< اَلْمَزَامِيرُ 54 >
لِإِمَامِ ٱلْمُغَنِّينَ عَلَى «ذَوَاتِ ٱلْأَوْتَارِ». قَصِيدَةٌ لِدَاوُدَ عِنْدَمَا أَتَى ٱلزِّيفِيُّونَ وَقَالُوا لِشَاوُلَ: «أَلَيْسَ دَاوُدُ مُخْتَبِئًا عِنْدَنَا؟». اَللَّهُمَّ، بِٱسْمِكَ خَلِّصْنِي، وَبِقُوَّتِكَ ٱحْكُمْ لِي. | ١ 1 |
Боже! Именом својим помози ми, и крепошћу својом одбрани ме на суду.
ٱسْمَعْ يَا ٱللهُ صَلَاتِي. ٱصْغَ إِلَى كَلَامِ فَمِي. | ٢ 2 |
Боже! Услиши молитву моју, чуј речи уста мојих.
لِأَنَّ غُرَبَاءَ قَدْ قَامُوا عَلَيَّ، وَعُتَاةً طَلَبُوا نَفْسِي. لَمْ يَجْعَلُوا ٱللهَ أَمَامَهُمْ. سِلَاهْ. | ٣ 3 |
Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.
هُوَذَا ٱللهُ مُعِينٌ لِي. ٱلرَّبُّ بَيْنَ عَاضِدِي نَفْسِي. | ٤ 4 |
Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој.
يَرْجِعُ ٱلشَّرُّ عَلَى أَعْدَائِي. بِحَقِّكَ أَفْنِهِمْ. | ٥ 5 |
Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истребиће их.
أَذْبَحُ لَكَ مُنْتَدِبًا. أَحْمَدُ ٱسْمَكَ يَارَبُّ لِأَنَّهُ صَالِحٌ. | ٦ 6 |
Радо ћу принети жртву, прославићу име Твоје, Господе, јер је добро.
لِأَنَّهُ مِنْ كُلِّ ضِيْقٍ نَجَّانِي، وَبِأَعْدَائِي رَأَتْ عَيْنِي. | ٧ 7 |
Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје.