المَزامِير 119

١ 1 طُوبَى لِلسَّالِكِينَ فِي طَرِيقِ الكَمَالِ، طَرِيقِ شَرِيعَةِ الرَّبِّ.

Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

٢ 2 طُوبَى لِمَنْ يَحْفَظُونَ وَصَايَا الرَّبِّ، الَّذِينَ يَطْلُبُونَهُ بِكُلِّ الْقَلْبِ،

Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;

٣ 3 وَلَا يَرْتَكِبُونَ إِثْماً، إِنَّمَا فِي طُرُقِهِ يَسِيرُونَ.

Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!

٤ 4 أَنْتَ أَوْصَيْتَ بِحِفْظِ وَصَايَاكَ وَالعَمَلِ بِها كُلِّهَا.

Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.

٥ 5 لَيْتَكَ تُوَجِّهُ طُرُقِي لِمُمَارَسَةِ فَرَائِضِكَ.

Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!

٦ 6 عِنْدَئِذٍ لَا أَخْزَى إِذَا تَأَمَّلْتُ فِي جَمِيعِ وَصَايَاكَ.

Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;

٧ 7 أَحْمَدُكَ بِقَلْبٍ مُسْتَقِيمٍ لأَنِّي أَدْرَكْتُ أَحْكَامَكَ الْعَادِلَةَ.

Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.

٨ 8 سَأَحْفَظُ وَصَايَاكَ، فَلَا تَتْرُكْنِي أَبَداً.

Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.

٩ 9 بِمَاذَا يُزَكِّي الشَّابُّ مَسْلَكَهُ؟ بِطَاعَتِهِ لِكَلِمَتِكَ.

Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.

١٠ 10 لِذَلِكَ طَلَبْتُكَ بِكُلِّ قَلْبِي، فَلَا تَدَعْنِي أَضِلُّ عَنْ وَصَايَاكَ.

Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.

١١ 11 خَبَأْتُ كَلامَكَ فِي قَلْبِي، لِئَلّا أُخْطِئَ إِلَيْكَ.

У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.

١٢ 12 مُبَارَكٌ أَنْتَ يَا رَبُّ. عَلِّمْنِي فَرَائِضَكَ.

Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.

١٣ 13 بِشَفَتَيَّ أَعْلَنْتُ جَمِيعَ الأَحْكَامِ الَّتِي نَطَقْتَ بِها.

Устима својим јављам све судове уста Твојих.

١٤ 14 بِطَرِيقِ شَهَادَاتِكَ قَدْ سُرِرْتُ أَكْثَرَ مِنْ سُرُورِ الْحَائِزِ عَلَى كُلِّ غِنىً.

На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.

١٥ 15 أَتَأَمَّلُ وَصَايَاكَ، وَأَحْفَظُ سُبُلَكَ.

О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.

١٦ 16 بِفَرائِضِكَ أَتَلَذَّذُ، وَلَا أَنْسَى كَلِمَتَكَ.

Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.

١٧ 17 أَحْسِنْ إِلَيَّ أَنَا عَبْدِكَ، فَأَحْيَا وَأَعْمَلَ بِكَلِمَتِكَ.

Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.

١٨ 18 افْتَحْ عَيْنَيَّ فَأَرَى عَجَائِبَ مِنْ شَرِيعَتِكَ.

Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;

١٩ 19 غَرِيبٌ أَنَا فِي الأَرْضِ فَلَا تَحْجُبْ عَنِّي وَصَايَاكَ.

Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.

٢٠ 20 تَتَلَهَّفُ نَفْسِي شَوْقاً إِلَى أَحْكَامِكَ دَائِماً.

Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.

٢١ 21 أَنْتَ تَزْجُرُ الْمُتَكَبِّرِينَ الْمَلْعُونِينَ الَّذِينَ يَضِلُّونَ عَنْ وَصَايَاكَ.

Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.

٢٢ 22 انْتَزِعْ عَارِي وَهَوَانِي، لأَنَّنِي أُرَاعِي وَصَايَاكَ.

Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.

٢٣ 23 جَلَسَ الرُّؤَسَاءُ وَتَآمَرُوا عَلَيَّ. أَمَّا أَنَا، عَبدَكَ، فَبَقِيتُ أَتَأَمَّلُ فِي فَرَائِضِكَ.

Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.

٢٤ 24 وَصَايَاكَ الشَّاهِدَةُ أَيْضاً هِيَ مَسَرَّتِي، وَأَنَا أَسْتَشِيرُهَا دَائِماً.

Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.

٢٥ 25 (أَنَا يَائِسٌ) أَرْقُدُ مُلْتَصِقاً بالتُّرَابِ، فَأَحْيِنِي حَسَبَ وَعْدِكَ.

Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.

٢٦ 26 اعْتَرَفْتُ بِمَا جَنَيْتُ فَاسْتَجَبْتَ لِي. عَلِّمْنِي فَرَائِضَكَ.

Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

٢٧ 27 فَهِّمْنِي طَرِيقَ أَوَامِرِكَ، فَأَتَأَمَّلَ فِي أَعْمَالِكَ الْعَجِيبَةِ.

Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.

٢٨ 28 نَفْسِي ذَائِبَةٌ مِنَ الْحُزْنِ. قَوِّنِي بِحَسَبِ وَعْدِكَ.

Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.

٢٩ 29 أَبْعِدْ عَنِّي طَرِيقَ الْغَوَايَةِ وَبِرَحْمَتِكَ لَقِّنِّي شَرِيعَتَكَ.

Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

٣٠ 30 قَدِ اخْتَرْتُ طَرِيقَ الْحَقِّ، إذْ وَضَعْتُ أَحْكَامَكَ أَمَامِي.

Пут истини избрах, законе Твоје тражим.

٣١ 31 الْتَزَمْتُ بِوَصَايَاكَ الشَّاهِدَةِ لَكَ يَا رَبُّ فَلَا تُخْزِنِي.

Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.

٣٢ 32 أَجِدُّ مُسْرِعاً فِي طَرِيقِ وَصَايَاكَ، لأَنَّكَ تَشْرَحُ قَلْبِي.

Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.

٣٣ 33 يَا رَبُّ، عَلِّمْنِي طَرِيقَ فَرَائِضِكَ فَأُرَاعِيَهَا إِلَى النِّهَايَةِ.

Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.

٣٤ 34 أَعْطِنِي فَهْماً لأَحْفَظَ شَرِيعَتَكَ وَأَعْمَلَ بِها بِكُلِّ قَلْبِي.

Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.

٣٥ 35 اهْدِنِي فِي سَبِيلِ وَصَايَاكَ، فَفِيهَا بَهْجَتِي.

Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.

٣٦ 36 اجْتَذِبْ قَلْبِي نَحْوَ شَهَادَاتِكَ بَعِيداً عَنْ مَطَامِعِ الْمَالِ.

Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

٣٧ 37 حَوِّلْ عَيْنَيَّ عَنْ رُؤْيَةِ الْبَاطِلِ، وَفِي طَرِيقِكَ أَحْيِنِي.

Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

٣٨ 38 حَقِّقْ لِعَبْدِكَ قَوْلَكَ، الَّذِي وَعَدْتَ بِهِ مُتَّقِيكَ.

Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.

٣٩ 39 أَزِلْ عَنِّي الْعَارَ الَّذِي أَخْشَاهُ، لأَنَّ أَحْكَامَكَ صَالِحَةٌ.

Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.

٤٠ 40 هَا قَدْ رَغِبْتُ فِي وَصَايَاكَ. بِعَدْلِكَ أَحْيِنِي.

Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.

٤١ 41 أَنْعِمْ عَلَيَّ يَا رَبُّ بِرَحْمَتِكَ وَخَلاصِكَ حَسَبَ كَلامِكَ.

Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.

٤٢ 42 فَأَرُدَّ عَلَى مُعَيِّرِيَّ، لأَنِّي أَثِقُ بِوَعْدِكَ.

И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.

٤٣ 43 لَا تَنْزِعْ كَلِمَةَ الْحَقِّ مِنْ فَمِي لأَنَّ رَجَائِي فِي أَحْكَامِكَ،

Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.

٤٤ 44 فَأَحْفَظَ شَرِيعَتَكَ دَائِماً، إِلَى الدَّهْرِ وَالأَبَدِ،

И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.

٤٥ 45 وَأَسْلُكَ فِي رَحَابَةِ الْحُرِّيَّةِ، لأَنِّي الْتَمَسْتُ أَوَامِرَكَ.

Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.

٤٦ 46 سَأَتَحَدَّثُ بِشَهَادَاتِكَ أَمَامَ الْمُلُوكِ وَلَا يَعْتَرِينِي الْخِزْيُ،

Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.

٤٧ 47 وَأَتَلَذَّذُ بِوَصَايَاكَ الَّتِي أَحْبَبْتُهَا،

Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.

٤٨ 48 وَأَرْفَعُ كَفَّيَّ إِلَى وَصَايَاكَ الَّتِي أَحْبَبْتُهَا وَأَتَأَمَّلُ فِي فَرَائِضِكَ.

Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.

٤٩ 49 حَقِّقْ لِعَبْدِكَ وَعْدَكَ الَّذِي جَعَلْتَنِي أَنْتَظِرُهُ.

Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.

٥٠ 50 وَعْدُكَ يُنْعِشُنِي إِذْ هُوَ تَعْزِيَتِي فِي ضِيقِي.

У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.

٥١ 51 جَاوَزَ الْمُتَكَبِّرُونَ الْحَدَّ فِي السُّخْرِيَةِ بِي، لَكِنْ عَنْ شَرِيعَتِكَ لَمْ أَمِلْ.

Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.

٥٢ 52 تَذَكَّرْتُ أَحْكَامَكَ مُنْذُ الدَّهْرِ يَا رَبُّ، فَتَعَزَّيْتُ.

Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.

٥٣ 53 تَوَلّانِي الْغَيْظُ مِنَ الأَشْرَارِ الَّذِينَ نَبَذُوا شَرِيعَتَكَ.

Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.

٥٤ 54 صَارَتْ فَرَائِضُكَ تَرْنِيمَاتٍ لِي فِي أَرْضِ غُرْبَتِي.

Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.

٥٥ 55 ذَكَرْتُ فِي اللَّيْلِ اسْمَكَ يَا رَبُّ، وَحَفِظْتُ شَرِيعَتَكَ.

Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.

٥٦ 56 هَذَا مَا حَظِيتُ بِهِ لأَنِّي رَاعَيْتُ وَصَايَاكَ.

То је моје, да чувам заповести Твоје.

٥٧ 57 أَنْتَ يَا رَبُّ نَصِيبِي، فَأَعِدُكَ بِطَاعَةِ شَرِيعَتِكَ.

Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.

٥٨ 58 طَلَبْتُ وَجْهَكَ مِنْ كُلِّ قَلْبِي: ارْحَمْنِي حَسَبَ وَعْدِكَ.

Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.

٥٩ 59 تَأَمَّلْتُ فِي انْحِرَافِي فَعُدْتُ وَتَحَوَّلْتُ نَحْوَ شَهَادَاتِكَ.

Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.

٦٠ 60 أَسْرَعْتُ مِنْ غَيْرِ تَوَانٍ إِلَى الْعَمَلِ بِوَصَايَاكَ.

Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.

٦١ 61 قَامَ الأَشْرَارُ بِالإِيقَاعِ بِي، وَلَكِنِّي لَمْ أَنْسَ شَرِيعَتَكَ.

Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.

٦٢ 62 أَسْتَيْقِظُ فِي مُنْتَصَفِ اللَّيْلِ لأَحْمَدَكَ مِنْ أَجْلِ أَحْكَامِكَ الْعَادِلَةِ.

У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.

٦٣ 63 رَفِيقٌ أَنَا لِكُلِّ الَّذِينَ يَتَّقُونَكَ، وَلِحَافِظِي وَصَايَاكَ.

У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.

٦٤ 64 رَحْمَتُكَ يَا رَبُّ قَدْ عَمَّتِ الأَرْضَ فَعَلِّمْنِي فَرَائِضَكَ.

Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.

٦٥ 65 صَنَعْتَ خَيْراً يَا رَبُّ مَعِي أَنَا عَبْدَكَ كَمَا وَعَدْتَ.

Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.

٦٦ 66 هَبْنِي رُوحَ تَمْيِيزٍ وَمَعْرِفَةً، لأَنِّي آمَنْتُ بِوَصَايَاكَ.

Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.

٦٧ 67 ضَلَلْتُ قَبْلَ أَنْ أَدَّبْتَنِي، أَمَّا الآنَ فَحَفِظْتُ كَلامَكَ.

Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.

٦٨ 68 أَنْتَ صَالِحٌ وَمُحْسِنٌ فَعَلِّمْنِي فَرَائِضَكَ.

Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

٦٩ 69 لَفَّقَ الْمُتَكَبِّرُونَ عَلَيَّ أَقْوَالاً كَاذِبَةً، أَمَّا أَنَا فَبِكُلِّ قَلْبِي أَحْفَظُ وَصَايَاكَ.

Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.

٧٠ 70 غَلُظَ قَلْبُهُمْ وَتَقَسَّى، أَمَّا أَنَا فَأَتَمَتَّعُ بِشَرِيعَتِكَ.

Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.

٧١ 71 كَانَ مَا ذُقْتُ مِنْ هَوَانٍ لِخَيْرِي فَتَعَلَّمْتُ فَرَائِضَكَ.

Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.

٧٢ 72 شَرِيعَةُ فَمِكَ خَيْرٌ لِي مِنْ كُلِّ ذَهَبِ الْعَالَمِ وَفِضَّتِهِ.

Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.

٧٣ 73 يَدَاكَ صَنَعَتَانِي وَكَوَّنَتَانِي، فَهَبْنِي فَهْماً لأَتَعَلَّمَ وَصَايَاكَ.

Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.

٧٤ 74 فَيَرَانِي مُتَّقُوكَ وَيَفْرَحُونَ، لأَنِّي انْتَظَرْتُ كَلامَكَ.

Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.

٧٥ 75 قَدْ عَلِمْتُ يَا رَبُّ أَنَّ أَحْكَامَكَ عَادِلَةٌ، وَأَنَّكَ بِالْحَقِّ أَدَّبْتَنِي.

Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.

٧٦ 76 فَلْتَكُنْ رَحْمَتُكَ تَعْزِيَةً لِي، بِمُقْتَضَى وَعْدِكَ لِعَبْدِكَ.

Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.

٧٧ 77 لِتَأْتِنِي مَرَاحِمُكَ فَأَحْيَا، لأَنَّ شَرِيعَتَكَ هِيَ مُتْعَتِي.

Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.

٧٨ 78 لِيَخْزَ الْمُتَكَبِّرُونَ لأَنَّهُمُ افْتَرَوْا عَلَيَّ زُوراً، أَمَّا أَنَا فَأَتَأَمَّلُ فِي وَصَايَاكَ.

Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.

٧٩ 79 لِيَنْضَمَّ إِلَيَّ مُتَّقُوكَ وَعَارِفُو شَهَادَاتِكَ.

Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.

٨٠ 80 لِيَكُنْ قَلْبِي مُتَعَلِّقاً بِكَامِلِ فَرَائِضِكَ، فَلَا أَخْزَى.

Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.

٨١ 81 تَتَلَهَّفُ نَفْسِي إِلَى خَلاصِكَ. رَجَائِي هُوَ كَلِمَتُكَ.

Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.

٨٢ 82 كَلَّتْ عَيْنَايَ فِي انْتِظَارِ كَلامِكَ، وَأَنَا أَقُولُ: مَتَى تُعَزِّينِي؟

Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?

٨٣ 83 أَصْبَحْتُ كَقِرْبَةِ خَمْرٍ أَتْلَفَتْهَا الْحَرَارَةُ وَالدُّخَانُ، وَلَكِنِّي لَمْ أَنْسَ فَرَائِضَكَ.

Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.

٨٤ 84 كَمْ هِي أَيَّامُ عُمْرِ عَبْدِكَ؟ مَتَى تُنْزِلُ الْقَضَاءَ بِالَّذِينَ يَضْطَهِدُونَنِي؟

Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

٨٥ 85 الْمُتَكَبِّرُونَ الَّذِينَ يَعْصَوْنَ شَرِيعَتَكَ حَفَرُوا لِي حُفَراً.

Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.

٨٦ 86 وَصَايَاكَ كُلُّهَا صَادِقَةٌ. زُوراً يَضْطَهِدُونَنِي فَأَغِثْنِي.

Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

٨٧ 87 لَوْلَا قَلِيلٌ لأَفْنَوْنِي مِنَ الأَرْضِ، لَكِنِّي لَمْ أَتْرُكْ شَرِيعَتَكْ.

Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.

٨٨ 88 أَحْيِنِي بِمُقْتَضَى رَحْمَتِكَ، فَأُطِيعَ شَرَائِعَكَ.

По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.

٨٩ 89 يَا رَبُّ كَلِمَتُكَ تَدُومُ ثَابِتَةً فِي السَّمَاوَاتِ إِلَى الأَبَدِ.

Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,

٩٠ 90 مِنْ جِيلٍ إِلَى جِيلٍ أَمَانَتُكَ. أَنْتَ أَسَّسْتَ الأَرْضَ فَلَنْ تَتَزَعْزَعَ.

Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.

٩١ 91 بِمُوْجِبِ أَحْكَامِكَ تَثْبُتُ الْيَوْمَ، لأَنَّ الْكُلَّ خُدَّامٌ لَكَ.

По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.

٩٢ 92 لَوْ لَمْ تَكُنْ شَرِيعَتُكَ مُتْعَتِي، لَهَلَكْتُ فِي مَذَلَّتِي،

Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.

٩٣ 93 لَنْ أَنْسَى وَصَايَاكَ أَبَداً، لأَنَّكَ بِها وَهَبْتَنِي الْحَيَاةَ.

Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.

٩٤ 94 أَنَا لَكَ، فَخَلِّصْنِي، لأَنِّي الْتَمَسْتُ وَصَايَاكَ.

Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.

٩٥ 95 تَرَبَّصَ بِيَ الأَشْرَارُ لِيُهْلِكُونِي، لَكِنِّي أَتَأَمَّلُ فِي شَهَادَاتِكَ.

Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.

٩٦ 96 رَأَيْتُ لِكُلِّ كَمَالٍ حَدّاً، أَمَّا وَصِيَّتُكَ فَلَا حَدَّ لَهَا.

Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.

٩٧ 97 كَمْ أَحْبَبْتُ شَرِيعَتَكَ، إِنَّهَا مَوْضُوعُ تَأَمُّلِي طُولَ النَّهَارِ.

Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.

٩٨ 98 وَصِيَّتُكَ جَعَلَتْنِي أَحْكَمَ مِنْ أَعْدَائِي، لأَنَّهَا نَصِيبِي إِلَى الأَبَدِ.

Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.

٩٩ 99 صِرْتُ أَكْثَرَ فَهْماً مِنْ مُعَلِّمِيَّ، لأَنَّ شَهَادَاتِكَ هِيَ مَوْضُوعُ تَأَمُّلِي.

Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.

١٠٠ 100 صِرْتُ أَكْثَرَ فِطْنَةً مِنَ الشُّيُوخِ، لأَنِّي رَاعَيْتُ وَصَايَاكَ.

Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.

١٠١ 101 مَنَعْتُ قَدَمَيَّ عَنْ سُلُوكِ كُلِّ طَرِيقِ شَرٍّ، لِكَيْ أَحْفَظَ كَلامَكَ.

Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.

١٠٢ 102 لَمْ أَبْتَعِدْ عَنْ أَحْكَامِكَ لأَنَّكَ هَكَذَا عَلَّمْتَنِي.

Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.

١٠٣ 103 مَا أَحْلَى أَقْوَالَكَ لِمَذَاقِي. إِنَّهَا أَحْلَى مِنَ الْعَسَلِ فِي فَمِي.

Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!

١٠٤ 104 مِنْ وَصَايَاكَ اكْتَسَبْتُ فِطْنَةً لِذَلِكَ أَبْغَضْتُ كُلَّ طَرِيقٍ بَاطِلٍ.

Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

١٠٥ 105 سِرَاجٌ لِرِجْلِي كَلامُكَ وَنُورٌ لِسَبِيلِي.

Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.

١٠٦ 106 أَقْسَمْتُ يَمِيناً مُوَثَّقَةً أَنْ أَحْفَظَ أَحْكَامَكَ الْعَادِلَةَ.

Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.

١٠٧ 107 قَاسَيْتُ جِدّاً فَأَنْعِشْنِي يَا رَبُّ بِمُقْتَضَى وَعْدِكَ.

Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.

١٠٨ 108 تَقَبَّلْ يَا رَبُّ صَلَوَاتِ شُكْرِي، وَعَلِّمْنِي أَحْكَامَكَ.

Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

١٠٩ 109 نَفْسِي دَائِماً فِي كَفِّي، لَكِنِّي لَا أَنْسَى شَرِيعَتَكَ.

Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.

١١٠ 110 نَصَبَ الأَشْرَارُ لِي فَخّاً فَتَفَادَيْتُهُ لأَنِّي لَمْ أَضِلَّ عَنْ وَصَايَاكَ.

Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.

١١١ 111 اتَّخَذْتُ شَهَادَاتِكَ مِيرَاثاً إِلَى الأَبَدِ، لأَنَّهَا بَهْجَةُ قَلْبِي.

Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.

١١٢ 112 لَقَدْ عَزَمْتُ أَنْ أُتَمِّمَ فَرَائِضَكَ إِلَى أَنْ أَمُوتَ.

Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.

١١٣ 113 أَبْغَضْتُ ذَوِي الرَّأْيِ الْمُتَقَلِّبِ، أَمَّا شَرِيعَتُكَ فَأَحْبَبْتُ.

Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.

١١٤ 114 أَنْتَ مَلْجَإِي وَتُرْسِي، وَأَمَلِي فِي كَلِمَتِكَ.

Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.

١١٥ 115 ابْتَعِدُوا عَنِّي يَا فَاعِلِي الشَّرِّ، فَأَحْفَظَ وَصَايَا إِلَهِي.

Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.

١١٦ 116 كُنْ سَنَدِي كَمَا وَعَدْتَ، فَأَحْيَا وَلَا يَخِيبَ رَجَائِي.

Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

١١٧ 117 اعْضُدْنِي فَأَخْلُصَ، وَأُرَاعِيَ فَرَائِضَكَ دَائِماً.

Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.

١١٨ 118 احْتَقَرْتَ الضَّالِّينَ عَنْ فَرَائِضِكَ، وَمَكْرُهُمْ لَا يُجْدِيهِمْ نَفْعاً.

Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.

١١٩ 119 رَذَلْتَ جَمِيعَ أَشْرَارِ الأَرْضِ كَأَنَّهُمْ نُفَايَةٌ، لِذَلِكَ أَحْبَبْتُ شَهَادَاتِكَ.

Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.

١٢٠ 120 اقْشَعَرَّ بَدَنِي رُعْباً مِنْكَ وَجَزِعْتُ مِنْ أَحْكَامِكَ.

Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.

١٢١ 121 أَجْرَيْتُ قَضَاءً وَعَدْلاً، فَلَا تُسْلِمْنِي إِلَى ظَالِمِيَّ.

Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

١٢٢ 122 كُنْ ضَامِناً لِخَيْرِ عَبْدِكَ، فَلَا يَجُورَ عَلَيَّ الْمُتَكَبِّرُونَ.

Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.

١٢٣ 123 كَلَّتْ عَيْنَايَ اشْتِيَاقاً إِلَى خَلاصِكَ وَإِلَى تَحْقِيقِ وَعْدِكَ الأَمِينِ.

Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.

١٢٤ 124 عَامِلْ عَبْدَكَ بِمُقْتَضَى رَحْمَتِكَ، وَعَلِّمْنِي فَرَائِضَكَ.

Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.

١٢٥ 125 عَبْدُكَ أَنَا، فَهَبْنِي فَهْماً لأَعْرِفَ شَهَادَاتِكَ.

Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.

١٢٦ 126 يَا رَبُّ آنَ لَكَ أَنْ تَعْمَلَ، فَقَدْ نَقَضُوا شَرِيعَتَكَ.

Време је да Господ ради; оборише закон Твој.

١٢٧ 127 لِذَلِكَ أُحِبُّ وَصَايَاكَ أَكْثَرَ مِنَ الذَّهَبِ الْخَالِصِ،

Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.

١٢٨ 128 وَلأَنِّي أَحْسِبُ كُلَّ فَرَائِضِكَ مُسْتَقِيمَةً فِي كُلِّ شَيْءٍ، أُبْغِضُ كُلَّ طَرِيقٍ بَاطِلٍ.

Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.

١٢٩ 129 مَا أَعْجَبَ شَهَادَاتِكَ. لِذَلِكَ تُرَاعِيهَا نَفْسِي.

Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.

١٣٠ 130 فَتْحُ كَلامِكَ يُنِيرُ الذِّهْنَ، وَيَهِبُ الْبُسَطَاءَ فَهْماً.

Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.

١٣١ 131 فَغَرْتُ فَمِي لاهِثاً اشْتِيَاقاً إِلَى وَصَايَاكَ.

Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.

١٣٢ 132 الْتَفِتْ إِلَيَّ وَتَحَنَّنْ عَلَيَّ، كَمَا تَفْعَلُ دَائِماً مَعَ مُحِبِّيكَ.

Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.

١٣٣ 133 ثَبِّتْ خُطْوَاتِي فِي كَلِمَتِكَ، وَلَا تَدَعْ أَيَّ إِثْمٍ يَتَسَلَّطُ عَلَيَّ.

Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.

١٣٤ 134 حَرِّرْنِي مِنْ ظُلْمِ الإِنْسَانِ، فَأَحْفَظَ وَصَايَاكَ.

Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.

١٣٥ 135 أَضِئْ بِوَجْهِكَ عَلَى عَبْدِكَ، وَعَلِّمْنِي فَرَائِضَكَ.

Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.

١٣٦ 136 فَاضَتْ مِنْ عَيْنَيَّ يَنَابِيعُ دَمْعٍ، لأَنَّهُمْ لَمْ يُرَاعُوا شَرِيعَتَكَ.

Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.

١٣٧ 137 عَادِلٌ أَنْتَ يَا رَبُّ، وَأَحْكَامُكَ مُسْتَقِيمَةٌ.

Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.

١٣٨ 138 أَصْدَرْتَ أَوَامِرَكَ بِعَدْلٍ وَبِأَقْصَى الأَمَانَةِ.

Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.

١٣٩ 139 أَتَمَيَّزُ غَيْرَةً فِي دَاخِلِي، لأَنَّ أَعْدَائِي تَغَاضَوْا عَنْ كَلامِكَ.

Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.

١٤٠ 140 أَقْوَالُكَ مُمَحَّصَةٌ نَقِيَّةٌ، وَعَبْدُكَ أَحَبَّهَا.

Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.

١٤١ 141 صَغِيرُ الشَّأْنِ أَنَا وَحَقِيرٌ وَمَعَ ذَلِكَ لَمْ أَنْسَ وَصَايَاكَ.

Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.

١٤٢ 142 عَدْلُكَ عَدْلٌ أَبَدِيٌّ وَشَرِيعَتُكَ حَقٌّ.

Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.

١٤٣ 143 اسْتَوْلَى عَلَيَّ الضِّيقُ وَالشِّدَّةُ، وَلَا لَذَّةَ لِي إِلّا بِوَصَايَاكَ.

Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.

١٤٤ 144 شَهَادَاتُكَ عَدْلٌ إِلَى الأَبَدِ. فَهِّمْنِي إِيَّاهَا فَأَحْيَا.

Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.

١٤٥ 145 صَرَخْتُ إِلَيْكَ مِنْ كُلِّ قَلْبِي، فَاسْتَجِبْ لِي يَا رَبُّ، وَسَأُرَاعِي شَرَائِعَكَ.

Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.

١٤٦ 146 إِيَّاكَ دَعَوْتُ فَخَلِّصْنِي لأُطِيعَ شَهَادَاتِكَ.

Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.

١٤٧ 147 اسْتَيْقَظْتُ قَبْلَ الْفَجْرِ وَاسْتَغَثْتُ؛ رَجَائِي فِي كَلامِكَ.

Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.

١٤٨ 148 اللَّيْلَ كُلَّهُ أَظَلُّ مُسْتَيْقِظاً، أَتَأَمَّلُ فِي أَقْوَالِكَ

Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.

١٤٩ 149 اسْتَمِعْ لِي يَا رَبُّ بِمُقْتَضَى رَحْمَتِكَ، وَأَحْيِنِي بِمُوْجِبِ أَحْكَامِكَ.

Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.

١٥٠ 150 اقْتَرَبَ مِنِّي السَّاعُونَ وَرَاءَ الرَّذِيلَةِ، الْبَعِيدُونَ عَنْ شَرِيعَتِكَ.

Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.

١٥١ 151 إِنَّمَا أَنْتَ يَا رَبُّ أَقْرَبُ إِلَيَّ، وَوَصَايَاكَ كُلُّهَا حَقٌّ.

Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.

١٥٢ 152 مُنْذُ الْقَدِيمِ عَرَفْتُ مِنْ شَهَادَاتِكَ أَنَّكَ وَضَعْتَهَا لِتَثْبُتَ إِلَى الأَبَدِ.

Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.

١٥٣ 153 انْظُرْ إِلَى مَذَلَّتِي وَأَنْقِذْنِي، لأَنِّي لَمْ أَنْسَ شَرِيعَتَكَ.

Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.

١٥٤ 154 تَوَلَّ قَضِيَّتِي وَافْدِنِي، أَحْيِنِي حَسَبَ كَلِمَتِكَ.

Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.

١٥٥ 155 الْخَلاصُ بَعِيدٌ عَنِ الأَشْرَارِ، لأَنَّهُمْ لَا يَطْلُبُونَ فَرَائِضَكَ.

Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.

١٥٦ 156 مَا أَكْثَرَ مَرَاحِمَكَ يَا رَبُّ. أَحْيِنِي بِمُقْتَضَى أَحْكَامِكَ.

Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.

١٥٧ 157 كَثِيرُونَ هُمْ أَعْدَائِي وَمُضْطَهِدِيَّ، وَلَكِنِّي لَمْ أَحِدْ عَنْ شَهَادَاتِكَ.

Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.

١٥٨ 158 نَظَرْتُ إِلَى الْغَادِرِينَ شَزْراً، لأَنَّهُمْ لَمْ يُطِيعُوا كَلِمَتَكَ.

Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.

١٥٩ 159 انْظُرْ كَيْفَ أَحْبَبْتُ وَصَايَاكَ فَأَحْيِنِي يَا رَبُّ بِمُقْتَضَى رَحْمَتِكَ.

Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.

١٦٠ 160 كَلامُكَ بِأَسْرِهِ حَقٌّ، وَكُلُّ أَحْكَامِكَ إِلَى الأَبَدِ عَادِلَةٌ.

Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.

١٦١ 161 اضْطَهَدَنِي رُؤَسَاءُ مِنْ غَيْرِ عِلَّةٍ، لَكِنَّ قَلْبِي لَا يَهَابُ سِوَى كَلامِكَ.

Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.

١٦٢ 162 أَبْتَهِجُ بِكَلامِكَ كَبَهْجَةِ مَنْ عَثَرَ عَلَى غَنِيمَةٍ جَزِيلَةٍ.

Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.

١٦٣ 163 أَبْغَضْتُ الْكَذِبَ وَمَقَتُّهُ، أَمَّا شَرِيعَتُكَ فَأَحْبَبْتُهَا.

Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.

١٦٤ 164 سَبْعَ مَرَّاتٍ سَبَّحْتُكَ فِي النَّهَارِ عَلَى أَحْكَامِكَ الْعَادِلَةِ.

Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.

١٦٥ 165 سَلامٌ جَزِيلٌ لِمُحِبِّي شَرِيعَتِكَ، وَلَنْ يُعْثِرَهُمْ بِفَضْلِهَا شَيْءٌ

Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.

١٦٦ 166 رَجَوْتُ خَلاصَكَ يَا رَبُّ وَوَصَايَاكَ عَمِلْتُ.

Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.

١٦٧ 167 حَفِظَتْ نَفْسِي شَهَادَاتِكَ وَأَنَا أُحِبُّهَا جِدّاً.

Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.

١٦٨ 168 رَاعَيْتُ وَصَايَاكَ وَشَهَادَاتِكَ، وَجَمِيعُ أَعْمَالِي مَاثِلَةٌ أَمَامَكَ.

Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.

١٦٩ 169 لِيَصِلْ صُرَاخِي إِلَيْكَ يَا رَبُّ. هَبْنِي فَهْماً حَسَبَ كَلامِكَ.

Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.

١٧٠ 170 لِتَمْثُلْ طِلْبَتِي أَمَامَكَ. أَنْقِذْنِي بِمُوجِبِ وَعْدِكَ.

Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.

١٧١ 171 تَفِيضُ شَفَتَايَ تَسْبِيحاً إذْ تُعَلِّمُنِي فَرَائِضَكَ.

Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

١٧٢ 172 يَشْدُو لِسَانِي بِأَقْوَالِكَ، لأَنَّ جَمِيعَ وَصَايَاكَ عَدْلٌ.

Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.

١٧٣ 173 لِتُغِثْنِي يَدُكَ لأَنِّي اخْتَرْتُ وَصَايَاكَ.

Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;

١٧٤ 174 اشْتَقْتُ إِلَى خَلاصِكَ يَا رَبُّ؛ شَرِيعَتُكَ هِيَ مَسَرَّتِي.

Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.

١٧٥ 175 لِتَحْيَ نَفْسِي فَتُسَبِّحَكَ وَلْتَكُنْ أَحْكَامُكَ لِي عَوْناً.

Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.

١٧٦ 176 تِهْتُ كَخَرُوفٍ ضَالٍّ. فَابْحَثْ عَنْ عَبْدِكَ، فَإِنِّي لَمْ أَنْسَ وَصَايَاكَ.

Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.

The Creation of Light