< Mmebusɛm 6 >
1 Me ba, sɛ woadi akagyinamu ama ɔyɔnko bi, sɛ wode wo biribi asi awowa ama obi,
我儿,你若为朋友作保, 替外人击掌,
2 sɛ nea wokae ayi ka ama wo na sɛ wʼano asɛm afiri ayi wo a,
你就被口中的话语缠住, 被嘴里的言语捉住。
3 ɛno de yɛ eyi, me ba, na fa tetew wo ho, sɛ ɔyɔnko nsa aka wo no nti: fa ahobrɛase kɔ nʼanim; na kɔ so pa wo yɔnko no kyɛw!
我儿,你既落在朋友手中, 就当这样行才可救自己: 你要自卑,去恳求你的朋友。
4 Mma wʼani nkum na ntɔ nko.
不要容你的眼睛睡觉; 不要容你的眼皮打盹。
5 Gye wo ho, sɛnea ɔforote guan fi ɔbɔmmɔfo nsam anaa sɛnea anomaa guan fi ofirisumfo afiri mu no.
要救自己,如鹿脱离猎户的手, 如鸟脱离捕鸟人的手。
6 Ɔkwadwofo, kɔ ɔtɛtea nkyɛn; hwɛ nʼakwan, na hu nyansa!
懒惰人哪, 你去察看蚂蚁的动作就可得智慧。
7 Onni ɔsahene, onni ɔhwɛfo anaa sodifo bi,
蚂蚁没有元帅, 没有官长,没有君王,
8 nanso ɔde aduan sie wɔ ahuhurubere mu, ɔboaboa nnuan ano wɔ twabere.
尚且在夏天预备食物, 在收割时聚敛粮食。
9 Wo, ɔkwadwofo, wobɛda akosi da bɛn? Wubenyan bere bɛn?
懒惰人哪,你要睡到几时呢? 你何时睡醒呢?
10 Nna kakra, nkotɔ kakra, nsa a woabobɔw de rehome kakra,
再睡片时,打盹片时, 抱着手躺卧片时,
11 ɛbɛma ohia aba wo so sɛ ɔkwanmukafo na ahokyere atow akyere wo sɛnea okura otuo.
你的贫穷就必如强盗速来, 你的缺乏仿佛拿兵器的人来到。
12 Onipa teta ne ohuhuni a odi atoro kyin,
无赖的恶徒, 行动就用乖僻的口,
13 nea obu nʼani, na ɔde ne nan yɛ nsɛnkyerɛnne na ɔde ne nsateaa kyerɛkyerɛ ade,
用眼传神, 用脚示意, 用指点划,
14 nea ɔde ne koma mu nnaadaa bɔ pɔw bɔne, na ɔde mpaapaemu ba bere biara.
心中乖僻, 常设恶谋, 布散纷争。
15 Ɛno nti amanehunu bɛba no so prɛko pɛ; wɔbɛsɛe no mpofirim, a wɔrenya ano aduru.
所以,灾难必忽然临到他身; 他必顷刻败坏,无法可治。
16 Nneɛma asia na Awurade mpɛ, nneɛma ason na ɛyɛ nʼakyiwade:
耶和华所恨恶的有六样, 连他心所憎恶的共有七样:
17 ani a ɛtra ntɔn, atoro tɛkrɛma, nsa a ɛka mogya a edi bem gu,
就是高傲的眼, 撒谎的舌, 流无辜人血的手,
18 koma a edwen amumɔyɛ ho, anan a etutu mmirika kɔyɛ bɔne,
图谋恶计的心, 飞跑行恶的脚,
19 ɔdansekurumni a odi atoro ne onipa a ɔde mpaapaemu ba anuanom mu.
吐谎言的假见证, 并弟兄中布散纷争的人。
20 Me ba, tie wʼagya ahyɛde na nnyaa wo na nkyerɛkyerɛ mu.
我儿,要谨守你父亲的诫命; 不可离弃你母亲的法则,
21 Fa kyekyere wo koma ho daa; na fa kyekyere wɔ kɔn mu.
要常系在你心上, 挂在你项上。
22 Wonantew a, ɛbɛkyerɛ wo kwan; sɛ woda a, ɛbɛwɛn wo; sɛ wunyan a, ɛbɛkasa akyerɛ wo.
你行走,它必引导你; 你躺卧,它必保守你; 你睡醒,它必与你谈论。
23 Na saa ahyɛde yi yɛ kanea saa nkyerɛkyerɛ yi yɛ hann, na ahohyɛso nteɛso yi yɛ nkwa kwan,
因为诫命是灯,法则是光, 训诲的责备是生命的道,
24 ɛtwe wo fi ɔbea a onni suban pa no ho, fi ɔbeawarefo huhuni tɛkrɛmadɛ ho.
能保你远离恶妇, 远离外女谄媚的舌头。
25 Mma wo kɔn nnɔ nʼahoɔfɛ, mma nʼani akyideda no ntwetwe wo,
你心中不要恋慕她的美色, 也不要被她眼皮勾引。
26 efisɛ oguamanfo ma wʼanuonyam yɛ sɛ brodosin, na obi yere gyigye wo kɔ owu mu.
因为,妓女能使人只剩一块饼; 淫妇猎取人宝贵的生命。
27 Obi betumi asɔ gya agu ne srɛ so a nhyew nʼatade ana?
人若怀里搋火, 衣服岂能不烧呢?
28 Obi betumi anantew nnyansramma so a mpumpunnya mmobɔ nʼanan ho ana?
人若在火炭上走, 脚岂能不烫呢?
29 Saa na ɔbarima a ɔne ɔbarima foforo yere da no te; obiara a ɔde ne nsa bɛka no no, remfa ne ho nni da.
亲近邻舍之妻的,也是如此; 凡挨近她的,不免受罚。
30 Nnipa mmu ɔkorɔmfo a wakowia ade animtiaa sɛ ɔkɔm de no na ɔde rekodwudwo ano nti.
贼因饥饿偷窃充饥, 人不藐视他,
31 Mmom, sɛ wɔkyere no a, ɛsɛ sɛ otua mmɔho ason; sɛ ɛbɛma wahwere ne fi agyapade nyinaa mpo a.
若被找着,他必赔还七倍, 必将家中所有的尽都偿还。
32 Ɔbarima a ɔsɛe aware no nni adwene; obiara a ɔyɛ saa no sɛe ne ho.
与妇人行淫的,便是无知; 行这事的,必丧掉生命。
33 Ɔhwe ne animguase na obenya, na nʼahohora rempepa da.
他必受伤损,必被凌辱; 他的羞耻不得涂抹。
34 Ninkutwe hwanyan okunu abufuw na sɛ ɔtɔ were a, ahummɔbɔ biara nni mu.
因为人的嫉恨成了烈怒, 报仇的时候决不留情。
35 Ɔrennye mpata biara; na ɔbɛpo adanmude, sɛ ɛso sɛ dɛn mpo a.
什么赎价,他都不顾; 你虽送许多礼物,他也不肯干休。