Cantar de los Cantares 2
1 YO soy la rosa de Sarón, y el lirio de los valles.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 Como el lirio entre las espinas, así es mi amiga entre las doncellas.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 Como el manzano entre los árboles silvestres, así es mi amado entre los mancebos: bajo la sombra del deseado me senté, y su fruto fué dulce á mi paladar.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 Llevóme á la cámara del vino, y su bandera sobre mí fué amor.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Sustentadme con frascos, corroboradme con manzanas; porque estoy enferma de amor.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 Su izquierda [esté] debajo de mi cabeza, y su derecha me abrace.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 Yo os conjuro, oh doncellas de Jerusalem, por las gamas y por las ciervas del campo, que no despertéis ni hagáis velar al amor, hasta que quiera.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 ¡La voz de mi amado! He aquí él viene saltando sobre los montes, brincando sobre los collados.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 Mi amado es semejante al gamo, ó al cabrito de los ciervos. Helo aquí, está tras nuestra pared, mirando por las ventanas, mostrándose por las rejas.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Mi amado habló, y me dijo: Levántate, oh amiga mía, hermosa mía, y vente.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 Porque he aquí ha pasado el invierno, hase mudado, la lluvia se fué;
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 Hanse mostrado las flores en la tierra, el tiempo de la canción es venido, y en nuestro país se ha oído la voz de la tórtola;
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 La higuera ha echado sus higos, y las vides en cierne dieron olor: levántate, oh amiga mía, hermosa mía, y vente.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 Paloma mía, que estás en los agujeros de la peña, en lo escondido de escarpados parajes, muéstrame tu rostro, hazme oir tu voz; porque dulce es la voz tuya, y hermoso tu aspecto.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Cazadnos las zorras, las zorras pequeñas, que echan á perder las viñas; pues que nuestras viñas están en cierne.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 Mi amado es mío, y yo suya; él apacienta entre lirios.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Hasta que apunte el día, y huyan las sombras, tórnate, amado mío; sé semejante al gamo, ó al cabrito de los ciervos, sobre los montes de Bether.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
