أيُّوب 20

١ 1 فَأَجَابَ صُوفَرُ النَّعْمَاتِيُّ:

А Софар Намаћанин одговори и рече:

٢ 2 «إِنَّ خَوَاطِرِي، مِنْ جَرَّاءِ كَلامِكَ، تَحْفِزُنِي لِلْكَلامِ وَتُثِيرُنِي لِلرَّدِّ عَلَيْكَ.

Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

٣ 3 سَمِعْتُ تَوْبِيخاً يُعَيِّرُنِي، وَأَجَابَنِي رُوحٌ مِنْ فِطْنَتِي.

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

٤ 4 أَمَا عَلِمْتَ هَذَا مُنْذُ الْقِدَمِ، مُنْذُ أَنْ خُلِقَ الإِنْسَانُ عَلَى الأَرْضِ،

Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

٥ 5 أَنَّ طَرَبَ الشِّرِّيرِ إِلَى حِينٍ، وَأَنَّ فَرَحَ الْفَاجِرِ إِلَى لَحْظَةٍ؟

Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

٦ 6 مَهْمَا بَلَغَتْ كِبْرِيَاؤُهُ السَّمَاوَاتِ وَمَسَّتْ هَامَتُهُ الْغَمَامَ،

Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

٧ 7 فَإِنَّهُ سَيَبِيدُ كَبِرَازِهِ، فَيَتَسَاءَلُ الَّذِينَ يَعْرِفُونَهُ، مُنْدَهِشِينَ: أَيْنَ هُوَ؟

Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

٨ 8 يَتَلاشَى كَحُلْمٍ وَلا يَبْقَى مِنْهُ أَثَرٌ، وَيَضْمَحِلُّ كَرُؤْيَا اللَّيْلِ،

Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

٩ 9 وَالْعَيْنُ الَّتِي أَبْصَرَتْهُ لَا تَعُودُ تَرَاهُ ثَانِيَةً، وَلا يُعَايِنُهُ مَكَانُهُ فِيمَا بَعْدُ.

Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

١٠ 10 يَسْتَجْدِي أَوْلادُهُ مِنَ الْفُقَرَاءِ، وَتَرُدُّ يَدَاهُ ثَرْوَتَهُ المَسْلُوبَةَ.

Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

١١ 11 حَيَوِيَّةُ عِظَامِهِ تُدْفَنُ فِي عِزِّ قُوَّتِهِ،

Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

١٢ 12 يَتَذَوَّقُ الشَّرَّ فَيَحْلُو فِي فَمِهِ، فَيُبْقِيهِ تَحْتَ لِسَانِهِ،

Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

١٣ 13 وَيَمْقُتُ أَنْ يَقْذِفَهُ، بَلْ يَدَّخِرُهُ فِي فَمِهِ!

Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

١٤ 14 فَيَتَحَوَّلُ طَعَامُهُ فِي أَمْعَائِهِ إِلَى مَرَارَةٍ كَالسُّمُومِ.

Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

١٥ 15 وَيَتَقَيَّأُ مَا ابْتَلَعَهُ مِنْ أَمْوَالٍ، وَيَسْتَخْرِجُهَا اللهُ مِنْ جَوْفِهِ.

Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

١٦ 16 لَقَدْ رَضَعَ سُمَّ الصِّلِّ، فَقَتَلَهُ لِسَانُ الأَفْعَى.

Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

١٧ 17 لَنْ تَكْتَحِلَ عَيْنَاهُ بِمَرْأَى الأَنْهَارِ الْجَارِيَةِ، وَلا بِالْجَدَاوِلِ الْفَيَّاضَةِ بِالْعَسَلِ وَالزُّبْدِ.

Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

١٨ 18 يَرُدُّ ثِمَارَ تَعَبِهِ وَلا يَبْلَعُهُ وَلا يَسْتَمْتِعُ بِكَسْبِ تِجَارَتِهِ.

Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

١٩ 19 لأَنَّهُ هَضَمَ حَقَّ الْفُقَرَاءِ وَخَذَلَهُمْ وَسَلَبَ بُيُوتاً لَمْ يَبْنِهَا.

Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

٢٠ 20 وَإِذْ لَا يَعْرِفُ طَمَعُهُ قَنَاعَةً، فَإِنَّهُ لَنْ يَدَّخِرَ شَيْئاً يَسْتَمْتِعُ بِهِ.

Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

٢١ 21 لَمْ يُبْقِ نَهَمُهُ عَلَى شَيْءٍ، لِذَلِكَ لَنْ يَدُومَ خَيْرُهُ.

Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

٢٢ 22 فِي وَفْرَةِ سِعَتِهِ يُصِيبُهُ الضَّنْكُ، وَتَحُلُّ بِهِ أَقْسَى الْكَوَارِثِ.

Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

٢٣ 23 وَعِنْدَمَا يَمْلأُ بَطْنَهُ يَنْفُثُ عَلَيْهِ اللهُ غَضَبَهُ الْحَارِقَ وَيُمْطِرُهُ عَلَيْهِ طَعَاماً لَهُ.

Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

٢٤ 24 إِنْ فَرَّ مِنْ آلَةِ حَرْبٍ مِنْ حَدِيدٍ، تَخْتَرِقْهُ قَوْسُ النُّحَاسِ.

Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

٢٥ 25 اخْتَرَقَتْهُ عَمِيقاً وَخَرَجَتْ مِنْ جَسَدِهِ، وَنَفَذَ حَدُّهَا اللّامِعُ مِنْ مَرَارَتِهِ، وَحَلَّ بِهِ رُعْبٌ.

Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

٢٦ 26 كُلُّ ظُلْمَةٍ تَتَرَبَّصُ بِذَخَائِرِهِ، وَتَأْكُلُهُ نَارٌ لَمْ تُنْفَخْ، وَتَلْتَهِمُ مَا بَقِيَ مِنْ خَيْمَتِهِ.

Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

٢٧ 27 تَفْضَحُ السَّمَاوَاتُ إِثْمَهُ، وَتَتَمَرَّدُ الأَرْضُ عَلَيْهِ،

Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

٢٨ 28 تَفْنَى مُدَّخَرَاتُ بَيْتِهِ وَتحْتَرِقُ فِي يَوْمِ غَضَبِ الرَّبِّ.

Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

٢٩ 29 هَذَا هُوَ الْمَصِيرُ الَّذِي يُعِدُّهُ اللهُ للأَشْرَارِ، وَالْمِيرَاثُ الَّذِي كَتَبَهُ اللهُ لَهُمْ».

То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.