Selemaia 34
1 Ko e folofola naʻe hoko meia Sihova kia Selemaia, ʻi he te u tau ki Selūsalema mo hono ngaahi kolo ʻo ia, ʻa Nepukanesa ko e tuʻi ʻo Papilone, mo ʻene kautau kotoa pē, mo e ngaahi puleʻanga kotoa pē ʻo māmani naʻa ne pule ki ai, pea mo e kakai kotoa pē, ʻo pehē,
Реч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар вавилонски и сва војска његова, и сва царства земаљска која беху под његовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све градове његове, и рече:
2 “ʻOku pehē ʻe Sihova, ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli; ‘ʻAlu ʻo lea kia Setikia ko e tuʻi ʻo Siuta, pea tala kiate ia, ʻoku pehē ʻe Sihova; “Vakai, te u tukuange ʻae kolo ni ki he nima ʻoe tuʻi ʻo Papilone, pea te ne tutu ʻaki ia ʻae afi:
Овако вели Господ Бог Израиљев: Иди и кажи Седекији, цару Јудином, и реци му: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару вавилонском, и он ће га спалити огњем.
3 Pea ʻe ʻikai te ke hao koe mei hono nima, ka ʻe maʻu moʻoni koe, pea tukuange koe ki hono nima; pea ʻe mamata ʻe he fofonga ki he fofonga ʻoe tuʻi ʻo Papilone, pea te mo alea mo ia ko e ngutu ki he ngutu, pea te ke ʻalu ki Papilone.”’
А ти нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у његове руке, и очи ће се твоје видети с очима цара вавилонског и његова ће уста говорити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон.
4 “Ka ke fanongo ki he folofola ʻa Sihova, ʻE Setikia ko e tuʻi ʻo Siuta: ʻoku pehē ʻe Sihova, kiate koe, ‘ʻE ʻikai te ke mate koe ʻi he heletā.
Али чуј реч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: Нећеш погинути од мача.
5 Ka te ke pekia ʻi he fiemālie: pea hangē ko e tutu [naʻe fai ]ki hoʻo ngaahi tamai ko e ngaahi ʻuluaki tuʻi naʻe muʻa ʻiate koe, ʻe pehē ʻenau tutu meʻa namu kakala kiate koe; pea te nau mamahi koeʻuhi ko koe, ʻo pehē, “ʻOiauē ʻeiki!” He kuo u fakahā ʻae lea,’ ʻoku pehē ʻe Sihova.”
Него ћеш умрети на миру, и као што палише оцима твојим, пређашњим царевима, који су били пре тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: Јаох господару! Јер ја рекох ово, говори Господ.
6 Pea naʻe toki lea ʻaki ʻe Selemaia ko e palōfita ʻae ngaahi lea ni kotoa pē kia Setikia ko e tuʻi ʻo Siuta ʻi Selūsalema,
И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудином све ове речи у Јерусалиму.
7 ʻI he tau ʻoe kau tau ʻoe tuʻi ʻo Papilone ki Selūsalema, pea mo e kolo kotoa pē ʻo Siuta naʻe toe, ʻa Lakisi, mo ʻAseka: he naʻe toe ʻae ongo kolo tau ni ʻi Siuta.
А војска цара вавилонског удараше на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти беху остали тврди градови између градова Јудиних.
8 Ko eni ʻae folofola naʻe hoko meia Sihova kia Selemaia, hili hono fai ʻae fuakava ʻe Setikia ko e tuʻi mo e kakai kotoa pē naʻe ʻi Selūsalema, ke fakahā kiate kinautolu ʻae tauʻatāina;
Реч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завет са свим народом који беше у Јерусалиму да им прогласи слободу,
9 Koeʻuhi ke taki taha tukuange ʻe he tangata ʻa ʻene tamaioʻeiki, mo ʻene kaunanga, ke tauʻatāina, ʻo kapau ko e tangata Hepelū pe ko e fefine Hepelū; koeʻuhi ke ʻoua naʻa tamaioʻeiki ʻaki ʻe ha Siu ʻa hono tokoua.
Да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац, брат његов.
10 Pea naʻe tokanga ʻae houʻeiki kotoa pē, pea mo e kakai kotoa pē, ʻakinautolu naʻe fai ʻae fuakava, ke taki taha tukuange ʻene tamaioʻeiki, mo ʻene kaunanga ke tauʻatāina, ke ʻoua naʻa pule ʻe ha taha kiate kinautolu, pea naʻa nau fai ia, ʻonau tuku ke nau ʻalu.
И послушаше сви кнезови и сав народ, који приста на завет, да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише.
11 Kae hili ia naʻa nau tafoki, pea pule ki he tamaioʻeiki mo e kaunanga, ko kinautolu kuo nau tukuange ke tauʻatāina, ke toe haʻu, pea toe pule kiate kinautolu ke nau tamaioʻeiki mo kaunanga.
А после, опет, сташе узимати робове и робиње, које беху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње.
12 Ko ia naʻe haʻu ʻae folofola ʻa Sihova kia Selemaia meia Sihova, ʻo pehē,
И дође реч Господња Јеремији од Господа говорећи:
13 “ʻOku pehē ʻe Sihova, ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli; ‘Naʻaku fai ʻae fuakava mo hoʻomou ngaahi tamai ʻi he ʻaho naʻaku ʻomi ai ʻakinautolu mei he fonua ko ʻIsipite, mei he fale fakapōpula, ʻo pehē,
Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја учиних завет с оцима вашим кад вас изведох из земље мисирске, из дома ропског, говорећи:
14 ʻOka hili ʻae taʻu ʻe fitu te mou tukuange ʻae tangata taki taha hono tokoua ko e Hepelū, ʻaia kuo fakatau kiate koe, pea hili ʻene tauhi kiate koe ʻi he taʻu ʻe ono, ke ke tukuange ia ke ne tauʻatāina meiate koe: ka naʻe ʻikai fanongo kiate au ʻa hoʻomou ngaahi tamai, pe fakafanongo mai honau telinga.
Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата свог Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободног од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха свог.
15 Pea naʻa mou tafoki eni, ʻo fai totonu ʻi hoku ʻao, ʻi hoʻomou taki taha fakatauʻatāinaʻi ʻa hono kaungāʻapi; pea naʻa mou fai ʻae fuakava ʻi hoku ʻao ʻi he fale kuo ui ʻaki hoku huafa:
И ви се бејасте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему свом, учинивши завет преда мном у дому који се зове мојим именом.
16 Ka naʻa mou liliu ʻo fakaʻuliʻi hoku huafa, pea naʻe pule ʻe he tangata taki taha ki heʻene tamaioʻeiki, mo e tangata taki taha ki heʻene kaunanga, ko kinautolu naʻa ne fakatauʻatāinaʻi ke faʻiteliha pe, ke toe haʻu, pea fakamoʻulaloa ʻakinautolu, ke hoko ko e tamaioʻeiki mo e kaunanga kiate kimoutolu.’”
Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба свог и робињу своју, које бејасте отпустили слободне на њихову вољу, и натерасте их да вам буду робови и робиње.
17 Ko ia ʻoku pehē ʻe Sihova; “Naʻe ʻikai te mou fanongo kiate au, ke fakahā ʻae tauʻatāina taki taha ki hono tokoua, mo e tangata taki taha ki hono kaungāʻapi: ko ia,” ʻoku pehē mai ʻa Sihova, “Vakai, Te u fakahā ʻae tauʻatāina kiate kimoutolu, ki he heletā, mo e mahaki fakaʻauha, pea mo e honge; pea te u pule ke fetuku ʻakimoutolu ki he ngaahi puleʻanga kotoa pē ʻo māmani.
Зато овако вели Господ: Ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату свом и ближњему свом; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свим царствима земаљским.
18 Pea te u foaki ʻae kau tangata, ko kinautolu kuo maumauʻi ʻeku fuakava, ko kinautolu ʻoku teʻeki ai ke fakamoʻoni ʻae ngaahi lea ʻoe fuakava ʻaia naʻa nau fai ʻi hoku ʻao, ʻi heʻenau fahi ua ʻae ʻuhikiʻi pulu, pea ʻalu ʻi he vahaʻa ʻoe ongo fahi,
И предаћу људе који преступише мој завет, који не извршише речи завета који учинише преда мном, расекавши теле на двоје и прошавши између половина,
19 Ko e houʻeiki ʻo Siuta, mo e houʻeiki ʻo Selūsalema, ko e kau talifekau, mo e kau taulaʻeiki, pea mo e kakai kotoa pē ʻoe fonua, ko kinautolu naʻe ʻalu ʻi he vahaʻa ʻoe ongo fahi ʻoe ʻuhikiʻi pulu;
Кнезове Јудине и кнезове јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина оног телета,
20 Te u foaki ʻakinautolu ki he nima ʻo honau ngaahi fili, pea ki he nima ʻonautolu ʻoku kumi ki heʻenau moʻui: pea ʻe hoko honau ʻangaʻanga ko e meʻakai ki he fanga manupuna ʻoe langi, pea ki he fanga manu ʻoe fonua.
Предаћу их у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тела њихова бити храна птицама небеским и зверима земаљским.
21 “Pea te u foaki ʻa Setikia ko e tuʻi ʻo Siuta mo hono houʻeiki ki he nima ʻo honau ngaahi fili, pea ki he nima ʻokinautolu ʻoku kumi ki heʻenau moʻui, pea ki he nima ʻoe kau tau ʻoe tuʻi ʻo Papilone, ʻakinautolu kuo ʻalu hake ʻiate kimoutolu.”
И Седекију, цара Јудиног, и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара вавилонског, која се вратила од вас.
22 ʻOku pehē ʻe Sihova, “Vakai, te u fekau pea pule kiate kinautolu ke nau toe hau ki he kolo ni; pea te nau tauʻi ia, pea lavaʻi ia, pea tutu ia ʻaki ʻae afi pea te u ngaohi ʻae ngaahi kolo ʻo Siuta ke lala taʻehanokakai.”
Ево, ја ћу им заповедити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима.
