Salmos 106
1 Dejen que el Señor sea alabado. Alaben al Señor, porque él es bueno; porque su misericordia es inmutable para siempre.
Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
2 ¿Quién puede dar cuenta de los grandes actos del Señor, o dejar en claro toda su alabanza?
Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
3 Felices son aquellos cuyas decisiones son rectas, y el que hace justicia todo el tiempo.
Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4 Recuerda, oh Señor, cuando eres bueno con tu pueblo; Oh, deja que tu salvación venga a mí;
Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
5 Para que pueda ver el bienestar de las personas de tu elección y participe en la alegría de tu nación y enorgullezca de tu herencia.
Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
6 Somos pecadores como nuestros padres, hemos hecho mal, nuestros actos son malos.
Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7 Nuestros padres no pensaron en tus maravillas en Egipto; ellos no guardaron en la memoria la gran cantidad de tus misericordias, sino que te dieron motivos para la ira en el mar, incluso en el Mar Rojo.
Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
8 Pero él era su salvador a causa de su nombre, para que los hombres pudieran ver su gran poder.
Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
9 Por su palabra, el mar Rojo se secó, y él los llevó por las aguas profundas como a través del desierto.
Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10 Y los tomó a salvo de las manos de sus enemigos, y los mantuvo lejos de los ataques de los que estaban contra ellos.
И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11 Y las aguas pasaron sobre sus enemigos; todos ellos llegaron a su fin.
Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12 Entonces tuvieron fe en su palabra; ellos le dieron canciones de alabanza.
Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
13 Pero el recuerdo de sus obras fue breve; no esperando ser guiado por él,
Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
14 Ellos dieron paso a sus malos deseos en la tierra baldía, y pusieron a Dios a prueba en el desierto.
Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
15 Y él les dio su pedido, pero envió una enfermedad devastadora en sus almas.
Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16 Estaban llenos de envidia contra Moisés en las tiendas, y contra Aarón, el santo del Señor.
Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
17 La apertura de la tierra puso fin a Datán, cubriendo a Abiram y su banda.
Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
18 Y se encendió un fuego entre sus tiendas; los pecadores fueron quemados por las llamas.
И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19 Hicieron un becerro en Horeb, y adoraron a una imagen de oro.
Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20 Y su gloria fue transformada en imagen de buey, cuyo alimento es hierba.
Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21 No tenían memoria de Dios su salvador, que había hecho grandes cosas en Egipto;
Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
22 Obras de maravilla en la tierra de Ham, y cosas de miedo en el Mar Rojo.
Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23 Y él se proponía poner fin a ellos si Moisés, su siervo especial, no se hubiera levantado delante de él, entre él y su pueblo, haciendo retroceder su ira, para guardarlos de la destrucción.
И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
24 Estaban disgustados con la buena tierra; no tenían fe en su palabra;
После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
25 Hablando contra él secretamente en sus tiendas, no escucharon la voz del Señor.
Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
26 Entonces les juró que los exterminaría en la tierra baldía.
И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27 para que sus hijos se mezclen entre las naciones, y sean enviados a otras tierras.
Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
28 Y se juntaron con Baal-peor, y tomaron parte en las ofrendas a los muertos.
И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29 Entonces lo enojaron por su comportamiento; y él envió enfermedad sobre ellos.
И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
30 Entonces se levantó Finees y oró por ellos; y la enfermedad no se expandió.
И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31 Y todas las generaciones que vinieron después de él guardaban para siempre el recuerdo de su justicia.
И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
32 E hicieron enojar a Dios otra vez en las aguas de Meriba, y Moisés se angustió por causa de ellos;
И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33 Porque ellos hicieron amargar su espíritu, y él dijo cosas impías.
Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
34 No pusieron fin a los pueblos, como el Señor había dicho;
Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
35 Pero se unieron a las naciones, aprendiendo sus obras.
Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
36 Y adoraron a las imágenes; que eran un peligro para ellos:
Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
37 Incluso hicieron ofrendas de sus hijos y sus hijas a espíritus malignos,
Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38 Y dieron la sangre de sus hijos y de sus hijas que no habían hecho mal, ofreciéndolas a las imágenes de Canaán; y la tierra quedó contaminada con sangre.
Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
39 Y se contaminaron con sus obras, yendo tras sus malos deseos.
Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40 Entonces la ira del Señor ardió contra su pueblo, y él se enojó contra su heredad.
И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
41 Y él los entregó en manos de las naciones; y fueron gobernados por sus enemigos.
И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42 Por ellos fueron aplastados, y humillados bajo sus manos.
Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43 Una y otra vez los hizo libres; pero sus corazones se volvieron contra su propósito, y fueron vencidos por sus pecados.
Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44 Pero cuando su clamor llegó a sus oídos, tuvo piedad de su problema:
Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45 Y tuvo en cuenta su acuerdo con ellos, y en su gran misericordia les dio el perdón.
И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
46 Él puso lástima en los corazones de aquellos que los hicieron prisioneros.
И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47 Sé nuestro Salvador, Señor Dios nuestro, y nos volvamos a reunir de entre las naciones, para que glorifiquemos tu santo nombre y nos gloriamos en tu alabanza.
Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
48 Alabado sea el Señor Dios de Israel por los siglos de los siglos; y que toda la gente diga: que así sea. Alaba al Señor.
Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!
