أَيُّوبَ 20

١ 1 فَأَجَابَ صُوفَرُ ٱلنَّعْمَاتِيُّ وَقَالَ:

Sofar iz Naamata progovori tad i reče:

٢ 2 «مِنْ أَجْلِ ذَلِكَ هَوَاجِسِي تُجِيبُنِي، وَلِهَذَا هَيَجَانِي فِيَّ.

“Misli me tjeraju da ti odgovorim, i zato u meni vri to uzbuđenje

٣ 3 تَعْيِيرَ تَوْبِيخِي أَسْمَعُ. وَرُوحٌ مِنْ فَهْمِي يُجِيبُنِي.

dok slušam ukore koji me sramote, al' odgovor mudar um će moj već naći.

٤ 4 «أَمَا عَلِمْتَ هَذَا مِنَ ٱلْقَدِيمِ، مُنْذُ وُضِعَ ٱلْإِنْسَانُ عَلَى ٱلْأَرْضِ،

Zar tebi nije od davnine poznato, otkad je čovjek na zemlju stavljen bio,

٥ 5 أَنَّ هُتَافَ ٱلْأَشْرَارِ مِنْ قَرِيبٍ، وَفَرَحَ ٱلْفَاجِرِ إِلَى لَحْظَةٍ!

da je kratka vijeka radost opakoga, da kao tren prođe sreća bezbožnička.

٦ 6 وَلَوْ بَلَغَ ٱلسَّمَاوَاتِ طُولُهُ، وَمَسَّ رَأْسُهُ ٱلسَّحَابَ،

Pa ako stasom i do neba naraste, ako mu se glava dotakne oblaka,

٧ 7 كَجُلَّتِهِ إِلَى ٱلْأَبَدِ يَبِيدُ. ٱلَّذِينَ رَأَوْهُ يَقُولُونَ: أَيْنَ هُوَ؟

poput utvare on zauvijek nestaje; koji ga vidješe kažu: 'Gdje je sad on?'

٨ 8 كَٱلْحُلْمِ يَطِيرُ فَلَا يُوجَدُ، وَيُطْرَدُ كَطَيْفِ ٱللَّيْلِ.

Kao san bez traga on se rasplinjuje, nestaje ga kao priviđenja noćnog.

٩ 9 عَيْنٌ أَبْصَرَتْهُ لَا تَعُودُ تَرَاهُ، وَمَكَانُهُ لَنْ يَرَاهُ بَعْدُ.

Nijedno ga oko više gledat neće, niti će ga mjesto njegovo vidjeti

١٠ 10 بَنُوهُ يَتَرَضَّوْنَ ٱلْفُقَرَاءَ، وَيَدَاهُ تَرُدَّانِ ثَرْوَتَهُ.

Njegovu će djecu gonit' siromasi: rukama će svojim vraćati oteto.

١١ 11 عِظَامُهُ مَلآنَةٌ شَبِيبَةً، وَمَعَهُ فِي ٱلتُّرَابِ تَضْطَجِعُ.

Kosti su njegove bujale mladošću; gle, zajedno s njome pokošen je sada.

١٢ 12 إِنْ حَلَا فِي فَمِهِ ٱلشَّرُّ، وَأَخْفَاهُ تَحْتَ لِسَانِهِ،

Zlo bijaše slatko njegovim ustima te ga je pod svojim jezikom skrivao;

١٣ 13 أَشْفَقَ عَلَيْهِ وَلَمْ يَتْرُكْهُ، بَلْ حَبَسَهُ وَسَطَ حَنَكِهِ،

sladio se pazeć' da ga ne proguta i pod nepcem svojim zadržavao ga.

١٤ 14 فَخُبْزُهُ فِي أَمْعَائِهِ يَتَحَوَّلُ، مَرَارَةَ أَصْلَالٍ فِي بَطْنِهِ.

Ali hrana ta mu trune u utrobi, otrovom zmijskim u crijevima postaje.

١٥ 15 قَدْ بَلَعَ ثَرْوَةً فَيَتَقَيَّأُهَا. ٱللهُ يَطْرُدُهَا مِنْ بَطْنِهِ.

Blago progutano mora izbljuvati. Bog će ga istjerat' njemu iz utrobe.

١٦ 16 سَمَّ ٱلْأَصْلَالِ يَرْضَعُ. يَقْتُلُهُ لِسَانُ ٱلْأَفْعَى.

Iz zmijine glave otrov je sisao: sada umire od jezika gujina.

١٧ 17 لَا يَرَى ٱلْجَدَاوِلَ أَنْهَارَ سَوَاقِيَ عَسَلٍ وَلَبَنٍ.

Potoke ulja on gledat' više neće, ni vidjet' gdje rijekom med i mlijeko teku.

١٨ 18 يَرُدُّ تَعَبَهُ وَلَا يَبْلَعُهُ. كَمَالٍ تَحْتَ رَجْعٍ. وَلَا يَفْرَحُ.

Vratit će dobitak ne okusivši ga, neće uživat' u plodu trgovine.

١٩ 19 لِأَنَّهُ رَضَّضَ ٱلْمَسَاكِينَ، وَتَرَكَهُمْ، وَٱغْتَصَبَ بَيْتًا وَلَمْ يَبْنِهِ.

Jer je sirotinju gnjeo i tlačio, otimao kuće koje ne sazida,

٢٠ 20 لِأَنَّهُ لَمْ يَعْرِفْ فِي بَطْنِهِ قَنَاعَةً، لَا يَنْجُو بِمُشْتَهَاهُ.

jer ne bješe kraja požudi njegovoj, njegova ga blaga neće izbaviti.

٢١ 21 لَيْسَتْ مِنْ أَكْلِهِ بَقِيَّةٌ، لِأَجْلِ ذَلِكَ لَا يَدُومُ خَيْرُهُ.

Jer mu proždrljivost ništa ne poštedi, ni sreća njegova dugo trajat neće.

٢٢ 22 مَعَ مِلْءِ رَغْدِهِ يَتَضَايَقُ. تَأْتِي عَلَيْهِ يَدُ كُلِّ شَقِيٍّ.

Sred izobilja u škripcu će se naći, svom će snagom na nj se oboriti bijeda.

٢٣ 23 يَكُونُ عِنْدَمَا يَمْلَأُ بَطْنَهُ، أَنَّ ٱللهَ يُرْسِلُ عَلَيْهِ حُمُوَّ غَضَبِهِ، وَيُمْطِرُهُ عَلَيْهِ عِنْدَ طَعَامِهِ.

I dok hranom bude trbuh svoj punio, Bog će na nj pustiti jarost svoga gnjeva, sasut' dažd strelica na meso njegovo.

٢٤ 24 يَفِرُّ مِنْ سِلَاحِ حَدِيدٍ. تَخْرِقُهُ قَوْسُ نُحَاسٍ.

Ako i izmakne gvozdenom oružju, luk će mjedeni njega prostrijeliti.

٢٥ 25 جَذَبَهُ فَخَرَجَ مِنْ بَطْنِهِ، وَٱلْبَارِقُ مِنْ مَرَارَتِهِ مَرَقَ. عَلَيْهِ رُعُوبٌ.

Strijelu bi izvuk'o, al' mu probi leđa, a šiljak blistavi viri mu iz žuči. Kamo god krenuo, strepnje ga vrebaju,

٢٦ 26 كُلُّ ظُلْمَةٍ مُخْتَبَأَةٌ لِذَخَائِرِهِ. تَأْكُلُهُ نَارٌ لَمْ تُنْفَخْ. تَرْعَى ٱلْبَقِيَّةَ فِي خَيْمَتِهِ.

na njega tmine sve tajom očekuju. Vatra ga ništi, ni od kog zapaljena, i proždire sve pod njegovim šatorom.

٢٧ 27 ٱلسَّمَاوَاتُ تُعْلِنُ إِثْمَهُ، وَٱلْأَرْضُ تَنْهَضُ عَلَيْهِ.

Gle, nebo krivicu njegovu otkriva i čitava zemlja na njega se diže.

٢٨ 28 تَزُولُ غَلَّةُ بَيْتِهِ. تُهْرَاقُ فِي يَوْمِ غَضَبِهِ.

Njegovu će kuću raznijeti poplava, otplaviti je u dan Božje jarosti.

٢٩ 29 هَذَا نَصِيبُ ٱلْإِنْسَانِ ٱلشِّرِّيرِ مِنْ عِنْدِ ٱللهِ، وَمِيرَاثُ أَمْرِهِ مِنَ ٱلْقَدِيرِ».

Takvu sudbinu Bog priprema zlikovcu i takvu baštinu on mu dosuđuje.”