Mithali 28
1 Mtu mwovu hukimbia ingawa hakuna yeyote anayemfukuza, bali wenye haki ni wajasiri kama simba.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Wakati nchi inapokuwa na uasi, inakuwa na viongozi wengi, bali mwenye ufahamu na maarifa hudumisha utaratibu.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 Mtu maskini amwoneaye yeye aliye maskini zaidi ni kama mvua ya dhoruba isiyosaza mazao.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 Wale waiachao sheria huwasifu waovu, bali wale waishikao sheria huwapinga.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Watu wabaya hawaelewi haki, bali wale wamtafutao Bwana wanaielewa kikamilifu.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Afadhali maskini ambaye mwenendo wake hauna lawama kuliko tajiri ambaye njia zake ni potovu.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Yeye ashikaye sheria ni mwana mwenye ufahamu, bali rafiki wa walafi humwaibisha baba yake.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Yeye aongezaye utajiri wake kwa riba kubwa mno hukusanya kwa ajili ya mwingine, ambaye atawahurumia maskini.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Kama mtu yeyote akikataa kusikia sheria, hata maombi yake ni chukizo.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Yeye ambaye humwongoza mwenye haki kwenye mapito mabaya, ataanguka kwenye mtego wake mwenyewe, bali wasio na lawama watapokea urithi mwema.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 Mtu tajiri anaweza kuwa na hekima machoni pake mwenyewe, bali mtu maskini mwenye ufahamu atamfichua.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Mwenye haki ashindapo, kuna furaha kubwa, bali waovu watawalapo, watu hujificha.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Yeye afichaye dhambi zake hatafanikiwa, bali yeyote aziungamaye na kuziacha hupata rehema.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Amebarikiwa mtu ambaye siku zote humcha Bwana, bali yeye afanyaye moyo wake kuwa mgumu huangukia kwenye taabu.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 Kama simba angurumaye au dubu ashambuliaye, ndivyo alivyo mtu mwovu atawalaye wanyonge.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Mtawala dhalimu hana akili, bali yeye achukiaye mapato ya udhalimu atafurahia maisha marefu.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Mtu mwenye kusumbuliwa na hatia ya kuua atakuwa mtoro mpaka kufa; mtu yeyote na asimsaidie.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Yeye ambaye mwenendo wake hauna lawama hulindwa salama, bali yeye ambaye njia zake ni potovu ataanguka ghafula.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Yeye alimaye shamba lake atakuwa na chakula tele, bali yule afuataye mambo ya upuzi atakuwa na umaskini wa kumtosha.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 Mtu mwaminifu atabarikiwa sana, bali yeye atamaniye kupata utajiri kwa haraka hataacha kuadhibiwa.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Kuonyesha upendeleo si vizuri, hata hivyo mtu atafanya kosa kwa kipande cha mkate.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Mtu mchoyo ana tamaa ya kupata utajiri, naye hana habari kuwa umaskini unamngojea.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Yeye amkemeaye mtu mwishoni hupata kibali zaidi, kuliko mwenye maneno ya kusifu isivyostahili.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Yeye amwibiaye babaye au mamaye na kusema, “Si kosa,” yeye ni mwenzi wa yule aharibuye.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Mtu mwenye tamaa huchochea fitina, bali yule amtegemeaye Bwana atafanikiwa.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Yeye ajitumainiaye mwenyewe ni mpumbavu, bali yeye atembeaye katika hekima hulindwa salama.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Yeye ampaye maskini hatapungukiwa na kitu chochote, bali yeye awafumbiaye maskini macho hupata laana nyingi.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Wakati waovu watawalapo, watu huenda mafichoni, bali waovu wanapoangamia, wenye haki hufanikiwa.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
