Псалтирь 21

1 Псалом Давиду. Господи, силою Твоею возвеселится царь, и о спасении Твоем возрадуется зело.

Господе! С Твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што Ти помажеш!

2 Желание сердца его дал еси ему, и хотения устну его неси лишил его.

Шта му је срце желело, дао си му, и молитве уста његових ниси одбио.

3 Яко предварил еси его благословением благостынным, положил еси на главе его венец от камене честна.

Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу венац од драгог камења.

4 Живота просил есть у Тебе, и дал еси ему долготу дний во век века.

Молио Те је за живот и дао си му да му се продуже дани довека.

5 Велия слава его спасением Твоим: славу и велелепие возложиши на него.

Велика је слава његова Твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.

6 Яко даси ему благословение во век века: возвеселиши его радостию с лицем Твоим.

Дао си му благослове довека, развеселио си га радошћу лица свог.

7 Яко царь уповает на Господа, и милостию Вышняго не подвижится.

Јер се цар узда у Господа и у милост Вишњег; и не колеба се.

8 Да обрящется рука Твоя всем врагом Твоим, десница Твоя да обрящет вся ненавидящыя Тебе.

Наћи ће рука Твоја све непријатеље Твоје, наћи ће десница Твоја оне који мрзе на Тебе.

9 Яко положиши их яко пещь огненную во время лица Твоего: Господь гневом Своим смятет я, и снесть их огнь.

Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгневиш; гнев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождрети.

10 Плод их от земли погубиши, и семя их от сынов человеческих.

Род њихов истребићеш са земље, и семе њихово између синова човечијих;

11 Яко уклониша на Тя злая, помыслиша советы, ихже не возмогут составити.

Јер подигоше на Тебе зло, смислише и не могоше извршити.

12 Яко положиши я хребет: во избытцех Твоих уготовиши лице их.

Јер ћеш их метнути за белегу, из лукова својих пустићеш стреле у лице њихово.

13 Вознесися, Господи, силою Твоею: воспоем и поем силы Твоя.

Подигни се Господе, силом својом; ми ћемо певати и славити јакост Твоју.