اَلْمَزَامِيرُ 76

١ 1 لِإِمَامِ ٱلْمُغَنِّينَ عَلَى «ذَوَاتِ اَلْأَوْتَارِ». مَزْمُورٌ لِآسَافَ. تَسْبِيحَةٌ ٱللهُ مَعْرُوفٌ فِي يَهُوذَا. ٱسْمُهُ عَظِيمٌ فِي إِسْرَائِيلَ.

Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово.

٢ 2 كَانَتْ فِي سَالِيمَ مِظَلَّتُهُ، وَمَسْكَنُهُ فِي صِهْيَوْنَ.

У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону.

٣ 3 هُنَاكَ سَحَقَ ٱلْقِسِيَّ ٱلْبَارِقَةَ. ٱلْمِجَنَّ وَٱلسَّيْفَ وَٱلْقِتَالَ. سِلَاهْ.

Онде је поломио крилате стреле луку, штит и мач и рат.

٤ 4 أَبْهَى أَنْتَ، أَمْجَدُ مِنْ جِبَالِ ٱلسَّلَبِ.

Ти си светао; дивнији од гора хајдучких.

٥ 5 سُلِبَ أَشِدَّاءُ ٱلْقَلْبِ. نَامُوا سِنَتَهُمْ. كُلُّ رِجَالِ ٱلْبَأْسِ لَمْ يَجِدُوا أَيْدِيَهُمْ.

Који су јуначког срца посташе плен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.

٦ 6 مِنِ ٱنْتِهَارِكَ يَا إِلَهَ يَعْقُوبَ يُسَبَّخُ فَارِسٌ وَخَيْلٌ.

Од претње Твоје, Боже Јаковљев, дремљу кола и коњ.

٧ 7 أَنْتَ مَهُوبٌ أَنْتَ. فَمَنْ يَقِفُ قُدَّامَكَ حَالَ غَضَبِكَ؟

Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш?

٨ 8 مِنَ ٱلسَّمَاءِ أَسْمَعْتَ حُكْمًا. ٱلْأَرْضُ فَزِعَتْ وَسَكَتَتْ

С неба јављаш суд; земља се препада и ћути,

٩ 9 عِنْدَ قِيَامِ ٱللهِ لِلْقَضَاءِ، لِتَخْلِيصِ كُلِّ وُدَعَاءِ ٱلْأَرْضِ. سِلَاهْ.

Кад Бог устаје на суд, да помогне свима који страдају на земљи.

١٠ 10 لِأَنَّ غَضَبَ ٱلْإِنْسَانِ يَحْمَدُكَ. بَقِيَّةُ ٱلْغَضَبِ تَتَمَنْطَقُ بِهَا.

И гнев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гневом.

١١ 11 اُنْذُرُوا وَأَوْفُوا لِلرَّبِّ إِلَهِكُمْ يَا جَمِيعَ ٱلَّذِينَ حَوْلَهُ. لِيُقَدِّمُوا هَدِيَّةً لِلْمَهُوبِ.

Полажите и извршујте завете Господу Богу свом; сви који сте око Њега, носите даре Страшноме.

١٢ 12 يَقْطِفُ رُوحَ ٱلرُّؤَسَاءِ. هُوَ مَهُوبٌ لِمُلُوكِ ٱلْأَرْضِ.

Он укроћава дух кнезовима, Он је страшан царевима земаљским.