المَزامِير 107

١ 1 ارْفَعُوا الشُّكْرَ لِلرَّبِّ لأَنَّهُ صَالِحٌ، وَرَحْمَتَهُ إِلَى الأَبَدِ تَدُومُ.

Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.

٢ 2 لِيَقُلْ هَذَا مَفْدِيُّو الرَّبِّ، الَّذِينَ افْتَدَاهُمْ مِنْ يَدِ ظَالِمِهِمْ.

Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

٣ 3 لَمَّ شَتَاتَهُمْ مِنَ الْبُلْدَانِ: مِنَ الشَّرْقِ وَالْغَرْبِ، مِنَ الشِّمَالِ وَالْجَنُوبِ.

Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.

٤ 4 تَاهُوا فِي الْبَرِّيَّةِ، فِي صَحْرَاءَ بِلَا طَرِيقٍ، وَلَمْ يَجِدُوا مَدِينَةً يَسْكُنُونَ فِيهَا.

Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

٥ 5 جَاعُوا وَعَطِشُوا حَتَّى خَارَتْ نُفُوسُهُمْ فِي دَاخِلِهِمْ.

Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

٦ 6 فَاسْتَغَاثُوا بِالرَّبِّ فِي ضِيقِهِمْ، فَأَنْقَذَهُمْ مِنْ مَصَائِبِهِمْ.

Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

٧ 7 وَهَدَاهُمْ طَرِيقاً مُسْتَقِيماً لِيَتَوَجَّهُوا إِلَى مَدِينَةٍ لِلسَّكَنِ.

И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

٨ 8 فَلْيَرْفَعُوا الشُّكْرَ لِلرَّبِّ عَلَى رَحْمَتِهِ وَعَلَى عَجَائِبِهِ لِبَنِي آدَمَ.

Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

٩ 9 لأَنَّهُ أَشْبَعَ النَّفْسَ الْمُتَلَهِّفَةَ وَمَلأَ النَّفْسَ الْجَائِعَةَ خَيْراً.

Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

١٠ 10 كَانُوا جَالِسِينَ كَالأَسْرَى فِي الظَّلامِ وَظِلالِ الْمَوْتِ، مُوْثَقِينَ بِالذُّلِّ وَالْحَدِيدِ،

Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

١١ 11 لأَنَّهُمْ تَمَرَّدُوا عَلَى كَلامِ اللهِ، وَاسْتَهَانُوا بِمَشُورَةِ الْعَلِيِّ.

Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.

١٢ 12 فَأَذَلَّ قُلُوبَهُمْ بِالْجَهْدِ الْمُضْنِي. تَعَثَّرُوا وَلَمْ يَكُنْ مِنْ مُعِينٍ.

Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.

١٣ 13 ثُمَّ اسْتَغَاثُوا بِالرَّبِّ فِي ضِيقِهِمْ فَأَنْقَذَهُمْ مِنْ مَصَائِبِهِمْ.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

١٤ 14 أَخْرَجَهُمْ مِنَ الظَّلامِ وَظِلالِ الْمَوْتِ وَحَطَّمَ قُيُودَهُمْ.

Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.

١٥ 15 فَلْيَرْفَعُوا الشُّكْرَ لِلرَّبِّ عَلَى رَحْمَتِهِ، وَعَلَى عَجَائِبِهِ لِبَنِي آدَمَ.

Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

١٦ 16 لأَنَّهُ كَسَّرَ أَبْوَابَ النُّحَاسِ، وَقَطَّعَ عَوَارِضَ الْحَدِيدِ.

Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.

١٧ 17 سَفِهُوا فِي جَهْلِهِمْ وَسَقِمُوا مِنْ جَرَّاءِ آثَامِهِمْ.

Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.

١٨ 18 عَافَتْ أَنْفُسُهُمْ كُلَّ طَعَامٍ، فَصَارُوا عَلَى شَفَا الْمَوْتِ.

Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.

١٩ 19 ثُمَّ اسْتَغَاثُوا بِالرَّبِّ فِي ضِيقِهِمْ، فَأَنْقَذَهُمْ مِنْ مَصَائِبِهِمْ.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

٢٠ 20 أَصْدَرَ أَمْرَهُ فَشَفَاهُمْ، وَخَلَّصَهُمْ مِنْ مَهَالِكِهِمْ.

Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.

٢١ 21 فَلْيَرْفَعُوا الشُّكْرَ لِلرَّبِّ عَلَى رَحْمَتِهِ، وَعَلَى عَجَائِبِهِ لِبَنِي آدَمَ.

Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

٢٢ 22 وَلْيُقَرِّبُوا لَهُ ذَبَائِحَ الشُّكْرِ، وَيُحَدِّثُوا بِأَعْمَالِهِ بِتَرَانِيمِ الْفَرَحِ.

И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!

٢٣ 23 رَكِبَ بَعْضُهُمُ الْبِحَارَ فِي السُّفُنِ التِّجَارِيَّةِ، لِيَكْسَبُوا رِزْقَهُمْ،

Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

٢٤ 24 وَرَأَوْا أَعْمَالَ الرَّبِّ وَعَجَائِبَهُ فِي عُمْقِ الْمِيَاهِ.

Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

٢٥ 25 فَإِنَّهُ بِأَمْرِهِ أَثَارَ رِيحاً عَاصِفَةً فَأَهَاجَتْ أَمْوَاجَ الْبَحْرِ

Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,

٢٦ 26 فَارْتَفَعَتِ السُّفُنُ إِلَى الأَعَالِي، ثُمَّ هَبَطَتْ إِلَى الأَعْمَاقِ، حَتَّى ذَابَتْ نُفُوسُهُمْ مِنَ الْفَزَعِ.

Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

٢٧ 27 تَمَايَلُوا وَتَرَنَّحُوا مِثْلَ السَّكْرَانِ، وَأَعْيَتْهُمُ الْحِيلَةُ.

Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

٢٨ 28 ثُمَّ اسْتَغَاثُوا بِالرَّبِّ فِي ضِيقِهِمْ، فَأَنْقَذَهُمْ مِنْ مَصَائِبِهِمْ.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

٢٩ 29 هَدَّأَ الْعَاصِفَةَ الشَّدِيدَةَ، وَسَكَّنَ الأَمْوَاجَ.

Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.

٣٠ 30 فَفَرِحُوا بِهُدُوئِهَا، ثُمَّ اقْتَادَهُمْ إِلَى الْمَرْفَأ الْمَنْشُودِ.

Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

٣١ 31 فَلْيَرْفَعُوا الشُّكْرَ عَلَى رَحْمَتِهِ، وَعَلَى عَجَائِبِهِ لِبَنِي آدَمَ.

Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

٣٢ 32 وَلْيُعَظِّمُوهُ فِي مَحْفَلِ الشَّعْبِ، وَلْيُسَبِّحُوهُ فِي اجْتِمَاعِ الشُّيُوخِ.

Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!

٣٣ 33 إِنَّهُ يُحَوِّلُ الأَنْهَارَ إِلَى قِفَارٍ، وَيَنَابِيعَ الْمَاءِ إِلَى أَرْضٍ عَطْشَى.

Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

٣٤ 34 يَجْعَلُ الْحُقُولَ الْخَصِيبَةَ أَرْضاً مَلِحَةً جَرْدَاءَ مِنْ جَرَّاءِ شَرِّ سُكَّانِهَا.

Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.

٣٥ 35 يُحَوِّلُ الْبَرِّيَّةَ إِلَى وَاحَةٍ، وَالأَرْضَ الْقَاحِلَةَ يَنَابِيعَ مِيَاهٍ.

Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,

٣٦ 36 يُسْكِنُ هُنَاكَ الْجِيَاعَ فَيُنْشِئُونَ مَدِينَةً آهِلَةً.

И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

٣٧ 37 وَيَزْرَعُونَ حُقُولاً وَيَغْرِسُونَ كُرُوماً تُنْتِجُ لَهُمْ غِلَالاً وَفِيرَةً.

Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.

٣٨ 38 وَيُبَارِكُهُمْ أَيْضاً فَيَتَكَاثَرُونَ جِدّاً، وَلَا يَدَعُ مَوَاشِيَهُمْ تَتَنَاقَصُ.

Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.

٣٩ 39 عِنْدَمَا يَقِلُّ الشَّعْبُ وَيَذِلُّ بِفِعْلِ الضِّيقِ وَالْبَلايَا وَالأَحْزَانِ،

Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

٤٠ 40 يَصُبُّ اللهُ الْهَوَانَ عَلَى الرُّؤَسَاءِ، وَيُضِلُّهُمْ فِي أَرْضِ تِيهٍ لَيْسَ فِيهَا طَرِيقٌ.

Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.

٤١ 41 لَكِنَّهُ يُنْقِذُ الْمُحْتَاجِينَ مِنَ الْبُؤْسِ، وَيُكَثِّرُ عَشَائِرَهُمْ مِثْلَ قُطْعَانِ الْغَنَمِ.

Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

٤٢ 42 يَرَى الْمُسْتَقِيمُونَ هَذَا وَيَفْرَحُونَ، أَمَّا الأَثَمَةُ فَيَخْرَسُونَ.

Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

٤٣ 43 فَلْيَتَأَمَّلْ كُلُّ حَكِيمٍ فِي هَذِهِ الأُمُورِ، وَيُمْعِنِ النَّظَرَ فِي مَرَاحِمِ الرَّبِّ.

Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.