المَزامِير 118

١ 1 اشْكُرُوا الرَّبَّ لأَنَّهُ صَالِحٌ، وَرَحْمَتَهُ إِلَى الأَبَدِ تَدُومُ.

Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.

٢ 2 لِيَقُلْ بَنُو إِسْرَائِيلَ: إِنَّ رَحْمَتَهُ إِلَى الأَبَدِ تَدُومُ.

Нека рече Израиљ да је довека милост Његова;

٣ 3 لِيَقُلْ بَيْتُ هَرُونَ: إِنَّ رَحْمَتَهُ إِلَى الأَبَدِ تَدُومُ.

Нека рече дом Аронов да је довека милост Његова;

٤ 4 لِيَقُلْ خَائِفُو الرَّبِّ: إِنَّ رَحْمَتَهُ إِلَى الأَبَدِ تَدُومُ.

Нека кажу сви који се боје Господа да је довека милост Његова.

٥ 5 دَعَوْتُ الرَّبَّ فِي الضِّيقِ فَأَجَابَنِي وَفَرَّجَ عَنِّي.

Из тескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо место Господ.

٦ 6 الرَّبُّ مَعِي فَلَا أَخَافُ. مَاذَا يَصْنَعُ بِي الْبَشَرُ؟

Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човек?

٧ 7 الرَّبُّ مَعِي. هُوَ مُعِينٌ لِي. سَأَرَى هَزِيمَةَ أَعْدَائِي.

Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.

٨ 8 اللُّجُوءُ إِلَى الرَّبِّ خَيْرٌ مِنَ الاعْتِمَادِ عَلَى الْبَشَرِ.

Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човека;

٩ 9 اللُّجُوءُ إِلَى الرَّبِّ خَيْرٌ مِنَ الاعْتِمَادِ عَلَى الْعُظَمَاءِ.

Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.

١٠ 10 حَاصَرَتْنِي جَمِيعُ الأُمَمِ، لَكِنِّي بِاسْمِ الرَّبِّ أُبِيدُهُمْ.

Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.

١١ 11 حَاصَرُونِي وَضَيَّقُوا عَلَيَّ، لَكِنِّي بِاسْمِ الرَّبِّ أُبِيدُهُمْ.

Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.

١٢ 12 حَاصَرُونِي كَالنَّحْلِ، (اشْتَعَلُوا) ثُمَّ انْطَفَأُوا كَنَارِ الشَّوْكِ. بِاسْمِ الرَّبِّ أُبِيدُهُمْ.

Опколише ме као пчеле саће, и угасише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих.

١٣ 13 دُفِعْتُ بِعُنْفٍ كَيْ أَسْقُطَ، لَكِنَّ الرَّبَّ عَضَدَنِي.

Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

١٤ 14 الرَّبُّ قُوَّتِي وَتَرْنِيمِي وَقَدْ صَارَ لِي خَلاصاً.

Господ је хвала моја и песма; Он ми поста Спаситељ.

١٥ 15 صَوْتُ هُتَافِ النَّصْرِ وَالْخَلاصِ فِي مَسَاكِنِ الأَبْرَارِ. يَمِينُ الرَّبِّ مُقْتَدِرَةٌ فِي فِعْلِهَا.

Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "Десница Господња даје силу;

١٦ 16 يَمِينُ الرَّبِّ مُرْتَفِعَةٌ. يَمِينُ الرَّبِّ مُقْتَدِرَةٌ فِي فِعْلِهَا.

Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."

١٧ 17 لَا أَمُوتُ بَلْ أَحْيَا وَأُذِيعُ أَعْمَالَ الرَّبِّ.

Нећу умрети, него ћу жив бити, и казивати дела Господња.

١٨ 18 تَأْدِيباً أَدَّبَنِي الرَّبُّ، وَإِلَى الْمَوْتِ لَمْ يُسْلِمْنِي.

Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.

١٩ 19 افْتَحُوا لِي أَبْوَابَ الْبِرِّ، فَأَدْخُلَ فِيهَا، وَأَشْكُرَ الرَّبَّ.

Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.

٢٠ 20 هَذَا البَابُ هُوَ مَدْخَلُ الأَبْرَارِ إِلَى مَحْضَرِ الرَّبِّ.

"Ево врата Господња, на која улазе праведници!"

٢١ 21 أَشْكُرُكَ لأَنَّكَ اسْتَجَبْتَ لِي وَصِرْتَ لِي مُخَلِّصاً.

Хвалим Те, што си ме услишио, и постао ми Спаситељ.

٢٢ 22 الْحَجَرُ الَّذِي رَفَضَهُ الْبَنَّاؤُونَ قَدْ صَارَ رَأَسَ الزَّاوِيَةِ.

Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.

٢٣ 23 مِنْ لَدَى الرَّبِّ كَانَ هَذَا، وَهُوَ مُدْهِشٌ فِي أَعْيُنِنَا.

То би од Господа и дивно је у нашим очима.

٢٤ 24 هَذَا هُوَ الْيَوْمُ الَّذِي أَعَدَّهُ الرَّبُّ، فِيهِ نَبْتَهِجُ وَنَفْرَحُ.

Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!

٢٥ 25 آهِ يَا رَبُّ خَلِّصْ. يَا رَبُّ اكْفُلْ لَنَا النَّجَاحَ.

О Господе, помози! О Господе, дај да буде у напредак!

٢٦ 26 مُبَارَكٌ الآتِي بِاسْمِ الرَّبِّ. بَارَكْنَاكُمْ مِنْ بَيْتِ الرَّبِّ.

Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњег.

٢٧ 27 الرَّبُّ هُوَ اللهُ وَبِنُورِهِ أَضَاءَ لَنَا. ارْبِطُوا الذَّبِيحَةَ بِحِبَالٍ إِلَى زَوَايَا الْمَذْبَحِ.

Господ је Бог крепак, и Он нас обасја; жртву празничну, везану врпцама, водите к роговима жртвенику.

٢٨ 28 إِلَهِي أَنْتَ، وَإِيَّاكَ أَشْكُرُ. إِلَهِي أَنْتَ وَإِيَّاكَ أُعَظِّمُ.

Ти си Бог мој, Тебе хвалим, Боже мој, Тебе узвишујем.

٢٩ 29 اشْكُرُوا الرَّبَّ لأَنَّهُ صَالِحٌ، وَرَحْمَتَهُ إِلَى الأَبَدِ تَدُومُ.

Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост Његова довека.