Job 39
1 Vet du tiden för stengetterna att föda, vakar du över när hindarna bör kalva?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Räknar du månaderna som de skola gå dräktiga, ja, vet du tiden för dem att föda?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 De böja sig ned, de avbörda sig sina foster, hastigt göra de sig fria ifrån födslovåndan.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Deras ungar frodas och växa till på marken, så springa de sin väg och vända ej tillbaka.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Vem har skänkt vildåsnan hennes frihet, vem har lossat den skyggas band?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 Se, hedmarken gav jag henne till hem, och saltöknen blev hennes boning.
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Hon ler åt larmet i staden, hon hör ingen pådrivares rop.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 Vad hon spanar upp på berget har hon till bete, hon letar efter allt som är grönt.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Skall vildoxen finnas hågad att tjäna dig och att stanna över natten invid din krubba?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Kan du tvinga vildoxen att gå i fåran efter töm och förmå honom att i ditt spår harva markerna jämna?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Kan du lita på honom, då ju hans kraft är så stor, kan du betro åt honom ditt arbetes frukt?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Överlåter du åt honom att föra hem din säd och att hämta den tillhopa till din loge?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 Strutshonans vingar flaxa med fröjd, men vad modersömhet visa väl hennes pennor, hennes fjädrar?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Åt jorden överlåter hon ju sina ägg och ruvar dem ovanpå sanden.
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 Hon bryr sig ej om att en fot kan krossa dem, att ett vilddjur kan trampa dem sönder.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Hård är hon mot sin avkomma, såsom vore den ej hennes; att hennes avel kan gå under, det bekymrar henne ej.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Ty Gud har gjort henne glömsk för vishet, han har ej tilldelat henne förstånd.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Men när det gäller, piskar hon sig själv upp till språng; då ler hon åt både häst och man.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Är det du som giver åt hästen hans styrka och kläder hans hals med brusande man?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Är det du som lär honom gräshoppans språng? Hans stolta frustning, en förskräckelse är den!
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Han skrapar marken och fröjdar sig i sin kraft och rusar så fram mot väpnade skaror.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 Han ler åt fruktan och känner ej förfäran, han ryggar icke tillbaka för svärd.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Omkring honom ljuder ett rassel av koger, av ljungande spjut och lans.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 Han skakas och rasar och uppslukar marken, han kan icke styra sig, när basunen har ljudit.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 För var basunstöt frustar han: Huj! Ännu i fjärran vädrar han striden, anförarnas rop och larmet av härskrin.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Är det ett verk av ditt förstånd, att falken svingar sig upp och breder ut sina vingar till flykt mot söder?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Eller är det på ditt bud som örnen stiger så högt och bygger sitt näste i höjden?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 På klippan bor han, där har han sitt tillhåll, på klippans spets och på branta berget.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Därifrån spanar han efter sitt byte, långt bort i fjärran skådar hans ögon.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Hans ungar frossa på blod, och där slagna ligga, där finner man honom.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
