Hiob 17
1 Me sunsum atɔ piti, me nna so atwa, na damena retwɛn me.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Ampa ara fɛdifoɔ atwa me ho ahyia; ɛsɛ sɛ mehwɛ wɔn atutupɛ.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 “Ao Onyankopɔn, hyɛ me ɛbɔ a wopɛ. Hwan bio na ɔbɛma me banbɔ?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Woato wɔn adwene mu a wɔnte asɛm ase; enti woremma wɔnni nkonim.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 Sɛ obi sopa ne nnamfonom de nya akatua a, ne mma ani bɛfira.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 “Onyankopɔn de me ayɛ asɛm a ɛda obiara ano, obi a wɔte ntasuo gu nʼani so.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Awerɛhoɔ ama mʼani ayɛ samoo me bɔberɛ nyinaa yɛ sunsumma.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Ateneneefoɔ hunu me a, ɛyɛ wɔn nwanwa. Wɔn a wɔdi bem no bɛsɔre atia wɔn a wɔnni nyamesu.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Ateneneefoɔ bɛkɔ wɔn anim, na wɔn a wɔn nsa ho teɛ bɛkɔ so anya ahoɔden.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 “Mo nyinaa mo nsane mmra mmɛsɔ me nhwɛ! Na merennya onyansafoɔ wɔ mo mu.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Me nna atwam, me nhyehyɛeɛ apansam, saa ara na mʼakoma apɛdeɛ nso ayɛ.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Saa nnipa yi ma anadwo dane awia; esum mu koraa no, wɔka sɛ, ‘Hann abɛn,’
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 sɛ meka kyerɛ porɔeɛ sɛ, ‘Woyɛ mʼagya,’ na me kyerɛ ɔsonsono sɛ, ‘Me maame’ anaa ‘Me nuabaa’ a,
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 na afei mʼanidasoɔ wɔ he? Hwan na ɔbɛtumi anya anidasoɔ bi ama me?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
