الأمثال 3

١ 1 يَا ابْنِي لَا تَنْسَ تَعَالِيمِي، وَلْيُرَاعِ قَلْبُكَ وَصَايَايَ.

Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.

٢ 2 لأَنَّهَا تَمُدُّ فِي أَيَّامِ عُمْرِكَ، وَتَزِيدُكَ سِنِي حَيَاةٍ وَسَلاماً.

Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.

٣ 3 لَا تَدَعِ الرَّحْمَةَ وَالأَمَانَةَ تَتَخَلَّيَانِ عَنْكَ، بَلْ تَقَلَّدْهُمَا فِي عُنُقِكَ، وَاكْتُبْهُمَا عَلَى صَفْحَةِ قَلْبِكَ،

Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.

٤ 4 فَتَحْظَى بِالرِّضَى وَحُسْنِ السِّيرَةِ فِي عُيُونِ اللهِ وَالنَّاسِ.

Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.

٥ 5 اتَّكِلْ عَلَى الرَّبِّ بِكُلِّ قَلْبِكَ، وَعَلَى فِطْنَتِكَ لَا تَعْتَمِدْ.

Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.

٦ 6 اعْرِفِ الرَّبَّ فِي كُلِّ طُرُقِكَ وَهُوَ يُقَوِّمُ سُبُلَكَ.

На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.

٧ 7 لَا تَكُنْ حَكِيماً فِي عَيْنَيْ نَفْسِكَ بَلِ اتَّقِ الرَّبَّ وَحِدْ عَنِ الشَّرِّ،

Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.

٨ 8 فَيَتَمَتَّعَ جَسَدُكَ بِالصِّحَّةِ، وَتَتَمَتَّعَ عِظَامُكَ بِالارْتِوَاءِ.

То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.

٩ 9 أَكْرِمِ الرَّبَّ مِنْ مَالِكَ، وَمِنْ أَوَائِلِ غَلَّاتِ مَحَاصِيلِكَ.

Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;

١٠ 10 فَتَمْتَلِئَ مَخَازِنُكَ وَفْرَةً، وَتَفِيضَ مَعَاصِرُكَ خَمْراً.

И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.

١١ 11 يَا ابْنِي لَا تَحْتَقِرْ تَأْدِيبَ الرَّبِّ وَلا تَكْرَهْ تَوْبِيخَهُ،

Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.

١٢ 12 لأَنَّ مَنْ يُحِبُّهُ الرَّبُّ يُؤَدِّبُهُ، وَيُسَرُّ بِهِ كَمَا يُسَرُّ أَبٌ بِابْنِهِ.

Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.

١٣ 13 طُوبَى لِلإِنْسَانِ الَّذِي عَثَرَ عَلَى الْحِكْمَةِ وَلِلرَّجُلِ الَّذِي أَحْرَزَ فَهْماً،

Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.

١٤ 14 لأَنَّ مَكَاسِبَهَا أَفْضَلُ مِنْ مَكَاسِبِ الْفِضَّةِ، وَأَرْبَاحَهَا خَيْرٌ مِنْ أَرْبَاحِ الذَّهَبِ الْخَالِصِ.

Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.

١٥ 15 هِيَ أَثْمَنُ مِنَ الْجَوَاهِرِ، وَكُلُّ نَفَائِسِكَ لَا تُعَادِلُهَا.

Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.

١٦ 16 فِي يَمِينِهَا حَيَاةٌ مَدِيدَةٌ وَفِي يَسَارِهَا غِنىً وَجَاهٌ.

Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.

١٧ 17 طُرُقُهَا طُرُقُ نِعَمٍ، وَدُرُوبُهَا دُرُوبُ سَلامٍ.

Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.

١٨ 18 هِيَ شَجَرَةُ حَيَاةٍ لِمَنْ يَتَشَبَّثُ بِها، وَهَنِيئاً لِمَنْ يَتَمَسَّكُ بِها.

Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

١٩ 19 بِالْحِكْمَةِ أَسَّسَ الرَّبُّ الأَرْضَ، وَبِالْفِطْنَةِ ثَبَّتَ السَّمَاوَاتِ فِي مَوَاضِعِهَا.

Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.

٢٠ 20 بِعِلْمِهِ تَفَجَّرَتِ اللُّجَجُ، وَقَطَرَ السَّحَابُ نَدىً.

Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.

٢١ 21 فَلا تَبْرَحْ يَا ابْنِي هَذِهِ مِنْ أَمَامِ عَيْنَيْكَ وَاعْمَلْ بِالرَّأْيِ الصَّائِبِ وَالتَّدْبِيرِ.

Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;

٢٢ 22 فَيَكُونَ هَذَانِ حَيَاةً لِنَفْسِكَ وَقَلادَةً تُجَمِّلُ عُنُقَكَ.

И биће живот души твојој и накит грлу твом.

٢٣ 23 فَتَسْلُكُ آنَئِذٍ فِي طَرِيقِكَ آمِناً وَلا تَتَعَثَّرُ قَدَمُكَ.

Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.

٢٤ 24 إِذَا اضْطَجَعْتَ لَا يَعْتَرِيكَ خَوْفٌ، بَلْ تَرْقُدُ مُتَمَتِّعاً بِالنَّوْمِ اللَّذِيذِ.

Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.

٢٥ 25 لَا تَفْزَعْ مِنْ بَلِيَّةٍ مُبَاغِتَةٍ، وَلا مِمَّا يَجْرِي عَلَى الأَشْرَارِ مِنْ خَرَابٍ إِذَا حَلَّ بِهِمْ.

Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.

٢٦ 26 لأَنَّ الرَّبَّ يَكُونُ مُعْتَمَدَكَ، وَيَصُونُ رِجْلَكَ مِنَ الشَّرَكِ.

Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.

٢٧ 27 لَا تَحْجُبِ الإِحْسَانَ عَنْ أَهْلِهِ كُلَّمَا كَانَ فِي وُسْعِكَ أَنْ تَقُومَ بِهِ.

Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.

٢٨ 28 لَا تَقُلْ لِجَارِكَ: «اذْهَبِ الآنَ، ثُمَّ عُدْ ثَانِيَةً. غَداً أُعْطِيكَ مَا تَطْلُبُ»، طَالَمَا لَدَيْكَ مَا يَطْلُبُ.

Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.

٢٩ 29 لَا تَتَآمَرْ بِالشَّرِّ عَلَى جَارِكَ الْمُقِيمِ مُطْمَئِنّاً إِلَى جُوَارِكَ.

Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.

٣٠ 30 لَا تُخَاصِمْ أَحَداً مِنْ غَيْرِ عِلَّةٍ طَالَمَا لَمْ يُؤْذِكَ.

Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.

٣١ 31 لَا تَغَرْ مِنَ الظَّالِمِ وَلا تَخْتَرْ طُرُقَهُ.

Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.

٣٢ 32 لأَنَّ الْمُلْتَوِيَ رِجْسٌ لَدَى الرَّبِّ، أَمَّا الْمُسْتَقِيمُونَ فَهُمْ أَهْلُ ثِقَتِهِ.

Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.

٣٣ 33 لَعْنَةُ الرَّبِّ تَنْصَبُّ عَلَى بَيْتِ الشِّرِّيرِ، لَكِنَّهُ يُبَارِكُ مَسْكَنَ الصِّدِّيقِ.

Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.

٣٤ 34 يَسخَرُ مِنَ الْمُسْتَكْبِرِينَ السَّاخِرِينَ، وَيُغْدِقُ رِضَاهُ عَلَى الْمُتَوَاضِعِينَ

Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.

٣٥ 35 يَرِثُ الْحُكَمَاءُ كَرَامَةً، أَمَّا الْحَمْقَى فَيَرْتَدُونَ الْعَارَ.

Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.