المَزامِير 130

١ 1 تَرْنِيمَةُ الْمَصَاعِدِ أَيُّهَا الرَّبُّ إِيَّاكَ أَدْعُو مِنَ الأَعْمَاقِ.

Из дубине вичем к Теби, Господе!

٢ 2 فَاسْمَعْ يَا رَبُّ صَوْتِي، وَلْتَكُنْ أُذُنَاكَ مُرْهَفَتَيْنِ إِلَى صَوْتِ تَضَرُّعِي.

Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.

٣ 3 إِنْ كُنْتَ يَا رَبُّ تَتَرَصَّدُ الآثَامَ، فَمَنْ يَسْتَطِيعُ الْوُقُوفَ فِي مَحْضَرِكَ؟

Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?

٤ 4 وَلأَنَّكَ مَصْدَرُ الْغُفْرَانِ فَإِنَّ جَمِيعَ النَّاسِ يَهَابُونَكَ.

Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.

٥ 5 انْتَظَرْتُكَ يَا رَبُّ. نَفْسِي تَنْتَظِرُكَ، وَفِي كَلِمَتِكَ رَجَائِي.

Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.

٦ 6 نَفْسِي تَنْتَظِرُ الرَّبَّ بِلَهْفَةٍ أَكْثَرَ مِنْ لَهْفَةِ الْحُرَّاسِ مُتَرَقِّبِي الصُّبْحِ.

Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

٧ 7 لِيَتَرَجَّ إِسْرَائِيلُ الرَّبَّ، لأَنَّ مِنْهُ الرَّحْمَةَ وَالْفِدَاءَ الْكَثِيرَ.

Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.

٨ 8 وَهُوَ يَفْدِي إِسْرَائِيلَ مِنْ جَمِيعِ آثَامِهِ.

И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.