< Maahmaahyadii 31 >
1 Kuwanu waa erayadii Lemuu'eel oo ahaa boqorkii Masaa ay hooyadiis bartay isaga.
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 Waa maxay, wiilkaygiiyow? Waa maxay, wiilkii uurkaygow? Waa maxay, wiilkii nidarradaydow?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Xooggaaga naago ha siinin, Dawyadaadana ha siinin kuwa boqorrada dumiya.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Lemuu'eelow, uma eka boqorrada, uma eka boqorradu inay khamri cabbaan, Oo amiirradana uma eka inay waxa lagu sakhraamo damcaan,
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 Waaba intaasoo ay cabbaan, oo ay sharciga illoobaan, Oo ay kuwa dhibaataysan midkood gartiisa qalloociyaan.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Waxa lagu sakhraamo siiya ka dhimashada ku dhow, Oo khamrigana waxaad siisaan kuwa naftoodu la qadhaadhaatay.
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 Ha cabbo, oo caydhnimadiisa ha illoobo, Oo dhibaatadiisana yaanu mar dambe soo xusuusan innaba.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Afka u fur carrablaawaha aawadiis, Si aad kuwa baabba'aya oo dhan u xaq mariso.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Afka fur, oo si xaq ah u garsoor, Oo miskiinka iyo saboolka baahanba gartooda u qaad.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Bal yaa heli kara naag wanaagsan? Waayo, qiimaheedu waa ka sii badan yahay xataa luul.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 Waayo, qalbiga ninkeedu iyaduu isku halleeyaa, Oo isagu innaba uma baahnaan doono wax booli ah.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 Cimrigeeda oo dhan isaga wanaag bay u samayn doontaa, Oo innaba xumaan kuma samayn doonto.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 Waxay doondoontaa dhogor idaad iyo geed linen la yidhaahdo. Oo iyadoo raalli ku ah ayay gacmaheeda ku shaqaysaa.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 Iyadu waa sida doonniyaha baayacmushtariga, Oo cuntadeeda waxay ka keentaa meel fog.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 Waxay kacdaa iyadoo weli ay habeennimo tahay, Oo dadka reerkeeda ayay cunto siisaa, Oo gabdhaheedana hawshooday siisaa,
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 Iyadu waxay ka fikirtaa beer, wayna soo iibsataa, Oo midhaha gacmaheeda ayay beercanab ku beerataa.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 Waxay dhexda ku xidhataa xoog, Oo gacmaheedana way xoogaysaa.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 Waxay eegtaa in baayacmushtarigeedu wanaagsan yahay; Laambaddeeduna habeenkii ma bakhtido.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Waxay gacmaheeda ku fidisaa dunmiiqa, Oo sacabbadeeduna waxay qabtaan usha wareegta.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 Waxay sacabkeeda u furtaa miskiinka, Oo gacmaheedana waxay u fidisaa saboolka baahan.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 Dadka reerkeeda ugama cabsato dhaxanta barafka cad, Waayo, xaaskeeda oo dhammu waxay wada qabaan dhar labanlaab ah.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 Waxay samaysataa durraaxado daabac leh, Oo dharkeeduna waxaa weeye dhar aad u wanaagsan oo guduudan.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Ninkeedana waxaa laga yaqaan irdaha magaalada, Markuu dhex fadhiisto waayeellada waddanka.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Waxay samaysaa dhar wanaagsan, wayna iibisaa, Oo baayacmushtarigana waxay ka iibisaa boqorro dhexda lagu xidho.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Xoog iyo sharaf ayaa iyada dhar u ah; Oo wakhtiga soo socda way ku qososhaa.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Afkeeda waxay u kala qaaddaa xigmad; Oo carrabkeedana waxaa saaran sharciga raxmadda.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 Waxay aad u xannaanaysaa reerkeeda, Oo kibista caajisnimadana ma cunto.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Carruurteedu way kacaan oo waxay ugu yeedhaan tan barakaysan, Oo weliba ninkeeduna wuu ammaanaa, isagoo leh;
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 Dumar badan baa wanaag sameeyey, Laakiinse adigu waad ka sii wanaagsan tahay dhammaantood.
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Suuradwacnaantu waa khiyaano miidhan, oo quruxduna waa ceeryaamo oo kale, Laakiinse naagtii Rabbiga ka cabsata waa la ammaani doonaa.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Midhihii gacmaheeda wax ka siiya, Oo shuqulladeeduna iyada ha ku ammaaneen irdaha magaalada.
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.