي. امْتَحِنْ دَخَائِلِي وَقَلْبِي،

Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи шта је у мени и срце моје.

٣ 3 لأَنَّ رَحْمَتَكَ نُصْبَ عَيْنَيَّ، وَقَدْ سَلَكْتُ فِي حَقِّكَ.

Јер је милост Твоја пред очима мојим, и ходим у истини Твојој.

٤ 4 لَمْ أُجَالِسْ أَهْلَ الْبَاطِلِ وَمَعَ الْمُنَافِقِينَ لَا أَشْتَرِكُ.

Не седим с безумницима, и с лукавима се не мешам.

٥ 5 بَلْ أَبْغَضْتُ مَعْشَرَ فَاعِلِي الإِثْمِ، وَلَمْ أَجْلِسْ مَعَ الأَشْرَارِ.

Ненавидим друштво безаконичко, и с безбожницима не седим.

٦ 6 أَغْسِلُ يَدَيَّ عُرْبُونَ بَرَاءَتِي وَأَنْضَمُّ إِلَى الْمُجْتَمِعِينَ حَوْلَ مَذْبَحِكَ يَا رَبُّ.

Умивам правдом руке своје, и идем око жртвеника Твог, Господе,

٧ 7 مُتَرَنِّماً بِصَوْتِ الْحَمْدِ وَأُحَدِّثُ بِأَعْمَالِكَ الْعَجِيبَةِ كُلِّهَا.

Да разглашујем хвалу Твоју и казујем сва чудеса Твоја.

٨ 8 رَبُّ، قَدْ أَحْبَبْتُ الإِقَامَةَ فِي بَيْتِكَ، حَيْثُ يَحِلُّ مَجْدُكَ.

Господе! Омилео ми је стан дома Твог, и место насеља славе Твоје.

٩ 9 فَلَا تَجْمَعْ نَفْسِي مَعَ الْخَاطِئِينَ، وَلَا حَيَاتِي مَعَ سَافِكِي الدَّمِ،

Немој душу моју погубити, ни живот мој с крвопиоцима,

١٠ 10 الَّذِينَ أَيْدِيهِمْ مُلَوَّثَةٌ بِالسُّوءِ، وَيَمِينُهُمْ مَلأَى بِالرِّشْوَةِ.

Којима је злочинство у рукама, и којима је десница пуна мита.

١١ 11 أَمَّا أَنَا فَبِكَمَالِي أَسْلُكُ، فَافْدِنِي وَتَحَنَّنْ عَلَيَّ.

А ја ходим у простоти својој, избави ме, и смилуј се на ме.

١٢ 12 قَدَمَايَ مُنْتَصِبَتَانِ عَلَى طَرِيقٍ مُسْتَوِيَةٍ، وَأُرَنِّمُ لِلرَّبِّ جَهْراً فِي مَحَافِلِ الْعِبَادَةِ.

Нога моја стоји на правом путу; на скупштинама ћу благосиљати Господа.