Hiob 27
1 Hiob toaa nʼasɛm so sɛ,
Job nastavi svoju besjedu i reče:
2 “Sɛ Onyankopɔn te ase yi, ɔno a wammu me atɛntenenee, Otumfoɔ a wama madi me kra mu awerɛhoɔ;
“Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
3 mmerɛ dodoɔ a nkwa wɔ me mu, na Onyankopɔn homeɛ wɔ me mu yi,
sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
4 mʼano renka amumuyɛsɛm, na me tɛkrɛma rentwa nkontompo.
usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
5 Merennye nto mu da sɛ deɛ woka no yɛ nokorɛ; merenka me mudie nhyɛ, kɔsi sɛ mɛwuo.
Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
6 Mɛkura me tenenee mu. Merennyaa mu; sɛ mete ase yi, me tiboa remmu me fɔ.
Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
7 “Ma mʼatamfoɔ nyɛ sɛ amumuyɛfoɔ, na wɔn a wɔkyiri me nyɛ sɛ atorofoɔ.
Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
8 Anidasoɔ bɛn na deɛ ɔnni nyamesu no wɔ wɔ ne wuo akyi, ɛberɛ a Onyankopɔn agye ne nkwa afiri ne nsam?
Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
9 Onyankopɔn tie ne sufrɛ ɛberɛ a amanehunu aba ne so anaa?
Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
10 Nʼani bɛgye wɔ Otumfoɔ mu? Ɔbɛsu afrɛ Onyankopɔn ɛberɛ biara anaa?
Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
11 “Mɛma mo Onyankopɔn tumi ho nkyerɛkyerɛ; meremfa Otumfoɔ no akwan nhinta.
Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
12 Mo ankasa moahunu yeinom nyinaa. Afei nsɛnhunu yi ase ne sɛn?
Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?”
13 “Yei ne deɛ Onyankopɔn ahyɛ ato hɔ ama omumuyɛfoɔ, agyapadeɛ a otirimuɔdenfoɔ nya firi Otumfoɔ nkyɛn:
“Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
14 Sɛ ɔwɔ mma dodoɔ sɛn ara, wɔn hyɛberɛ ne akofena; na nʼasefoɔ rennidi mmee da.
Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
15 Ɔyaredɔm bɛsie wɔn a wɔbɛka wɔ nʼakyi, na wɔn akunafoɔ rensu wɔn.
Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
16 Ɛwom sɛ ɔhɔre dwetɛ te sɛ mfuturo na ɔboa ntoma ano sɛ dɔteɛ deɛ,
Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
17 nanso deɛ ɔpɛ gu hɔ no, ateneneefoɔ na wɔbɛfira na pɛpɛfoɔ no nso akyekyɛ dwetɛ no.
nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
18 Efie a ɔsi no te sɛ ananse afafa, ɛte sɛ pata bi a ɔwɛmfoɔ abɔ.
Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
19 Ɔda hɔ te sɛ ɔdefoɔ, nanso ɔrenna saa bio; ɔbɛte nʼani no na ne nyinaa atu ayera.
bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
20 Ahunahuna ba ne so sɛ nsuyire; ahum hwim no kɔ anadwo.
Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
21 Apueeɛ mframa soa no kɔ, na ɔnni hɔ bio; ɛtwe no firi ne teberɛ.
Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
22 Ɛbɔ no a ahummɔborɔ nni mu ɛberɛ a ɔredwane afiri ne tumi ase.
Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
23 Ɔde fɛ bɔ ne nsam na ɔpamoo no firi ne teberɛ.”
Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.
