Числа 30

1 и глагола Моисей князем племен сынов Израилевых, глаголя: сие слово, еже повеле Господь.

И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.

2 Человек человек, иже аще обещает обет Господу, или закленется клятвою, или определит пределом о души своей, не осквернавит словесе своего: вся, елика изыдут из уст его, да сотворит.

Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.

3 Аще же обещает жена обет Господу, или определит определение в дому отца своего в юности своей,

А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,

4 и услышит отец ея обеты ея и определения ея, яже определи на душу свою, и премолчит отец ея, и да состоятся вся обеты ея, и вся определения, яже определи на душу свою, да пребудут ей.

И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

5 Аще же возбранением возбранит отец ея, в оньже день услышит вся обеты ея и определения, яже определи на душу свою, не состоятся: и Господь очистит ю, яко возбрани отец ея.

Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.

6 Аще же посягла за мужа, и обеты ея на ней, по определении уст ея, елика определи на душу свою,

Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,

7 и услышит муж ея, и премолчит ей, в оньже день услышит, и тако состоятся вся обеты ея, и определения ея, яже определи на душу свою, да состоятся.

А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.

8 Аще же возбранением возбранит муж ея, в оньже день услышит вся обеты ея и определения ея, яже определи на душу свою, да не пребудут, яко муж возбрани ей: и Господь очистит ю.

Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.

9 И обет вдовицы и пущеницы, елика аще обещают на душу свою, да пребудут им.

А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

10 Аще же в дому мужа ея обет ея или определение, еже на душу ея с клятвою,

Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,

11 и услышит муж ея, и премолчит ей, и не возбранит ей, и состоятся вся обеты ея, и вся определения ея, яже определи на душу свою да состоятся на ню.

И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.

12 Аще же отлучая отлучит муж ея, в оньже день услышит, вся елика изыдоша из уст ея по обетом ея и по определением ея яже на душу ея, не пребудут ей: муж бо ея отлучил есть, и Господь очистит ю.

Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.

13 Всяк обет и всяка клятва соуза во еже озлобити душу, муж ея поставит ей, и муж ея отимет.

Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.

14 Аще же молча премолчит ей день от дне, и поставит ей вся обеты ея, и определения яже на ней, поставит ей, яко умолча ей в день, в оньже услыша.

Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.

15 Аще же отлучая отлучит муж ея по дни, в оньже услыша, и приимет грех свой.

Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.

16 Сия оправдания, елика заповеда Господь Моисею, между мужем и между женою его, и между отцем и дщерию в юности ея, в дому отчи.

Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.